Pomoćni glagoli, kako im i sam naziv kaže, tu su da „pomognu“ i vrlo je važno upoznati ih, kao i njihovu pravilnu promenu.

Iako je sticanje znanja iz oblasti gramatike srpskog jezika predviđeno za niže razrede osnovne škole, vrlo često se događa da čak i odrasli ljudi imaju određene jezičke nedoumice vezano za pravilno korišćenje određenih oblika.

Jedna od najčešćih nedoumica koja je vezana za primenu pomoćnih glagola u srpskom jeziku jeste i kada se piše bih, odnosno kako se konkretni pomoćni glagol menja po licima.

U suštini, stvar je vrlo jednostavna ako se nauči na vreme, jer onda sasvim sigurno nema apsolutno nikakve nedoumice.

Pomoćni glagoli u srpskom jeziku

Ukupno je tri pomoćna glagola u srpskom jeziku, a to su biti, jesam i hteti.

Razlog zbog čega se smatraju pomoćnim jeste što se upravo ta tri glagola koriste kada je potrebno graditi neke složenije glagolske oblike.

Pomoćni glagol biti

Najjednostavnije rečeno, ono što predstavlja veliku nedoumicu za mnoge, koji nisu savladali osnove gramatike srpskog jezika u nižim razredima osnovne škole jeste kada se kaže bih ili bi, uzevši u obzir da je promena ovo glagola donekle nepravilna.

Oblik bih je prvo lice aorista pomoćnog glagola biti, dok u drugom i trećem licu postoji oblik bi. A što se tiče množine, promena u aoristu podrazumeva da je prvo lice množine bismo, drugo lice biste i treće lice množine aorista pomoćnog glagola biti glasi biše.

Kroz primere to bi izgledalo još jednostavnije, pa tako treba da napišemo mogla bih, ali bi nepravilno bilo ako napišemo meni bih odgovaralo, jer je pravilno prema pravopisu srpskog jezika da kažemo meni bi odgovaralo. Isto tako je pravilno i napisati zamolio bih te, ali ne i bilo bih mi drago.

Pomoćni glagol biti u prezentu ima vrlo jednostavnu promenu, pa je tako prvo lice jednine prezenta ja budem, drugo lice ti budeš, a treće lice jednine prezenta glagola biti glasi on, ona, ono bude. U množini je mi budemo, vi budete i oni, one, ona budu, ali su to oblici koji ne izazivaju jezičke nedoumice.

Jedino što ovaj glagol nema jeste trpni pridev, uzevši u obzir da nije prelazan.

Pomoćni glagol jesam

Kod ovog glagola nema nekih naročitih jezičkih nedoumica, a primarno zato što su prisutni samo oblici prezenta i to naglašeni i nenaglašeni, odnosno duži i kraći oblici.

U praksi to izgleda ovako:

Duži i kraći – naglašeni i nenaglašeni oblici:

Jednina

1. ja jesam/sam

2. ti jesi/si

3. on, ona, ono jeste/je

Množina

1. mi jesmo/smo

2. vi jeste/ste

3. oni, one, ona jesu/su

Ipak, i kod ovog glagola postoji nešto što izaziva donekle nedoumicu kod mnogih, a vezano je za pisanje odričnih oblika glagola jesam. Naime, iako se odrična rečca ne u većini slučajeva piše odvojeno ispred glagola, negacija glagola jesam je jedna od retkih koja podrazumeva sastavljeno pisanje. Zato bi trebalo pravilno napisati ja nisam, vi niste, mi nismo, on, ona, ono nije, ti nisi, te oni nisu.

Pomoćni glagol hteti

Kao i za pomoćni glagol biti, tako i ovde važi pravilo da on nema trpni glagolski pridev i to iz istog razloga.

Uopšteno rečeno, pomoćni glagol hteti ima naglašene i nenaglašene, to jest duže i kraće oblike.

U prezentu, promena je vrlo jednostavna i podrazumeva za jedninu ja hoću, ja ću, odnosno ti hoćeš, ti ćeš i on, ona, ono hoće ili će. A u množini ta promena glasi ovako: mi hoćemo/ćemo, vi hoćete/ćete i oni, one, ona hoće/će.

Ako i postoji neka jezička nedoumica vezano za pomoćni glagol hteti, onda je ona vezana za negaciju u prezentu, a kada se primenjuje isto pravilo kao i za glagol jesam. Dakle, ako treba da napišete negaciju glagola hteti u prezentu, napisaćete sve sastavljeno, odnosno ja neću, ti nećeš, on, ona, ona neće, zatim mi nećemo, vi nećete, te oni, one, ona neće.