Iako je u žižu javnost dospeo nakon optužbe Emira Kusturice da je sarađivao sa režimom Slobodana Miloševića, Andrej Nikolaidis je i pre toga pisao kolumne, a i posle.

Rođen u Sarajevu, živi u Ulcinju, a poreklo mu je grčko. Tačnije cincarsko. Ali je imao bosanski pasoš. Kasnije i crnogorski.

Moje prezime je grčkog porijekla i moji su migrirali, to je nekada bila granica. Djed je odlično govorio albanski. Posljednji jezik koji je bio je ovaj bosankso – srpsko – hrvatsko – crnogorski. Veći dio svoga života živim u Ulcinju. (izvor: Ulinfo).

Andrej Nikolaidis roditelji

Grk, odnosno Cincarin poreklom, Jovan Nikolaidis, Andrejev otac, crnogorski je književnik. Završio je Filozofski fakultet u Sarajevu. U njegovom opusu se nalaze eseji, poetska dela i romani.

Rođen je u Ulcinju, a radni vek proveo je u Sarajevu, u kome je rođen i njegov sin, Andrej Nikolaidis.

Ja sam porijeklom Grk, Cincarin, Albanac i Crnogorac, a kao takav: crnogorski pisac. I dobro mi je u svim tim ulogama. Jer time još više i lakše prihvatam Hrvate, Bošnjake, Slovence, Makedonce, Albance i Srbe, ma i ostale, kad se uz takve nađem. Nigdje meni ni sa kim nije tijesno. (izvor: Kliker.info).

Jovan Nikolaidis je u Crnoj Gori osnovao i prve novine na albanskom jeziku, a zaslužan je i za osnivanje ogranka Matice crnogorske u njegovom rodnom gradu.

Po čemu je Andrej Nikolaidis poznat?

Britka i direktna reč, kritika savremenog društva i posebno državnika u regionu, neke su od karakteristika kazivanja, po kojima je Andrej Nikolaidis postao poznat.

Mnogi čitaoci podržavaju njegove stavove, jer imaju slično mišljenje, ali oni koji se nađu na meti njegovog pera, sigurno ne gaje uopšte simpatije prema ovom kolumnisti, novinaru i piscu.

Možda najbolji značaj ovog, izuzetno plodnog pisca daje portal Fokalizator, u kome navodi:

Andrej Nikolaidis umakao je, kao gimnazijalac, 1992. godine, nišanima nacističkih snajpera u Sarajevu. Andrej Nikolaidis autor je brojnih antiratnih saopštenja i peticija. AN je afirmator teze da su fašisti počinili genocid u Srebrenici. AN je suđeno po tužbi Nemanje Kusturice za tekst u Monitoru “Đavolji šegrt”, a novac za plaćanje kazne bivšem sarajevskom reditelju skupljala je “sarajevska raja”, intelektualci širom regiona i Islamska zajednica. AN je po posljednjim istraživanjima najprevođeniji pisac iz Crne Gore – skoro da nema nijedne velike nacije koja bar jedan Nikolaidisov naslov nije objavila na svome jeziku. Andrej Nikolaidis je dobitnik svih relevantnih priznanja za književnost i kulturu u zemlji i regionu: Trinaestojulska nagrada, Miroslavljevo jevanđelje, Meša Selimović, EU nagrada za književnost…

Andrej Nikolaidis romani

Za roman Sin dobio je Nagradu Evropske Unije za književnost 2011. godine.

Više o tome za šta je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, možete pročitati u odvojenom tekstu.

Osim već pomenutog romana, za koji je ovenčan prestižnom nagradom, Andrej Nikolaidis objavio je i sledeća dela:

• Katedrala u Sijetlu (zbirka priča)
• Oni! (roman)
• Mimesis (roman)
• Dolazak (roman)
• Mađarska rečenica (roman)

Šta još treba znati o Andreju?

• U periodu od oktobra 2009. do februara 2014. godine bio je savetnik Ranka Krivokapića, predsednika Skupštine Crne Gore.

• U kolumni pod naslovom Đavolji šegrt, koja je objavljena u nedeljniku Monitor 28. maja 2004. godine, Andrej Nikolaidis je prst uperio u reditelja Emira Kusturicu, optuživši ga da je sarađivao sa režimom Slobodana Miloševića. Kusturica ga je tužio, a onda je usledio dugotrajan proces, koji je podelio javnost na one koji su za Nikolaidisa, a protiv Kusturice i na one koji podržavaju Kusturicu, a osuđuju Nikolaidisa. Bilo kako bilo, Andrej je novembra 2004. godine trebalo da plati 5.000 evra odštete Kusturici za klevetu. Godinu dana kasnije, na osnovu uložene žalbe, presuda je poništena, a predmet je usmeren na ponovno suđenje. Novembra meseca 2007. godine je prvobitna presuda ipak potvrđena, posle čega sledi još jedna žalba koju je Nikolaidis uložio. Konačno, aprila meseca 2008. godine potvrđena je prvobitna presuda. Bosanskohercegovački glumac Emir Hadžihafizbegović i novinar Šemsudin Radončić pomogli su mu da novac za plaćanje kazne prikupi.

U blesavom, paradoksalnom obratu, niko na mojoj promidžbi nije uradio više od Kusturice… (izvor: Radio Slobodna Evropa)

• Opet je dospeo u žižu javnosti zbog kolumne pod naslovom Šta je ostalo od Velike Srbije?, objavljene 11. januara 2012. godine, a u kojoj se dotakao proslave 20 godina od osnivanja Republike Srpske.