Kolonija dostojanstva ( u originalu: Colonia Dignidad) je funkcionisala kao država u državi. Radila je četrdeset godina. Samo je pet osoba uspelo da pobegne iz ove sekte. Smatra se najsurovijom sektom XX veka.
Bilo je to mesto gde je čileanska tajna služba mučila svoje zatvorenike. Takođe, u Koloniji dostojanstva su nacisti nalazili utočište.
Osnivanje Kolonije dostojanstva i Pol Šefer
U periodu diktature Augusta Pinočea na jugu Čilea stvorena je pomenuta kolonija. Tačna lokacija je na 35 km od grada Paral. Kolonija dostojanstva je bila okružena planinama Andi. Prostirala se na 137 km². Njome je upravljao samoproklamovani sveštenik i bivši nacista Pol Šefer.
Ko je Pol Šefer?
Šefer je rođen 1921. godine u Zigburgu, u blizini Bona. U Nemačkoj je bio zadužen za rad sa mladima u Evangelističkoj crkvi. Međutim, četredesetih godina prošlog veka je otpušten sa tog posla. Tada počinje da radi kao nezavisni propovednik.
Optužen je da je seksualno zlostavljao dva dečaka, pa je zbog toga 1961. godine pobegao iz svoje domovine. Zajedno sa stotinu osumnjičenih za saradnju sa nacistima osnovao je u Čileu pomenutu koloniju.
U suštini, Kolonija je bila predstavljena kao poljoprivredni projekat. Na njoj su radili članovi, koji za to nisu bili plaćeni. Takođe, dobijala je donacije i oslobođena je plaćanja poreza.
Utočište za ozloglašene naciste i podrška Pinočea
Na prvi pogled ova kolonija je bila idilična. Njeni stanovnici su bili obučeni u bavarsku seljačku odeću. Tokom rada pevale su se nemačke narodne pesme. Na njenom posedu nalazila se škola, bolnica, restoran, elektrana i dve piste za poletanje i sletanje. Čak je nosila priznanje dobrotvorne organizacije, zahvaljujući bolnici u kojoj se lečilo i lokalno stanovništvo.
Međutim, pravo lice ove kolonije je bilo sve suprotno od idile. Kolonija dostojanstva je bila sekta i skrovište za odbegle naciste. Ovde su svoje utočište našli i dvojica ozloglašenih nacista. Prvi je izumitelj pokretnih gasnih komora (kamiona smrti) – Valter Rauf. Drugi je tzv. Anđeo smrti – Jozef Mengele.
Međunarodna zajednica je tražila da se pomenuti nacisti izruče ne bi li im se sudilo za njihova nedela. Pinoče je ignorisao sve zahteve na tu temu. Naime, kolonija je radila uz blagoslov državnog vođe. Takođe, šef čileanske tajne službe, general Manuel Kontreras je bio čest gost kolonije. Inače, Manule je odgovoran za mučenje 30.000 ljudi.
U Koloniji dostojanstva je dovožen veliki broj protivnika vlasti u Čileu. Tu su bili mučeni na najsvirepije načine. Oni koji bi preživi mučenje ostajali bi da žive u njenim granicama.
Stvaran izgled kolonije i život u njoj
- Kolonija dostojanstva bila je okružena bodljikavom žicom, imala je toranj za nadgledanje poseda, reflektore po celom imanju i hangare s oružjem u kojima se nalazio i jedan tenk
- Unutar zidina kolonije nije bilo telefona, televizije ili kalendara. Disciplina je bila stroga, a svako ko se nije pridržavao iste bio bi pretučen, mučen i drogiran.
- Muškarci i žene bili su razdvojeni i svakodnevno drogirani
- Roditelji nisu pričali sa decom i nisu znali svoje supružnike
- U koloniji je intimni odnos bio strogo zabranjen među njenim stanovništvom, sem za njihovog vođu
- Muškarci su uzimali lekove ne bi li ugasili u sebi sve seksualne želje
- Kolonija je nasurpot prethodnom pravilu bila puna dece
- Muškarci su radili fizičke poslove, a žene su kuvale, čistile i spremale štale, dok su neke bile i medicinske sestre
- Od „pokretne imovine“ svaki stanovnik kolonije je posedovao odelo za rad, odelo za odmor, pidžamu i nedeljnu zalihu donjeg veša
- Cipele su tokom noći obavezno bile zaključavane u ormarima
- Uvek se zajedno doručkovalo, a meni je svaki dan bio isti – šolja mleka i parče hleba sa marmeladom
- Deca su trećeg meseca po rođenju odvajana od majki i odgajana su u vrtiću kolonije. Vođa kolonije je jedini imao pravo da boravi sa njima, sem vaspitača.
- Zna se da je Šefer seksualno zlostavljao dečake, a ponekad i devojčice.
Kako je došlo do gašenja Kolonije dostojanstva?
Godine 1966. sa imanja je uspeo da pobegne Volfgang Miler. Prvi je izrekao javno šta se zaista dešava u Koloniji dostojanstva.
Raspadom Pinočeovog režima došlo je do raspada i ozloglašene kolonije. Međutim, to nije bio njen kraj.
Demokratski Čile nije imao ništa protiv Šeferovog pakla. Kolonija je 1991. godine samo promenila naziv u Bavarsko selo (u originalu: Villa Baviera). Tada je u njoj je živelo oko sto osamdeset stanovnika koji su se bavili poljoprivredom i turizmom. Postojala je do 2013. godine kada se konačno ugasila. Danas ovaj kompleks ima funkciju hotela.
Devedesetih godina prošlog veka, nakon rasturanja kolonije, jedanaest porodica je tužilo Šefera za seksualno zlostavljanje. Međutim, kaznu nije dočekao. Prvo je pobegao vlastima Čilea 1997. godine. Uhapšen je 2005. u Argentini. Tada je i osuđen za silovanje čak dvadesetoro dece. Međutim, nije izdržao kaznu do kraja. Šefer je preminuo 2010. godine, u zatvoru u Santjagu.
Zločini koji se prepisuju da su se desili unutar kolonije su:
- masovno i organizovano silovanje dece
- prisilni rad
- otmice
- podrška diktatoru
- ubistva
- krijumčarenje i proizvodnja oružja
- privredni kriminal
- utaja poreza
Zbog zlodela u Koloniji dostojanstva do 2010. godine osuđeno je čak dvadeset i šest osoba. Godine 2012. sud u Čileu je uhapsio osmoricu policajaca i vojnika. Oni su bili optuženi za kidnapovanje u vreme diktatora Pinočea i odvođenja žrtvi u koloniju.
Priča o Koloniji dostojanstva na velikom platnu
Pre sedam godina se pojavio film Kolonija ( originalni naziv: Colonia). Ovaj istorijski romantični triler prati priču o životu u Koloniji dostojanstva. Glavni lik tumači Ema Voston koja pokušava da otkrije gde je odveden njen dečko posle puča kojim je Pinoče došao na vlast. Saznavši da su ga odveli u pomenutu koloniju ona čvrsto odlučuje da će da ode tamo i da pokuša da ga izvede iz nje. U filmu je prikazan težak život stanovništva kolonije.
Režiser Kolonije je Florian Galenberg, a pored Eme u filmu jednu od glavnih uloga glumi i Danijel Bril. Pogledajte trejler za ovaj film: