Praznik Rođenja Presvete Bogorodice, poznat i kao Mala Gospojina, jedan je od najznačajnijih praznika u pravoslavnom hrišćanstvu.

Mala Gospojina se slavi 8. septembra po novom, odnosno 21. septembra po starom kalendaru i posvećen je sećanju na rođenje Presvete Bogorodice Marije, majke Isusa Hrista.

Ujedno je to i prvi od dvanaest velikih pravoslavnih praznika i smatra se jednim od najradosnijih dana u crkvenom kalendaru.

Zapravo se rođenje Bogorodice smatra događajem koji je najavio dolazak Spasitelja, Isusa Hrista, jer je Marija bila izabrana da postane njegova majka. Otuda je ovaj praznik od izuzetne važnosti u pravoslavnoj tradiciji.

Pored toga što je Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice jedan od dvanaest velikih praznika u pravoslavnom hrišćanstvu, svakako je i jedan od najvažnijih i najradosnijih u liturgijskom kalendaru.

Smatra se da rođenjem Presvete Bogorodice počinje novo poglavlje u istoriji spasenja čovečanstva, jer je ona bila „kapija“ kroz koju je Božija reč ušla u svet.

U Srbiji, ovaj praznik se obeležava sa posebnom pažnjom i poštovanjem. Njegova proslava nije samo stvar religijskog obreda, već je ukorenjena i u narodnim običajima, tradiciji i čak u socijalnim i kulturnim aspektima života. Mala Gospojina je dan kada se otvaraju jesenji vašari, kada se sklapaju brakovi, kada se beru plodovi i kada se narod okuplja kako bi kolektivno odalo počast Bogorodici, ali i kako bi proslavili zajedništvo, plodnost i novi početak.

Rođenje Presvete Bogorodice

Prema hrišćanskom verovanju, Bogorodica Marija rođena je kao kći pravednih Joakima i Ane, koji su bili bez dece i molili su se Bogu za potomstvo. Njihova molitva je uslišena, i rodila se Marija, koja će kasnije postati majka Isusa Hrista, Spasitelja sveta.

Sva ta događanja su opisana u apokrifnim spisima i nisu deo kanonskog Biblijskog teksta, ali su prihvaćena u hrišćanskoj tradiciji i teologiji.

Rođenje Bogorodice smatra se jednim od najvažnijih događanja u hrišćanskom kalendaru, jer označava pripremu za dolazak Mesije. Zbog toga je ovaj praznik i u narodu veoma cenjen i obiluje raznim običajima i ritualima koji nisu samo verske, već i socijalne i kulturne prirode.

Liturgijski aspekt je centralni deo obeležavanja ovog Praznika. Crkve su često ispunjene vernicima koji dolaze na svečane liturgije. Uz molitve i liturgijsko pevanje, izgovaraju se i posebni tropari koji su posvećeni Bogorodici.

Narodna verovanja i običaji za Malu Gospojinu

Običaj je i da se ikone Bogorodice ukrašavaju cvećem, simbolizujući čistotu i svetost. Za mnoge srpske porodice, Mala Gospojina je i krsna slava. Pripremaju se slavski kolač, žito i crveno vino, a domaćin i domaćica slave sa porodicom i gostima. Neki imaju običaj da pozovu sveštenika da osvešta dom, posebno ako je Mala Gospojina njihova slava.

U nekim delovima Srbije postoji tradicija darivanja dece na ovaj dan, u znak zahvalnosti Bogorodici na plodnosti i porodičnoj sreći. Takođe se na Malu Gospojinu održavaju i vašari, često sa kulturnim programima, muzičkim nastupima i izložbama. Narodne igre i pesme često su sastavni deo proslave, naročito u ruralnim područjima.

Septembar je popularan mesec za venčanja, a posebno je povoljno smatrano venčati se baš na Malu Gospojinu.

U mnogim poljoprivrednim krajevima, ovaj Praznik simbolizuje završetak letnje sezone i početak berbe.

Veruje se da ovaj dan ima posebne moći kad je u pitanju zdravlje i plodnost. Žene koje nemaju dece često odlaze na liturgiju sa molitvom za potomstvo.

U nekim regionima postoji običaj blagoslova vode koja se potom koristi za piće ili kao lek.