Često u poslednje vreme slušamo da se ljudi pozivaju na građansku neposlušnost. Mnogi to olako shvataju, a ima i onih koji smatraju da je građanska neposlušnost u jednom društvu “iživljavanje” određene grupe ljudi nad ostalim stanovnicima jednog grada, pa i zemlje, iako takve aktivnosti u osnovi treba da budu mirne. Ipak, ono što se retko pominje jeste da termin građanska neposlušnost nije novijeg datuma, već datira iz 19. veka.
Ne treba zaboraviti ni to da su naši preci imali izraz da je nešto dogorelo do nokata i da pod hitno treba menjati nešto. Da li je to bila neka situacija u njihovom domu, selu ili možda čitavoj državi, nije bilo toliko bitno, koliko je bilo bitno sagledati celokupnu situaciju i nešto promeniti.
Kada neka situacija ili stanje u društvu i zemlji toliko pritiska ljude, oni reaguju. Obično se ta reakcija ogleda u masovnim protestima, ali i u blokadama gradova i generalno u akcijama građana koje bi ukazale na problem koji se u društvu javljaju, te pozvale nadležne na njegovo konstruktivno rešavanje.
Neretko, aktuelna vlast u zemlji u kojoj ljudi protestuju nastoji da te proteste anulira. Često se događa i da upotrebi policijske snage kako bi “razbili demonstracije”, što obično rezultira još večim nemirima. Ipak, kada je nešto dogorelo do nokata, što bi rekli naši stari, sasvim je očekivano da se ljudi pobune i ukažu na probleme u društvu.
Nije tajna da je srpski knjaz Miloš, recimo i te kako dobro znao da nije dobro kada se narod utiša. Obično je, prema trvdnjama nekih savremenika tada znao da “popusti kaiš”, kako je govorio i da smanji namete ljudima. Jer kada narod ćuti određeno vreme na nepravdu u društvu i na mnogo toga što običnog čoveka opterećuje i ometa u svakodnevnom životu, sledi vreme protesta, sukoba i ne tako prijatnih i lepih situacija za jedno društvo i za jednu zemlju.
Kada je prvi put pomenuta?
Jedan od značajnijih predstavnika pokreta poznatog kao transcendentalizam bio je i Amerikanac Henri Dejvid Toro. Osim kao pesnik, ostao je upamćen i kao filozof, ali i kao tvorac eseja čiji je originalni naslov bio Otpor građanskoj vladi.
Nakon njegove smrti 1862. godine ovaj esej objavljen je pod naslovom Građanska neposlušnost, odnosno Esej o građanskoj neposlušnosti. I upravo od tada i počinje popularizacija ovog termina širom Sjedinjenih Američkih Država, navodi engleska “Wikipedia”.
Najpre protesti koji su širom Amerike organizovani zbog toga što žene nisu imale pravo glasa, a zatim i revolucije širom sveta, te mnogi drugi protesti koji su utrli put društvu kakvog danas poznajemo, inspirani su upravo tim delom i doveli su do toga da građanska neposlušnost postane ekstremni vid borbe protiv loših događaja i situacija u društvu.
No, iako je u pitanju uglavnom poslednji stadijum borbe jednog naroda za bolji život, građanska neposlušnost ni u kom slučaju ne poziva na sukobe. Naprotiv, reč je o mirnom načinu pokazivanja protesta protiv loše organizovanog društva na prvom mestu, a odmah zatim i protiv samovolje vlasti u nekoj zemlji i svega onog lošeg što otežava život ljudima.
Međutim, iako se građanska neposlušnost zaista prvi put pominje u tom delu, ne može se osporiti činjencia da ona datira još iz Antičke Grčke. Čak se u delu Antigona, koju je napsiao Sofokle, ona verovatno prvi put pominje.
Šta znači građanska neposlušnost?
Sasvim je jasno šta znači građanska neposlušnost, ali mnogi taj pojam ipak mešaju sa nekim ne tako lepim aktivnostima.
Najjednostavnije bi bilo reći da je građanska neposlušnost svojevrstan, a nadasve miran vid protesta članova jednog društva, odnosno stanovnika jedne zemlje protiv stanja u društvu u celini.
Primarni cilj koji takve aktivnosti imaju jeste da se ukaže na na nefunkcionisanje institucija u jednoj državi, te generalno na lošu atmosferu u društvu. Budući da su u pitanju mirni protesti, to i građanska neposlušnost poziva na nenasilje.
Međutim, politička filozofija ima posve drugaije tumačenje ovog pojma. Različite akcije koje su deo takvih protesta, ako je verovati stručnjacima iz te oblasti filozofije, zapravo podrazumevaju da zakon treba kršiti i to sa namerom. Samim tim to nisu mirni protesti, barem prema tumačenju pojedinih političkih filozofa, a što se donekle kosi sa osnovnom definicijom i određenjem toga šta je građanska neposlušnost.
Iako je određenje ovog pojma predmet polemika, izvorno je građanska neposlušnost nenasilna. Preciznije određenje toga šta je građanska neposlušnost dao je 1971. godine Džon Rols u svom delu Teorija pravde. Pored ostalog, naveo je je da je građanska neposlušnost:
...javni, nenasilni, savesni, ali politički čin suprotan zakonu, obično učinjen sa ciljem da se izazovu promene u zakonu ili politici Vlade.
Do dana današnjeg, precizan odgovor na pitanje šta je građanska neposlušnost nije dat, a da bi mogao da se primeni na sve situacije u svetu, u kojima su učestvovali stanovnici neke zemlje i na taj način pokušali da ukažu na loše stanje u društvu i u zemlji.
Kadkakozasto.com / B.A.
