Uskrs je Crkva počela da slavi u drugom veku i još tada su zec i jaje već imali dugu istoriju značajnih simbola u takozvanom predhrišćanskom periodu. Smatra se da su upravo hrišćanski misionari „krivci“ što danas pomenuta dva simbola vezujemo za uskršnji praznik. Međutim, ne možemo sa sigurnošću reći da li je i post, povodom ovog praznika, preuzet iz paganskih običaja.

Inače, Uskrs na staroslovenskom znači rast i razvoj. Takođe je važno znati i kako se određuje datum Uskrsa.

Uskršnji zeka

Uskršnji zeka je u srpske domove došao preko Zapada, a svoje korene vuče iz starih paganskih običaja Anglosasa. Naime, Anglosasi su svakog aprila slavili svoju boginju proleća i novog života, Easter, a zec se smatrao njenim zemaljskim utelovljenjem. Treba napomenuti da je baš zec najčešći simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Međutim, nisu Anglosasi bili jedini koji su zastupali ovakvo verovanje. Slični simboli se vezuju i za feničansku boginju plodnosti Aštarta i vavilonsku Ištar. Zanimljivo je napomenuti da je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio i sveta životinja starogrčke boginje Afrodite.

Ako se pitate odakle potiče slasni čokoladni zeka, odgovor je iz Nemačke. Upravo se iz ove države u XIX veku običaj poklanjanja uskršnjeg zeke od čokolade proširio i na hrišćanski deo Evrope.

Zanimljivo je da je u istoriji ostalo zabeleženo i verovanje da su zečevi hermafroditi, pa prema tome zečice mogu da rađaju, a da ne izgube nevinost. Zbog toga je hrišćanstvo kasnije počelo da vezuje zečeve sa začećem Device Marije, a kasnije i sa Uskrsom.

Farbanje jaja

Jaja su u drevnim vremenima bila simbol plodnosti i obilja. Uvek su bila prisutna tokom prolećnih festivala. Bogataši bi tada među sobom poklanjali jaja ukrašena zlatnim listićima, dok su ih obični ljudi ukrašavali uz pomoć raznih biljaka.

Grci su verovali da se Eros, najstariji od svih bogova i od koga je sve nastalo, rodio iz jajeta. Stari Grci i Rimljani su koristili jaja kada bi slavili nekog od svojih vaskrslih bogova. U drevnoj Mesopotamiji jaja su bila simbolički povezana sa boginjom plodnosti, Astarte. Dok je u Starom Egiptu jaje, pored plodnosti predstavljalo i blagostanje. Egipćani, Kelti, Vavilonci, Feničani i mnogi drugi narodi bili su uvereni da se planeta Zemlja izlegla iz jajeta. Stari Grci i Egipćani su čak u grobove svojih pokojnika stavljali jaja.

Među iranskim narodima tradicija bojenja jaja traje već 2.500 godina. Jevreji i danas imaju specijalni „odnos“ s jajima. Naime, pržena jaja imaju svoje mesto na prazničnoj jevrejskoj trpezi, pošto su simbol proleća i ponovnog rađanja.

Iako se ne pominje tako često, treba istaći informaciju da je jedan od najčešćih motiva za ukrašavanje jaja kod Starih Slovena bila, danas ozloglašena „Svastika“, pošto je važila za univerzalni simbol plodnosti. Vremenom se ovaj običaj izgubio iz naše tradicije. Inače, farbanje jaja za Uskr se prvi put pominje kod Srba u XVI veku.

Zeka i jaja za Vaskrs

Postoji pagansko verovanje s početka nove ere koje kaže da je tokom proleća dolazilo do takozvane kosmičke jednakosti. Naime, tokom proleća, dani i noći su jednake dužine. Tako je boginja meseca, koja se poistovećavala sa zecom, dobila kosmičku jednakost sa boginjom sunca, koja se inače poistovećavala sa jajetom.

Poznata je i legedna koja kaže da je pomenuta boginja Easter naišla u šumi na smrznutu ptičicu. Easter je mnogo rastužila sudbina uginule ptičice, pa ju je zato oživela i pretvorila u zeca, kojeg je krzno štitilo od hladnoće. Ali pošto je zeka nekad bio ptica, nastavio je da nosi jaja. U znak zahvalnosti za darivanje novog života, zeka je svakog proleća dobroj boginji Easter poklanjao oslikano jaje. Zanimljivo je da je ovu priču među prvima razotkrio ni manje ni više nego Jakob Grim.

Drugi istorijski zapis, koji povezuje ova dva simbola, je s početka XVI veka i dolazi iz Nemačke. Naime, deca u Nemačkoj tog doba su čekala zeca koji na uskršnje jutro polaže jaja u gnezdo, koja su deca ranije napravila. Iz Nemačke ovaj običaj je našao put do SAD-a. Desilo se to početkom XX veka, a uzrok tome je dolazak velikog broja nemačkih kolonista na novi kontinent.

Uskršnji post

Verovali ili ne, čak i post od četrdeset dana vuče korene iz paganstva. Legenda kaže da je vavilonska boginja Ištar imala sina Tamuzu, kojeg je dobila sa bogom Sunca – Valom. Nesrećnim okolnostima njihovog sina je pojela divlja svinja. Očajna boginja nije mogla lako da preboli smrt svog sina, pa je naredila narodu da se obeležava njegova smrt, tako što će četrdeset dana pre godišnjice postiti, a potom za godišnjicu jesti prasetinu.

Sada pored tradicionalne verske priče o farbanju jaja, znate i za one paganske iz predhrišćanskog perioda. Lepo je znati da se neka tradicija održala, iako je dolazila iz različitog verovanja, jer na kraju ili početku nije bitno odakle šta dolazi, već da li donosi sreću i radost među ljudima.