Kako se zove vakcina za veliki kašalj?

Podeli

Niko nije mogao ni da nasluti da će se Srbija u 21. veku sresti sa epidemijom velikog kašlja, bolesti koja se smatrala gotovo izumrlom, tim pre što je vakcina protiv velikog kašlja deo obaveznog kalendara vakcinacije.

Vakcina za veliki kašalj
Pexels: Thirdman

Izraz veliki kašalj obično se odnosi na bolest poznatu kao pertusis. Ova bolest je infektivna i karakteriše je jaki, paroksizmalni kašalj koji može biti praćen gušenjem i teškoćama u disanju.

Pertusis je uzrokovan bakterijom Bordetella pertussis i može biti posebno ozbiljna kod novorođenčadi i male dece, jer može dovesti do komplikacija poput upale pluća, konvulzija ili čak smrtnih ishoda. U nekim slučajevima, osobe vakcinisane protiv pertusisa mogu dobiti blaže simptome, ali vakcina obično pruža zaštitu od ozbiljnih komplikacija. Zbog toga je važno vakcinisati se protiv pertusisa prema preporukama zdravstvenih autoriteta.

Šta izaziva veliki kašalj?

Veliki kašalj, poznat i kao pertusis, uzrokuje bakterija Bordetella pertussis. Ova bakterija se prenosi kapljičnim putem, uglavnom usled kijanja, kašljanja ili direktnog kontakta sa sekretima iz nosa i grla zaražene osobe. Infekcija se obično javlja kada zaražena osoba kašlje ili kija, a zatim zdrava osoba udiše te bakterije.

Veliki kašalj može biti izuzetno zarazan, posebno u ranim fazama bolesti kada se simptomi često pogrešno identifikuju kao prehlada ili alergija. Ova bakterijska infekcija najčešće pogađa decu, naročito bebe koje nisu potpuno vakcinisane, ali se može javiti i kod adolescenata i odraslih. Vakcinacija protiv pertusisa može pružiti zaštitu od ozbiljnih oblika bolesti.

Kada se prvi put u istoriji javio veliki kašalj?

Prvi pisani zapisi o bolesti sličnoj velikom kašlju datiraju iz antičkih vremena, ali specifična identifikacija prisutnosti bakterije Bordetella pertussis, koja uzrokuje pertusis ili veliki kašalj, nije bila moguća do kasnijeg perioda. Prva detaljna dokumentacija o pertusisu datira iz 16. veka kada su lekari u Italiji opisivali ovu bolest kao „tusacello“ ili „košmar“. Međutim, prava identifikacija postojanja ove bakterije i povezivanje sa velikim kašljem dogodilo se tek kasnije, u 19. veku.

Godine 1840., nemački lekar Karl Alfons Barou prvi je identifikovao bakterije u uzorcima sluzi iz respiratornog trakta pacijenata obolelih od velikog kašlja. Kasnije, 1906. godine, francuski bakteriolog J. Borde i njegov asistent Oktav Gengou uspeli su izolovati i opisati bakteriju koja je kasnije nazvana Bordetella pertussis. Njihova otkrića bila su od ključnog značaja za razumevanje uzroka velikog kašlja i razvoj metoda prevencije i lečenja ove bolesti.

Veliki kašalj simptomi

Ovo infektivno oboljenje karakteriše niz simptoma koji se obično razvijaju postepeno, a oni se mogu podeliti u tri faze:

  • početna
  • paroksizmalna
  • faza oporavka

Simptomi se, kao i veliki kašalj razvijaju postepeno i mogu se razlikovati od pacijenta do pacijenta.

U početnoj fazi se javlja suvi ili blago produktivni kašalj, te blaga temperatura, mada ta faza može proći i bez temperature. Neretko se javlajju i curenje nosa i blaga iritacija u grlu.

Intenzivan, paroksizmalni kašalj koji može biti praćen karakterističnim „šištanjem“ zbog poteškoća pri udahu nakon napada kašlja, karakterističan je za paroksizmalnu fazu. Mogu se javiti i napadi kašlja, koji ponekad mogu biti i toliko intenzivni da izazovu povraćanje ili plavljenje kože. Obično se u ovoj fazi javljaju i poteškoće u disanju ili nedostatak daha nakon napada kašlja, te crvenilo lica tokom napada kašlja zbog nedostatka kiseonika. Može se javiti i iritacija očiju u vidu konjunktivitisa, dok su umor i iscrpljenost zbog čestih napada kašlja obično uobičajeni u ovoj fazi infekcije.

Poslednja, treća faza koju uključuje veliki kašalj je faza oporavka. Kašalj može trajati nekoliko nedelja, pa čak i nekoliko meseci, ali u ovoj fazi postaje manje intenzivan i manje učestao, te je primetno i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.

