Oduvek su studentski protesti predstavljali prelomne trenutke u istoriji društvenih promena. Često protesti akademske omladine ukazuju na nezadovoljstvo mladih trenutnim stanjem u nekoj zemlji i zahtevaju pravednije i bolje društvo.
Ovih dana, Srbija je svedok jednog od najvažnijih studentskih pokreta u poslednjih nekoliko decenija. Pokrenuti blokadama najpre fakulteta, a zatim i Univerziteta, studentski protesti u Srbiji privukli su pažnju javnosti i pokrenuli diskusiju o odgovornosti institucija. Povod za ove proteste bila je tragedija u Novom Sadu, gde je pad nadstrešnice na železničkoj stanici doveo do stradanja 15-oro ljudi i do povređivanja dvoje u trenutku pisanja ovog teksta (30.12.2024.)
Tragedija u Novom Sadu nije samo rezultat tehničkog propusta već odraz šireg društvenog problema – nemara prema osnovnoj infrastrukturi i sigurnosti građana. Studenti su u ovom događaju prepoznali alarmantan poziv za akciju. Njihovi zahtevi za pravdom i odgovornošću brzo su se proširili na šire društvene teme poput kvaliteta obrazovanja, uslova rada, korupcije i neefikasnosti sistema.
Kako bismo razumeli značaj ovih protesta, osvrnućemo se na to koji su najveći studentski protesti i pokreti globalno i u regionu, koji su kroz istoriju postavljali temelje za društvene promene.
5 najvećih studentskih protesta globalno
1. Majske demonstracije – Pariz 1968.
Protesti iz maja 1968. u Francuskoj počeli su kao studentska pobuna protiv autoritarnog obrazovnog sistema i loših uslova studiranja. Mladi u Francuskoj zahtevali su slobodniji obrazovni sistem, ali i šire društvene promene. Protesti su se ubrzo proširili na radničku klasu, stvarajući jedinstveni savez studenata i radnika, što je dovelo do generalnog štrajka u zemlji. Milioni ljudi izašli su na ulice, a zemlja je praktično stala.
Vlada Šarla de Gola našla se u ozbiljnoj političkoj krizi. Iako su protesti na kraju ugušeni, njihov uticaj bio je ogroman. Došlo je do reformi obrazovanja, a društveni pokreti inspirisani ovim događajima postali su simbol borbe za prava i slobodu širom sveta.
2. Tjenanmen – Peking, 1989.
Jedan od najtragičnijih studentskih protesta dogodio se u Kini, gde su desetine hiljada studenata izašle na ulice Pekinga tražeći demokratiju, slobodu govora i borbu protiv korupcije. Trg Tjenanmen postao je epicentar ovog pokreta, sa studentima koji su tu „kampovali“ nedeljama, organizovali mitinge i tražili dijalog sa vlastima.
Kineska vlada je odgovorila brutalno – u noći između 3. i 4. juna, vojska je poslala tenkove i naoružane vojnike da „rasture“ proteste. Hiljade ljudi su izgubile živote, a mnogi su povređeni ili uhapšeni. Tragedija Tjenanmena ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj istoriji, postavši simbol borbe za slobodu u represivnim režimima.
3. Pokret slobode govora – SAD, 1964-1965.
Na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, studenti su se pobunili protiv restrikcija koje su imale za cilj da ograniče političke aktivnosti u kampusu. Pokret slobode govora (engl. Free Speech Movement) zahtevao je pravo studenata da se politički organizuju, diskutuju o društvenim problemima i kritikuju vlast.
Protesti su uključivali masovne demonstracije, štrajkove i okupljanja, dok su studenti koristili nenasilne metode da bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. Njihov uspeh otvorio je vrata širim građanskim pravima u SAD-u, učinivši Berkli simbolom intelektualne i političke slobode.
