Bipolarni afektivni poremećaj (BAP) je mentalni poremećaj, koji se karakteriše ekstremnim promenama raspoloženja tokom vremena. Osoba može iskusiti periode povišenog raspoloženja, manije i periode sniženog tj. depresivnog raspoloženja, ali i periode kada je raspoloženje uobičajeno ili kako se stručno kaže, eutimično.
Postoje 4 vrste epizoda bipolarnog poremećaja:
Manična epizoda bipolarnog poremećaja
Ova epizoda uglavnom počinje sa zadovoljstvom zbog viška energije, kreativnosti i druželjubivosti, ali ipak raspoloženje brzo napreduje u pravu euforiju (izuzetno povišeno raspoloženje) ili ozbiljnu razdražljivost. Ljudima u maničnoj epizodi bipolarnog poremećaja često fali uvida u sopstveno stanje. Insistiraju na tome da im ništa ne fali i da se odlično osećaju, često ulaze u konflikte sa osobama koje im ukazuju na to da imaju problem.
Da bi mogla da bude dijagnostikovana manija, simptomi moraju prisutni minimum nedelju dana, a to su:
- osećaj euforije i/ili iritabilnosti
- smanjena potreba za snom
- brz govor i brze misli
- loša pažnja
- prelaženje sa teme na temu u kratkom vremenu od nekoliko minuta
- posedovanje osećaja moći, sopstvene veličine i važnosti
- često izlaganje rizicima bez bojazni za posledice (na primer trošenje velike količine novca, neadekvatna seksualna aktivnost ili nepromišljene odluke i ulaganja u poslove)
U težim slučajevima osoba može da doživi i psihotične simptome, kao što su: halucinacije (čuje ili vidi stvari koje nisu prisutne), ali i deluzije (čvrsto veruje u nešto što nije stvarno, na primer misli da je poslata da spasi svet).
Hipomanija
Hipomonija je blaža forma povišenog raspoloženja i veoma je slična maniji, ali sa manje ozbiljnim simptomima. Tokom ove faze osoba može biti povišenog raspoloženja, osećati se bolje nego uobičajeno, biti produktivnija. Ove epizode neretko dovode do toga da osobe prekinu sa uzimanjem lekova. Međutim, ona retko traje dugo, a uglavnom dolazi do promene raspoloženja u maničnu ili depresivnu epizodu.
Depresivna epizoda
Depresivna epizovda bipolarnog poremećaja traje duže od dve nedelje i osobe se tada osećaju tužno, gube interesovanje za ono što su nekada voleli da rade. Osećaju se bezvredno, niskog su samopouzdanja i često smatraju da su krivi za događaje iz prošlosti. Malo ili previše spavaju, imaju snižen ili povišen apetit.
Mešovita epizoda bipolarnog poremećaja
Ova epizoda se karakteriše brzim smenjivanjem raspoloženja, čak i na dnevnom nivou ili osoba ima istovremeno određene simptome i depresije i manije.
Postoje dva glavna tipa BAP-a, a to je bipolarni afektivni poremećaj I i bipolarni afektivni poremećaj II.
BAP I podrazumeva postojanje depresivnih i maničnih epizoda, dok BAP II podrazumeva postojanje depresivnih i hipomaničnih epizoda.
Međutim mora se naglasiti da postoji nešto što se zove bipolarni spektar. Bipolarni spektar predstavlja bipolarni afektivni poremećaj, ali i stanja slična bipolarnom poremećaju. Ta klasifikacija je važna psihijatrima sa gledišta terapije, jer se na primer rekurentni tj. povratni depresivni poremećaj leči drugačije od depresivne epizode.
Koliko je čest bipolarni afektivni poremećaj?
Možda se osećate kao da ste sami u svemu ovome, ali oko 1-2% populacije pati od ovog poremećaja. Žene i muškarci jednako obolevaju.
Kada počinje?
Prvi znaci se mogu uočiti i u adolescenciji, to jest u ranom odraslom dobu. Ipak, što je osoba mlađa, klinička slika može biti atipična.
Nekada se simptomi protumače kao adolescentna kriza ili tinejdžerski bunt, tako da BAP ne bude dijagnostikovan sve do odraslog doba. Kod nekih žena bipolarni poremećaj se tek javlja u vidu postpartalne depresije, kada je prvi znak da se radi o bipolarnom poremećaju.
Zašto se dobija BAP?
Genetika igra veliku ulogu. U studijama identičnih jednojajačnih blizanaca utvrđeno je da, ako je jedan blizanac imao BAP, drugi će imati 40-70% šanse da dobije oboljenje. Ako je jedan od roditelja imao ovaj poremećaj, šanse da ga dete ima su oko 10%. Ako oba roditelja imaju BAP, šanse da dete nasledi ovu bolest su 40%.
U porodicama osoba sa ovim poremećajem, roditelji, deca ili braća i sestre su češće imali neki poremećaj raspoloženja ili anksiozni poremećaj, te ADHD.
Bipolarni afektivni poremećaj je ozbiljna biološka bolest, koja je nastala zbog disbalansa neurotransmitera. Stoga je važno naglasiti da je terapija psihofarmacima izuzetno važna, tj. neophodna, kako tokom same epizode, tako i van nje, kada se uzima u cilju sprečavanja novih epizoda. U terapiji se koriste stabilizatori raspoloženja, uglavnom atipični antipsihotici, povremeno i antidepresivi.
Ono što moramo podvući je da bipolarni poremećaj nema samo jak uticaj na funkcionisanje obolelih, već može imati uticaj i na članove porodice, partnere i prijatelje.
Ako neko Vama blizak boluje od ovog poremećaja, imajte u vidu da pacijenti često nemaju dobar uvid u svoje psihičko stanje, pa i ponašanje, te da ćete nekada morati reagovati i inicirati da pacijent potraži stručnu pomoć.
Druga stvar, koja je važna jeste da su neki postupci obolelog pod uticajem patološkog raspoloženja i razmišljanja, te da su u pitanju simptomi, a ne njegovo „pravo“ ponašanje usmereno ka vama.
Osim opisanih problema koji mogu proisteći kao posledica ovog poremećaja, ove osobe imaju i povećan rizik za suicid u depresivnim i mešovitim epizodama, što nas vraća na nužnost redovnih kontrola kod psihijatra i uzimanja propisane terapije.
Autor teksta: Dr Slađana Ralević, psihijatar