Da li će pasti krvna osveta posle ovog? Često se ovo pitanje postavlja kada se dogodi ubistvo u Crnoj Gori, Albaniji ili Italiji, ali i u drugim zemljama u kojima se omerta, odnosno čast porodice poštuje po sistemu oko za oko, zub za zub ili u skladu sa onom srpskom narodnom ko se ne osveti, taj se ne posveti.
Šta je krvna osveta? Kako se prekida krvna osveta? Pitanja su koja zahtevaju temeljno objašnjenje ovog, nimalo prijatnog običaja koji je prisutan posebno u društvima, u kojima se poštuju pravila plemenske organizacije na prvom mestu.
Koliko god to savremenim ljudima zvučalo čudno, krvna osveta postoji. Poznati su slučajevi gde se na osvetu za prlivenu krv jednog člana porodice čekalo i decenijama. Isto tako su poznati i slučajevi u kojima je prekinuta krvna osveta. mada se to ipak ređe sreće u praksi.
Krvna osveta
U Italiji poznata kao vendetta (it. vendetta), u Albaniji besa, krvna osveta se najjednostavnije definiše kao moralna obaveza čoveka da se osveti zbog toga što je neko ubio njegovog sina, brata, sestru ili bilo kog drugog člana porodice. Međutim, to ne mora uvek biti razlog.
Budući da krvna osveta datira vekovima unazad, to se neretko događalo da do nje dođe usled toga što je neko nekoga, recimo javno uvredio ili što se sa njim sukobio oko međe ili zato što ga je oklevetao. Bilo je slučajeva i da se krvna osveta sprovodila zato što je neko napao ili silovao nečiju sestru, odnosno na neki način ozbiljno uvredio recimo.
Bilo koji da je razlog, u osnovi krvna osveta podrazumeva da se oduzet život može “nadoknaditi” samo ako se i ubici isto učini. Ukoliko to nije moguće, nažalost stradaju članovi porodice ubice.
I to je u osnovi to. Međutim, problem je u tome što se krvna osveta nastavlja i retko kada se dogodi da jedan oduzet život i oduzimanje života ubice podrazumevaju i kraj krvne osvete, jer posle sve ide u krug. Čak ima slučajeva gde su svi muški članovi i jedne i druge porodice ubijeni, tako da se i porodica ugasila. Koliko krvna osveta može daleko da ode pokazuje i vest, koju su 16. septembra 2013. godine objavile “Večernje novosti”. Te godine u Albaniji nije krenulo u školu čak više stotine dece, zbog straha od krvne osvete.
Zanimljivo je pomenuti da krvna osveta ne postoji samo na Balkanu i u Evropi, nego i u svetu. Tako postoji krvna osveta i u Japanu i Avganistanu, recimo ali i u Jermeniji. Istorijski je prisutna vekovima unazad. Princeza Kijevske Rusije je vladala u periodu od 944. do 964. godine, a nakon muževljeve smrti. Istorijski je ostala upamćena po osveti nad Derevljanima, za koje se smatralo da su joj ubili supruga. I to se donekle može posmatrati kao krvna sveta i to čak možda prvi pisani trag o tome, mada se načela kojima se rukovodi kanon krvne osvete mogu primetiti još u Hamurabijevom zakoniku.
O krvoj osveti na Siciliji, ali ne u klasičnom smislu, odnosno ne između dve sicilijanske porodice, 1995. godine snimljen je i švedski film Vendetta.
Da li će pasti krvna osveta?
Nakon ubistva u tim područjima se, logično nameće pitanje da li će pasti krvna osveta? Čak i ako je bilo slučajeva, doduše malobrojnih, u kojima su porodice odustajale od krvne osvete, većina ih se odlučuje da tu tradiciju ispoštuje i da krv isplati krvlju, kako se to narodski kaže.
Ukoliko neko iz porodice ubijenog dođe na sahranu i nosi belu košulju, to je znak da će pasti krvna osveta.