4. Protesti u Meksiko Sitiju – 1968.
Studentski protesti u Meksiko Sitiju, koji su kulminirali nekoliko nedelja pre početka Letnjih olimpijskih igara, predstavljali su otpor autoritarnom režimu i društvenoj nepravdi. Studenti su zahtevali demokratske reforme, bolje obrazovne uslove i kraj represije.
Tragično, ovi protesti završili su masakrom u Tlatelolku, gde su vojne snage otvorile vatru na nenaoružane demonstrante. Poginulo je na stotine, a broj povređenih i uhapšenih ostaje nepoznat. Iako su ugušeni, ovi protesti ostali su simbol borbe protiv autoritarizma u Latinskoj Americi. Pošto se protest završio tragično, ukoliko želite da saznate više posetite YouTube kanal Reveal.
5. Protesti protiv Aparthejda – Južna Afrika, 1976.
Protesti u Sovetu, predgrađu Johanezburga, počeli su kao reakcija na odluku Vlade da uvede afrički (afrikans) kao obavezni jezik nastave. Studenti su to videli kao još jednu manifestaciju rasne diskriminacije. Ovi protesti brutalno su ugušeni, ali su postali ključni trenutak u globalnoj borbi protiv Aparthejda.
Najveći studentski protesti Jugoslavije i Srbije
1. Beogradski protesti 1968. godine
Protesti u Beogradu 1968. godine izbili su kao deo talasa studentskih nemira koji su se širili svetom, ali su istovremeno bili reakcija na specifične probleme tadašnje Jugoslavije. Studenti su se pobunili protiv rastuće nejednakosti u društvu, nezaposlenosti i privilegovanih društvenih slojeva koji su profitirali na račun većine. Katalizator protesta bila je loša materijalna situacija studenata i ograničen pristup obrazovanju za mnoge mlade ljude iz radničke klase. Studenti su istovremeno kritikovali birokratiju u jugoslovenskom sistemu i zahtevali demokratizaciju društva.
Protesti su započeli 2. juna na Univerzitetu u Beogradu, kada su studenti blokirali fakultete i organizovali plenume, postavljajući konkretne zahteve vlastima. Demonstracije su privukle pažnju javnosti zbog masovnosti i solidarnosti među studentima. Ključna poruka bila je „Studenti su sa narodom!“, što je naglašavalo njihov pokušaj povezivanja sa radničkom klasom. Studenti su kroz diskusije i govore ukazivali na društvene nepravde i zahtevali reforme koje bi stvorile pravedniju Jugoslaviju.
Iako su protesti ugušeni, Josip Broz Tito je iznenadio mnoge time što je javno podržao studente, priznajući opravdanost njihovih zahteva, od kada i datira čuvena replika iz filma „Varljivo leto 68.“: „Drug Tito je rekao da su studenti u pravu!“. Ovaj potez ublažio je pritisak na vlast i rezultirao određenim reformama, uključujući povećanje studentskih stipendija i unapređenje infrastrukture obrazovnog sistema.
2. Protesti 1992. godine
Početak rata u Jugoslaviji i sve veća militarizacija društva bili su ključni uzroci studentskih protesta 1992. godine. Studenti su se protivili politici režima Slobodana Miloševića, koji je manipulacijom nacionalizmom podsticao sukobe i raspad zajedničke države. Neizvesnost, ekonomska kriza, sankcije i ratni haos doveli su do toga da su studenti, kao deo mlađe generacije, podigli glas protiv režima i rata.
Protesti su počeli masovnim okupljanjima u Beogradu, kada je hiljade studenata izašlo na ulice noseći transparente sa porukama mira i opozicije ratu. Ključni zahtev bio je prekid rata i vraćanje društva na put demokratije i mira. Studenti su često organizovali „miran marš“, želeći da pokažu razliku između svojih metoda i agresivne politike režima.
Iako su vlasti ignorisale njihove zahteve, protesti su podstakli šire rasprave o ulozi mladih u društvu i postavili temelje za buduće opozicione pokrete. Studentski glas protiv rata odjeknuo je među intelektualcima i delovima opozicije, podsećajući da nije cela Srbija podržavala tadašnju politiku.
3. Protesti zbog Zakona o univerzitetu – 1998. godine
Zakon o univerzitetu iz 1998. godine bio je pokušaj vlasti da poveća kontrolu nad univerzitetima i smanji autonomiju obrazovnih institucija. Taj zakon omogućavao je državi da imenuje dekane i rektore, eliminišući njihovu nezavisnost. Studenti su to videli kao direktni napad na slobodu mišljenja i akademsku slobodu.
Organizovali su masovne proteste, štrajkove i blokade fakulteta širom Srbije. Glavni zahtev bio je povlačenje zakona i vraćanje autonomije univerzitetima. Pored toga, studenti su zahtevali i širu demokratizaciju društva, jer su zakon videli kao deo šireg autoritarnog trenda Miloševićevog režima.
Iako zakon nije povučen, protesti su skrenuli pažnju domaće i međunarodne javnosti na represivne mere režima. Ovi događaji dodatno su osnažili studentski pokret i pripremili teren za značajnije proteste koji su usledili 2000. godine.
4. Otpor! – 2000. godine
Devedesetih godina, režim Slobodana Miloševića suočavao se sa rastućim nezadovoljstvom zbog međunarodne izolacije, sankcija, autoritarnog upravljanja i katastrofalnih posledica rata na Balkanu. Organizacija „Otpor!“ nastala je 1998. godine, a studenti su činili njen osnovni deo. Motivacija za proteste bila je želja za demokratskim promenama i svrgavanjem Miloševića, koji je postao simbol korupcije i represije.
„Otpor!“ je koristio inovativne i kreativne metode protesta, uključujući nenasilne performanse, parodiju i kampanje koje su privlačile pažnju javnosti. Njihov slogan „Gotov je!“ postao je simbol promene. Ključne akcije uključivale su masovne demonstracije, organizaciju mladih širom zemlje i mobilizaciju birača za predsedničke izbore 2000. godine. Ovaj studentski pokret uspeo je da pridobije široku podršku među građanima i opozicionim političkim strankama.
Protesti su kulminirali masovnim demonstracijama 5. oktobra 2000. godine, koje su dovele do pada Miloševića. Organizacija „Otpor!“ postala je simbol nenasilne borbe za demokratiju i inspirisala slične pokrete širom sveta.
5. Protesti 2024. godine
Najnoviji studentski protesti, koji su započeli 2024. godine, pokrenuti su tragedijom na železničkoj stanici u Novom Sadu. Pad nadstrešnice, koji je odneo živote 15 ljudi i povredio više njih, simbolizovao je posledice sistemske korupcije, neodgovornosti i infrastrukturnog kolapsa. Studenti su ovo videli kao kap koja je prelila čašu – direktan rezultat nemara nadležnih.
Protesti su započeli blokadom fakulteta, a ubrzo su se proširili na ceo univerzitet. Studenti zahtevaju odgovornost za tragediju, smenu odgovornih zvaničnika i hitne reforme u oblastima infrastrukture, obrazovanja i borbe protiv korupcije. Protesti uključuju masovna okupljanja, mirne marševe i plenume, dok su studenti kroz govor i transparentne poruke ukazivali na probleme u društvu.
Iako su protesti još u toku, već su izazvali široku podršku javnosti i skrenuli pažnju na ključne probleme u društvu. Oni imaju potencijal da postanu prelomna tačka u političkom i društvenom životu Srbije, simbolizujući snagu mladih da zahtevaju promene i preuzmu odgovornost za budućnost.
Mišljenja o studentskim protestima u Srbiji su oprečna, ali mi se time nećemo baviti, jer je primaran cilj ovog teksta da informiše o tome koji su bili najveći studentski protesti u Srbiji i svetu.