Kao potpuno nezavisno telo na nivou Evropske unije funkcioniše i Evropsko javno tužilaštvo, odnosno EPPO (European Public Prosecutor`s Office).
Na osnovu Lisabonskog ugovora, koji je potpisan 2007. godine osnovano je ovo telo EU. Pomenuti ugovor je na snazi počev od 2009. godine, a zanimljivo je pomenuti da su od 27 država koje su članice Evropske unije, taj ugovor potpisale njih 23.
Osnovna svrha koju EPPO ima jeste istraživanje, te utvrđivanje i krivično gonjenje u slučaju utvrđenih prevara koje se tiču budžeta Unije. U tom smislu se Evropsko javno tužilaštvo bavi svim onim radnjama koje se smatraju protivnim finansijskim interesima Evropske unije.
Laura Koveši ko je?
Glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva trenutno je Laura Kodruca Koveši (Laura Codruța Kövesi). Na toj funkciji je od njenog uspostavljanja, a počev od 2019. godine.
Pre toga je bila glavni tužilac Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije.
Počev od 2006. godine pa narednih šest godina je Laura Kodruta Koveši bila glavna tužiteljka Rumunije.
Laura Kövesi biografija ukratko
U centralnom delu Rumunije, na području Transilvanije u gradu Sveti Đorđe (rum. Sfântu Gheorghe), dana 15. maja 1973. godine rođena je Laura Kodruca Koveši.
Porodica iz koje glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva potiče iznedrila je i Joana Laskua, koji je njen otac. Gotovo tri decenije on je bio na čelu suda opštine Medias, u Transilvaniji.
Upravo je u Mediasu Laura Kodruta Koveši i stekla srednjoškolsko obrazovanje, a potom pohađa i Pravni fakultet u okviru Univerziteta “Babeș-Bolyai” u gradu Kluž-Napoka u Transilvaniji.
Interesantno je pomenuti podatak koji navodi rumunska “Vikipedija” o tome da je Laura tokom srednje škole aktivno igrala košarku. Sa kadetskom reprezentacijom je u Temišvaru 1989. godine uspela da osvoji i titulu evropskog vicešampiona.
Zvanje doktora pravnih nauka Laura Kodruca Koveši stekla je 16. decembra 2011. godine u Temišvaru. Naslov njenog doktorskog rada glasio je Borba protiv organizovanog kriminala kroz krivičnopravne odredbe.
Karijeru je započela kao tužilac pri sudu u rumunskom gradu Sibinj u Transilvaniji, da bi kasnije obavljala funkciju tužiteljke pri Višem sudu pravde. Tada je Laura Koveši bila na poziciji koja je zahtevala da određenom broju zvaničnika ukine imunitet, ali i da smeni određene tužioce, jer su bili uključeni u određene afere i zato što nisu rešavali predmete koji se tiču Revolucije iz 1989. godine u Rumuniji.
Takođe su njena postupanja dovela i do reakcije Visokog saveta za prekršaje (CMS), budući da je zahtevala da članovi tog tela koji imaju već odluke o penzionisanju, ali i uopšteno u vezi sa penzionisanjem tužilaca, sve te odluke i ispoštuju.
I mada CMS 2006. godine daje pozitivan odgovor za imenovanje Laure Koveši za vrhovnog tužioca, nakon tri godine ipak daje negativno mišljenje, a kada je trebalo da njena funkcija bude potvrđena. Međutim, tadašnji predsednik Republike Rumunije, Trajan Basesku nije prihvatio mišljenje tog savetodavnog tela i ponovo imenuje Lauru Koveši za glavnu tužiteljku.
Počev od 2013. godine je vodila Nacionalnu upravu za borbu protiv korupcije. Njeno angažovanje u toj nacionalnoj instituciji bilo je vrlo uspešno. Mnoge ministre i članove parlamenta, ali i gradonačelnike i premijera je sa uspehom procesuirala.
O njoj je 2015. godine “Gardijan” zabeležio da je Laura Koveši “tiha i skromna glavna tužiteljka koja donosi trofej za trofejem”, ali isto tako i da “vodi borbu protiv korupcije bez premca u zemljama istočne Evrope”.
Mnogi stanovnici Rumunije su njenim angažovanjem u velikoj meri uspeli da povrate poverenje u nadležne institucije.
Ponovo je proglašena glavnom tužiteljkom februara meseca 2016. godine. Ipak, pre isteka mandata je razrešena dužnosti. Iako je 5. maja 2020. godine Evropski sud za ljudska prava doneo odluku i to jednoglasno da je time povređeno i pravo na slobodu izražavanja i pravo na pravično suđenje, Laura Kodruca Koveši od svoje matične države nije tražila finansijsku nadoknadu.
Počev od septembra 2019. godine je postavljena na mesto glavne tužiteljke Evropskog javnog tužilaštva, u sedmogodišnjem mandatu.
