Podeli

Padeži neretko zadaju mnogima, koji uče gramatiku. U srpskom jeziku ih ima sedam. Nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ, glase njihovi nazivi.

Odgovor na pitanje šta su padeži, zapravo je opšteprihvaćena definicija, koja glasi da su padeži gramatička kategorija imenskih reči, koji uz različite nastavke i predloge služe kako bi označili odnose koje jedna imenska reč može da ima u rečenici.

Padeži u srpskom jeziku dele se na dve grupe:

– zavisni padeži

– nezavisni padeži

Padeži u srpskom jeziku

Svi padeži u srpskom jeziku, njih ukupno 7, imaju i jedninu i množinu. Deklinacija je promena imenskih reči kroz padeže.

Za svaki padež je predviđeno i tačno određeno pitanje na koje se dobija. Padeži u sprskom jeziku i pitanja koja ih prate su:

1. Nominativ – Ko? Šta?

2. Genitiv – Koga? Čega?

3. Dativ – Kome? Čemu?

4. Akuzativ – Koga (vidim)? Šta (gledam)?

5. Vokativ – Hej!

6. Instrumental – Sa kim? Sa čim?

7. Lokativ – Gde? O kome? O čemu?

Podela padeža u srpskom jeziku

Osnovna podela padeža u srpskom jeziku je na zavisne i nezavisne. Nezavisnih padeža je dva, a zavisnih 5.

Nezavisni padeži su nominativ i lokativ. U tu kategoriju spadaju oni padeži, koji mogu samostalno da stoje u rečenici. Dakle, bez okakvih predloga.

Zavisni padeži su svi ostali, odnosno genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ. U pitanju su padeži u srpskom jeziku koji u rečenici mogu, mada i ne moraju da se nađu uz odgovarajući predlog, ali se nalaze u zavisnom odnosu u odnosu na ostale reči u konkretnoj rečenici.

Prvi padež – nominativ

Jedan od dva nezavisna padeža, nominativ je osnovni oblik imenice, odnosno imenske reči i dobija se na pitanja ko? ili šta?

Budući da su nezavisni padeži oni, koji ne podrazumevaju i predloge, to znači da se nominativ u rečenici ne nalazi uz predloge.

Što se službe tiče, nominativ jednine i množine najčešće ima funkciju subjekta u rečenici i imenskog dela predikata. Na primer:

Moja ćerka Milena ide u prvi razred.

Jovana i Dragan su najbolji igrači u odbojkaškom timu.

Drugi padež – genitiv

Na pitanja koga? ili čega? se dobija oblik genitiva. Reč je o zavisnom padežu. Osim pripadnosti, genitiv jednine i genitiv množine mogu da označavaju i deo nečega ili poreklo nečega. Postoje i druga značenja genitiva.

Kada je u pitanju genitiv, srpski jezik vrlo jasno navodi da on može biti korišćen sa tačno određenim predlozima i bez njih.

Predlozi za genitiv su: ispred, iza, od, do, ispod, iznad, iz, s ili sa, više, niže, poviše, nakon, uoči, tokom, za, posle, dno, vrh i sred, kao i svi varijeteti tih predloga, poput recimo povrh, nasred i slični, te predlozi između, zbog, naspram, usled i drugi.

Genitiv sa predlozima ima značenje vremena, mesta i uzroka, odnosno načina i cilja.

Može se koristiti i genitiv bez predloga, kada označava pripadanje (prisvojni pridev), vreme (vremenski genitiv) i odvajanje ili poticanje, što je ablativni genitiv. Takođe, ako se koristi genitiv bez predloga, može biti i deoni genitiv, kada označava deo nečega, te kvalitativni genitiv, u kom slučaju je u pitanju označavanje osobine.

U rečenici genitiv može imati različite službe, a najčešće je to priloška odredba, pravi i nepravi objekat, te logički subjekat.