Takođe, u kući ubijenog je mahom bio običaj da se čuva neki predmet pokojnika koji će podsećati na obavezu izvršenja krvne osvete. Obično bi to bile krvave stvari, koje je ubijeni nosi u trenutku kada je izgubio život.
Krvna osveta kao porodični “zakon”
U osnovi se krvna osveta može posmatrati kao sušta suprotnost zvaničnom zakonu. Naime, osobe i porodice koje čast brane na takav način, sasvim jasno, ne veruju u to da neko po zakonu može da odgovara adekvatno. Dešavalo se čak i da članovi porodica ubijenog strpljivo sačekaju da ubica izađe iz zatvora zbog tog dela i da ipak uzmu pravdu u svoje ruke.
Kodeks časti je igrao značajnu ulogu. Nikada se nije desilo da budu ubijana deca ili žene, osim u određenim slučajevima – kada nije bilo muške glave u porodici koju je bilo moguće ubiti zarad krvne osvete. Uprkos poštovanju tog kodeksa, događalo se i da stradaju potpuno nevini ljudi koji su bili u društvu potencijalne žrtve. Kao najbolji takav slučaj je Nikola Kaluđerović. Krvna osveta koju je izvršio zbog ubijenog sina odnela je život i mladića koji je bio u društvu ubice.
Kako se prekida krvna osveta?
Iako se to ne događa baš često u prkasi, odnosno krvna osveta obično vodi do istrebljenja i jedne i druge porodice, ubijanjem muških potomaka, ponekad se krvna osveta prekida.
Da bi se to dogodilo, potrebno je da postoji dobra volja sa jedne strane makar, što je nažalost u praksi retko slučaj.
Ukoliko jedna porodica želi da prekine krvnu osvetu, obično se obrati plemenskom starešini ili najstarijem u porodici, odnono selu ili toj sredini, pa i predstavnicima Crkve, sa tim zahtevom. Onda on, kao najmudrija glava smisli kako bi se trebalo obratiti suparničkoj porodici i šta joj ponuditi kao svojevrsnu vrstu “otkupa”. Obično se taj “otkup” odnosi na određenu svotu novca, mada je bilo i slučajeva gde je ubica, bratu ubijenog, a nakon što je izašao iz dugogodišnjeg zatvora, ponudio da bude kršteni kum njegovom tek rođenom detetu. Nakon pristanka, krvna osveta je prekinuta.
Kako je još Njegov pisao, to je značilo da je “uzeo vjeru”, odnosno da je prihvatio iskupljenje i da će krvna osveta između tih porodica biti završena.
Iako je izreka ko se ne osveti, taj se ne posveti vezana za period oslobođenja Srbije od viševekovne turske vlasti, njome se rukovode i oni kojima je bitna krvna osveta u Crnoj Gori, ali i u Srbiji i drugim delovima Balkanskog poluostrva.
Kao jedan od posebno zanimljivih načina za prestanak krvne osvete navodi se brak. Koliko god to možda nelogično ili čak i nemoguće zvučalo, krvna osveta u određenim društvima može da bude prekinuta ukoliko dvoje njih iz zavađenih porodica stupe u brak. Naravno, sve to pod budnim okom najstarijih članova obe porodice. Verovalo se da se na taj način dug u krvi između te dve proodice izjednačava.
Krvna osveta u Albaniji
Mada postoji i krvna osveta u Italiji, Crnoj Gori, Srbiji i u pojedinim državama sveta, mnogi izvori navode da je krvna osveta u Albaniji bila zapravo prva. Da li je to istina ili ne, pitanje je za nekog drugog, ali je poznato da mnoge proodice u Albaniji i na Kosovu i te kako poštuju omertu, čast porodice i daju besu, odnosno obećanje da će pasti krv za krv.
U tome se rukovode Kanonom Leke Dukađinija, koji po mnogim odrednicama po surovosti kazne podseća na Dušanov zakonik. Dukađini je bio franjevački monah, koji je živeo tokom srednjeg veka i koji je na jednom mestu zabeležio sve kanone, koji su bili prisutni u to vreme. Čak Albanci koji poštuju i danas pravila tog kanona neretko se drže toga da je tako ostalo od Leke, verujući da će poštovanjem tih pravila živeti pravednim i časnim životom. Pa čak i ako u to spada krvna osveta u Albaniji.
U želji da se smanji krvna osveta u Albaniji osnovan je Odbor za nacionalno pomirenje.
Krvna osveta u Crnoj Gori
Iz perioda kada su Turci vladali tim područjem datira najverovatnije krvna osveta u Crnoj Gori. Tačnije, za period pojave uskoka. Tada su lukavi Turci čak podstcali da se proliva bratska krv i to tako što su uskoke branili i čuvali, ukoliko bi im doneli glavu nekog crnogorskog junaka.
Iako su uskoci u Crnu Goru najpre dolazili ne bi li se osvetili Turcima, ovi su to ipak iskoristili. Tako su nastali termini krvnik i osvetnik. Prvi je bio onaj koji je ubistvo počinio, a drugi onaj koji se za to ubistvo osvetio tako što je ili ubio ubicu ili nekog, mahom muškog člana njegove bliže porodice.
Interesantno je pomenuti da su, istorijski posmatrano, žene bile te koje su podsećale muškarce na krvnu osvetu u Crnoj Gori. U takvom okruženju, muškarac koji nije želeo da pravdu uzme u svoje ruke i ispoštuje kanon krvne osvete, smatran je slabićem i nesojem, što bi rekli Crnogorci.
Kao jedan od najpoznatijih slučajeva kada je u pitanju krvna osveta u Crnoj Gori, iako nije direktno vezana za tu zemlju, već za jednog Crnogorca, pominje se napad na ustaškog krvnika, Antu Pavelića. Nakon što ga je jurio po celom svetu, na njega je atentan izvršio Blagoje Jovović, Crnogorac, čija je porodica pripadala plemenu Bjelopavlića. Nedugo nakon tog atentata, Pavelić je umro.
Krvna osveta u svetu
Osim na području Balkanskog polusotrva i određenih delova Evrope, krvna osveta postoji i u drugim delovima sveta. Na Filipinima i u Japanu među samurajima, pa čak i u određenim delovima nordijskih zemalja.
Na području Kavkaza takođe postoji krvna osveta. I generalno, u mnogim delovima sveta u kojima je prisutna plemenska organizacija.
Krvna osveta u Grčkoj
Na ostrvu Krit, koje je i u fizičkom smislu dalje od matice, sreće se krvna osveta u Grčkoj. Posrednik u pomirenju je obično bila Crkva, iako se ne može reći da je do pomirenja među zavađenim porodicama baš često dolazilo.
Kritske porodice Sertzetakis i Pentarakis su najčešće pominjane kada je u pitanju krvna osveta u Grčkoj. Čak 140 članova obe porodice ukupno je tokom tog rata između porodica stradalo. Sve je završeno pomirenjem i to tako što je sklopljen brak između momka i devojke iz suparničkih porodica, čime je namiren dug u krvi.
Krvna osveta u Turskoj
Postoji i krvna osveta u Turskoj, iako je aktuelni zakon takav da može adekvatno, koliko je to moguće naravno, da reguliše ubistva.
Iako jeste prisutna u određenim delovima današnje zemlje, a najpre u regionu oko Crnog mora i u oblasti Anadolije, krvna osveta u Turskoj se u istorijskom smislu uglavnom vezuje za Turkmene, koji danas žive u Turkmenistanu.
Krvna osveta u Italiji
U većini slučajeva se krvna osveta u Italiji vezuje za tradicionalno mafijaške proodice, koje vode rat najčešće do potpunog istrebljenja obe porodice.
Najprisutnija je u južnim delovima ostrva Sicilija, ali i u region Kalabrije i na ostrvu Sardinija. Kao najpoznatiji primer toga kako funkcioniše krvna osveta u Italiji navodi se čuveni film Kum.