Da Srbija kao zemlja korača hrabro napred, nema spora. Dokaz za to je i podatak da će biti domaćin EXPO 2027, izuzetno značajne manifestacije na svetskom nivou. Šta je EXPO 2027? Zašto se EXPO održava baš u Beogradu? Kakvu korist ima Srbija kao domaćin? Sve su to pitanja koja mnogi postavljaju od kada je zvanično objavljeno da je Srbija prepoznata kao lider i zemlja, koja može da odgovori na izazove organizacije jednog tako značajnog događaja.
Budući da se EXPO 2027 prvi put organizuje u regionu Zapadnog Balkana, to je i sasvim jasno koliko je ovo značajan događaj. Ne samo za Beograd i Srbiju, nego i za ceo region.
Specijalizovana izložba EXPO 2027 u Beogradu pod sloganom Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve će biti održana u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine.
Međunarodni biro za izložbe, odnosno BIE (Bureau International des Expositions) je međuvladina organizacija, koja se bavi kako nadgledanjem svetskih izložbi, tako isto i regulisanjem tako značajnih događaja.
Šta je EXPO 2027?
Grad Beograd i Srbija će biti domaćin Specijalizovane izložbe EXPO 2027. Pod sloganom Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve će ovaj značajan događaj biti održan u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine.
Pored toga što se očekuje učešće više od čak stotinu zemalja, zemlja domaćin će zabeležiti i značaja broj posetilaca, koji se meri u milionima. Sve to će i te kako imati pozitivan uticaj ne samo na promociju zemlje u turističkom, nego i u privrednom smislu. Uticaj koji će EXPO 2027, bez ikakve sumnje imati i na ekonomiju zemlje je nemerljiv.
Posetiocima će, pored ostalog biti data mogućnost da se upoznaju sa najnovijim tehnološkim trendovima, te da se upoznaju sa principima održive poljoprivrede, ali i sa visokom tehnologijom i veštačkom inteligencijom. Akcenat će EXPO 2027 staviti na značaj koji igra ima u različitim aspektima, poput povećanja inovativnosti, boljeg razumevanja među ljudima i jednostavnijih međuljudskih odnosa.
EXPO 2027 logo
Slobodno se može reći da je ugledni dizajner, Saša Vidaković, koji je sa timom SVIDesign, kreirao logo za EXPO 2027 uspeo da u njega unese duh Beograda i ono, po čemu je glavni grad naše zemlje prepoznat. U objašnjenju je naveo:
Duh Beograda najbolje je uhvaćen na ušću Save u Dunav, sa kojima ovaj grad ima jaku vezu, i fizički i emocionalno. Kroz analizu vode kao forme, došli smo do logoa koji na najbolji način hvata ovu igru boja te dve reke, kao i njihovo konstantno prelamanje kroz talase.
Zanimljivo je pomenuti da je upravo logo za EXPO 2027 ovenčan srebrnom medaljom na manifestaciji Graphis Design Awards za 2025 godinu, koju dodeljuje njujorška izdavačka kuća Graphis.
Kako je Srbija postala domaćin EXPO 2027?
Među svetski značajnim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke države i Španija, te Argentina i Tajland, upravo je Srbija pobedila i dobila priliku da bude domaćin EXPO 2027. Zbilo se to 21. juna 2023. godine.
Samo godinu dana nakon toga, dana 05. septembra 2024. godine je Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija predao Dimitrisu Kerkentzesu, generalnom sekretaru BIE Dosije o priznanju, da bi tokom narednog meseca taj dokument bio usvojen i to jednoglasno na sednici Izvršnog komiteta Međunarodnog biroa za izložbe.
Krajem novembra te godine je održana i 175. sednica Generalne skupštine BIE, kojom prilikom je usvojen i Dosije za priznanje. Upravo tada je delegaciji Republike Srbije uručena zvanično zastava BIE i EXPO. Taj događaj je izuzetno značajan, jer je Srbiji kao domaćinu EXPO 2027 data mogućnost da počne da zvanično upućuje pozive za učešće na ovoj značajnoj manifestaciji brojnim zemljama.
Šta će Beograd i Srbija dobiti kao domaćin EXPO 2027?
Mnogo toga će biti izgrađeno do početka EXPO 2027. Ono što je odlična vest jeste da će sve to u Beogradu i Srbiji i ostati, čime će zemlja, neopsorno otići korak dalje.
Osim poboljšanja saobraćajne povezanosti, tu je i nacionalni stadion, kao i Sajam i EXPO 2027 izložbeni prostor, te Rezidencijalni kompleks EXPO 2027 u Beogradu, Akvatik centar, nova železnička pruga i beogradski metro. I to je tek deo svega onoga što će u Srbiji biti izgrađeno do početka manifestacije.
Linijska infrastruktura uključuje novu petlju, odnosno priključenje na auto-put Miloš Veliki, kao i novi pristan na reci Savi, namenjen kruzerima i taksi brodovima. Takođe, deo linijske infrastrukture su i javni parkinzi i novi bulevari u Beogradu, koji će uključiti i prateću infrastrukturu.
Sajam i EXPO 2027 izložbeni prostor će se prostirati na površini od 25 hektara, dok će 230 hiljada m² bruto biti ukupna površina izložbenih objekata.
Nacionalni stadion će imati 52.000 mesta za sedenje i gradi se uz primenu međunarodnih standarda UEFA.
Rezidencijalni kompleks EXPO 2027 u Beogradu će se prostirati na površini od 160.000 m². Predviđeno je da obuhvati 1.500 stambenih jedinica.
Akvatik centar će zauzeti površinu od 10 hektara. Gradi se uz poštovanje standarda Međunarodne plivačke asocijacije i imaće kapacitet od 4.000 mesta za sedenje.
Nova železnička pruga, dužine 18 kilometara, kao i Beogradski metro će spojiti Zemun polje i lokaciju na kojoj će biti organizovan EXPO 2027.
Srbija na međunarodnim izložbama
Još polovinom 19. veka je održana prva međunarodna izložba i to u glavnom gradu Velike Britanije, sada već daleke 1851. godine. Četiri godine docnije je jedan takav događaj održan u belgijskom gradu Antverpenu 1885. godine, kada je i Srbija prvi put uzela učešće.
Koliko je učešće naše zemlje na tim prestižnim događajima značajno jasno pokazuje i podatak da je više od čak 150 medalja Srbija osvojila na svetskoj izložbi održanoj 1900. godine u Parizu. Osim gastronomskih specijaliteta, u paviljonu koji je bio izgrađen u obliku crkve, srpsko-vizantijskog stila, površine od 550 m² je naša zemlja tom prilikom predstavila i tkanine, ali i minerale. Rezultat učešća bilo je impresivnih čak 19 zlatnih medalja, uz 69 srebrnih i 98 bronzanih.
Na Svetskoj izložbi održanoj u Briselu je tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija uzela učešće. Ono što je ostalo kao rezultat jeste Atomijum, koji se smatra simbolom grada i zemlje domaćina.
Paviljon naše zemlje na Svetskoj izložbi u Montrealu, održanoj 1967. godine privukao je pažnju posetilaca. Pored toga što su bili uočljivi elementi dunavskog Đerdapa, takođe je sadržao i elemente beogradskog mosta Gazela.
U novijoj istoriji, Srbija je uzela učešće na svetskim izložbama u Šangaju (2010.), Milanu (2015.) i Dubaiju (2021.).