Treći padež – dativ

Zavistan padež koji se može koristiti sa predlozima i bez njih, a dobija se na pitanja kome? ili čemu? je dativ.

Kada je u pitanju dativ predlozi su sledeći:

k ili ka
prema
nasuprot.

Ima i glagola uz koje uvek mora ići imenica ili imenska reč u dativu, a to su:

čestitati
radovati se
dopadati se
prijati
svideti se/sviđati se
obećavati
pomagati
verovati
gaditi se
nedostajati
goditi
činiti se
smučiti se

Izuzev dopusnog, dativ sa predlozima može da ima i značenje usmerenosti.

Nekoliko značenja može da ima i dativ bez predloga i to: pripadnost, usmerenosti i namenu, te nosioca stanja.

Što se službe u rečenici tiče, logički subjekat je najčešće u tom padežu, dok dativ može imati i funkciju nepravog objekta i priloške odredbe.

Četvrti padež – akuzativ

Zavistan padež i četvrti po redu je akuzativ. Pitanja na koja se dobija su koga? ili šta?, a može se koristiti i sa i bez predloga.

Predlozi koji idu uz akuzativ su:

o
po
uz
niz
za
u
kroz
pred
među
pod
mimo
na

Treba naglasiti da su predlozi o, po, na i u isti kao i za lokativ, a u akuzativu su vezani za glagole kojima se iskazuje kretanje.

Pet je značenja koje može imati akuzativ sa predlozima i to: namenu, vreme, mesto, način i objekat.

Kada se koristi bez predloga akuzativ, značenje može biti vezano za nosioca radnje, trpioca nekog stanja i može označavati vreme.

Iako može imati i druge službe, najčešće kada je u pitanju akuzativ, služba u rečenici podrazumeva pravi i nepravi objekat, zatim logički subjekat i priloške odredbe.

Peti padež – vokativ

Vokativ je drugi nezavisni padež i koristi se obično za dozivanje, odnosno da bi se nekome skrenula pažnja na nešto, a oblik vokativa se dobija nakon uzvika hej!

Što se pravopisa tiče, vrlo je važno da oblik u vokativu bude razdvojen zarezom od reči koja mu sledi.

Vokativ imena je ono što zadaje glavobolju prilikom učenja, ali su pravila zapravo vrlo jednostavna. Ako je lično ime jednosložno, tada je vokativ istovetan obliku nominativa.

Međutim, vokativ imena koja se sastoje od tri ili više slogova, u osnovi je isti kao i oblik nominativa, osim ako se ona ne završavaju na –ica. Neki od primera su i ženska lična imena Milica ili Radica, za koja vokativ glasi Radice i Milice.

Ako je žensko lično ime sačinjeno od dva sloga, vokativ će takođe biti istovetan kao i nominativ, mada postoji izuzetak i ovde, a to su imena koja imaju na prvom slogu dugosilazni akcenat.

Tako će recimo vokativ imena Una glasiti isto kao i nominativ, ali će vokativ imena Mara glasiti Maro.

Šesti padež – instrumental

Pitanja na koja se dobija instrumental glase s ili sa kime? i čime? Ako se instrumental koristi sa predlozima: s/sa, za, nad, pod, među i pred, onda označava društvo. Međutim, u slučaju da se koristi bez predloga, označava sredstvo ili oruđe.

Za instrumental primeri su sledeći:

Vozim se kolima.

Idem na posao sa kolegom.

Sedmi padež – lokativ

Poslednji padež koji je i zavistan dobija se na pitanja gde?, o kome? ili o čemu? Za razliku od ostalih, lokativ se uvek koristi uz predloge.

Predlozi za lokativ su:

o
u
na
po
pri
prema
ka

Ukupno je četiri začenja koja može imati lokativ i to objekat, vreme, mesto ili način.

Služba koju može imati lokativ u rečenici najčešće podrazumeva nepravi objekat i priloške odredbe.