Važno je napomenuti da simptomi pertusisa mogu varirati u zavisnosti od starosne dobi osobe, vakcinacijskog statusa i drugih faktora. Kod novorođenčadi i dojenčadi, simptomi mogu biti manje specifični i mogu se pogrešno shvatiti kao simptomi drugih bolesti, poput prehlade ili bronhitisa. Stoga je važno posetiti lekara ako postoji sumnja na pertusis, posebno kod male dece ili osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Veliki kašalj lečenje

Lečenje velikog kašlja može uključivati kombinaciju medicinskih tretmana i mera samopomoći, ali je najvažnije od svega obratiti se lekaru u što je moguće rkaćem roku nakon pojave simptoma, kako bi uradio adekvatnu dijagnostiku i propisao lečenje.

Ni u kom slučaju se ne savetuje veliki kašalj ili pertusi lečiti samostalno, bez nadzora lekara.

U ranoj fazi bolesti, antibiotici mogu pomoći u suzbijanju širenja bakterije Bordetella pertussis i smanjenju težine simptoma.

Simptomi velikog kašlja mogu se ublažiti primenom lekova koji smanjuju kašalj ili olakšavaju disanje.

U težim slučajevima pertusisa, posebno kod male dece, može biti potrebna dodatna podrška disanju, što može uključivati korišćenje kiseonika ili mehaničku ventilaciju kako bi se osiguralo adekvatno snabdevanje kiseonikom.

Važno je osigurati dovoljno hidratacije i odmora za osobu obolelu od pertusisa, posebno tokom napada kašlja, jer to može pomoći u ublažavanju simptoma i olakšavanju oporavka.

Vakcinacija je ključna mera prevencije protiv pertusisa. Redovna vakcinacija, koja obično počinje u ranom detinjstvu, pomaže u zaštiti od težih oblika bolesti i smanjuje rizik od prenosa infekcije na druge.

Vakcina protiv velikog kašlja

Vakcina protiv pertusisa, odnosno velikog kašlja jedna je od ključnih mera prevencije ove bolesti, koliko god da u današnje vreme ima roditelja koji se protive imunizaciji.

Treba imati na umu da je vakcina protiv velikog kašlja pokazala je visoku efikasnost u zaštiti od težih oblika bolesti i smanjenju rizika od komplikacija. Iako se kod vakcinisanih osoba povremeno mogu javiti blaži simptomi pertusisa, vakcina obično pruža zaštitu od ozbiljnih komplikacija i smanjuje širenje infekcije na druge.

Redovna vakcinacija protiv pertusisa ključna je za zaštitu pojedinaca i zajednice od ove zarazne bolesti. Vakcinacija ne samo što štiti pojedince od težih oblika bolesti, već i smanjuje mogućnost prenošenja infekcije na osobe koje nisu vakcinisane, uključujući novorođenčad koja još nisu primila sve doze vakcine.

Kako se zove vakcina protiv velikog kašlja?

Vakcina protiv velikog kašlja obično se naziva Tdap vakcina. Ovaj akronim predstavlja kombinaciju naziva tri vakcine koje vakcina sadrži:

  • T – Tetanus (tetanus)
  • d – diphtheria (difterija)
  • ap – acellular Pertussis (pertusis u acelularnoj formi)

Dakle, Tdap vakcina pruža zaštitu protiv tetanusa, difterije i pertusisa.

Prisutna je i Pentaxim vakcina je kombinovana vakcina koja pruža zaštitu od pet bolesti, uključujući i veliki kašalj (pertusis). Naziv „pentaksim“ dolazi od grčke reči „penta“, što znači pet, i „aksis“, što znači kombinacija. Ova vakcina se koristi kao deo rutinskog imunizacijskog programa za decu i pruža imunitet protiv sledećih bolesti:

  • Difterija
  • Tetanus
  • Pertusis (veliki kašalj)
  • Poliomijelitis (dečja paraliza)
  • Haemophilus influenzae tip B

Daje u nekoliko doza u određenim intervalima kako bi se postigao puni imunitet. Imajte na umu da je imunizacija ključna mera zaštite od ovih bolesti i da je važno slediti preporuke zdravstvenih autoriteta o vakcinaciji.

Kada se prima vakcina protiv velikog kašlja?

Vakcina protiv velikog kašlja se obično prima kao deo prihvaćenog kalendara imunizacije, a kada se prima vakcina protiv velikog kašlja zavisi od toga da li se roditelji odluče za Tdap ili Pentaksim vakcinu.

Svakako će pedijatar blagovremeno informisati roditelje o tome, ali uopšteno govoreći, raspored doza izgleda ovako:

  • Prva doza vakcine obično se daje bebi u uzrastu od oko 2 meseca. Ova doza obično se kombinuje sa drugim vakcinama kao deo rutinskog imunizacijskog programa koji uključuje vakcine protiv difterije, tetanusa, poliomijelitisa i drugih bolesti.
  • Nakon prve doze, obično se daju dodatne doze vakcine u određenim intervalima, kao što su 4, 6 i 12 meseci starosti.
  • Dodatne doze vakcine protiv pertusisa mogu biti potrebne u predškolskom uzrastu, obično oko 4-6 godina starosti.
  • Odraslim osobama može biti preporučeno da prime „osveženje“ vakcine protiv pertusisa svakih 10 godina ili prema preporukama zdravstvenih vlasti, naročito ako su u kontaktu sa novorođenčadima ili osobama sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *