Dva gotovo nespojiva pojma, pasivnost sa jedne i agresivnost sa druge strane, dovode do toga se se javlja pasivna agresija. Primeri ovog ponašanja se mogu uočiti u različitim vrstama odnosa. Tako nije ništa čudno što se javlja pasivna agresija u vezi, gde je jedan partner potencijalno vrlo opasan za takvu vrstu odnosa ili, pak pasivna agresija majke, što ostavlja trajne posledice na dete, ali i na celokupnu porodicu.
No, bilo kako bilo, u pitanju je oblik ponašanja koji je i te kako rizičan. Ranije je, doduše svrstavana u kliničke dijagnoze, ali u novije vreme se, ipak karakteriše kao oblik ponašanja.
Iako simptomi možda na prvi pogled nisu baš tako lako uočljivi, treba znati šta znači pasivna agresija i kako se manifestuje, da bi se blagovremeno prepoznala. Jedino tako se eventualno može pristupiti sanaciji takvog oblika ponašanja, što vremenom može dovesti i do potpune promene kod osobe.
Naravno, sve to pod pretpostavkom da neko zaista i želi da promeni taj oblik ponašanja.
Pasivna agresija definicija
Mora se priznati da nije baš jednostavo dati odgovor na pitanje šta je pasivna agresija. Radi se o tome da taj oblik ponašanja može različito da se manifestuje, što zavisi kako od osobe do osobe, tako isto i od vrste odnosa i od mnogo čega još.
U većini slučajeva se manifestuje kroz česte napade usmerene prema određenoj osobi, pa čak i direktne uvrede. Neretko se događa da ti napadi i uvrede uopšte nemaju uporište u realnosti, ali osoba kod koje se manifestuje pasivna agresija to ne vidi na takav način.
Kao definicija koja je, za sada opšteprivaćena, navodi se ona prema kojoj je pasivna agresija indirektan vid ispoljavanja besa i frustracije, ali i drugih negativnih emocija i to prema tačno određenoj osobi. Obično se takva vrrsta agresije ispoljava prema osobi koja je u zavisnom položaju na bilo koji način u odnosu na onoga ko pasivnu agresiju ispoljava.
Takođe, pasivna agresija je često praćena i nemogućnošću verbalnog izražavanja. Jednostavno, osoba koja praktikuje takav vid izražavanja je duboko povređena u sebi i ne ume da izrazi svoje emocije. Sve to, naravno ni u kom slučaju ne može da bude opravdanje za takav obrazac ponašanja, ali i te kako može da pomogne u razumevanju osobe kod koje je primećena pasivna agresija. Definicija koja je navedena je svakako uopštena i može se razlikovati u zavisnosti od toga koji je vid takvog ponašanja kod konkretne osobe prisutan.
Mnogi stručnjaci koji su istraživali ovakvu vrstu ponašanja saglasni su u tome da pasivna agresija neretko podrazumeva dijametralnu razliku između onoga što ta osoba govori i onoga kako se ponaša. Primera radi, osoba može da prihvati određenu obavezu, a zatim da odugovlači sa njenim izvršenjem i da okrivljuje nekog drugoga za to što nije uspela da tu obavezu izvrši.
Pasivna agresija simptomi
Ne može se reći da je jendostavno prepoznati taj oblik ponašanja, sve dok konkretnu osobu ne upoznamo dobro. Zapravo, dok ne dođe do konfliktne situacije, pasivna agresija neće biti baš tako lako uočljiva.
Neki od najčešće i najlakše uočljivih simptoma ovakvog poremećaja ponašanja su:
- sarkastični komentari usmereni na omalovažavanje konkretne osobe
- kažnjavanje tišinom ili odsustvom komunikacije
- verbalno saglašavanje sa nečim, pa neispunjavanje toga i svaljivanje krivice na drugoga za to
- neprekidno odlaganje obaveza, što povlači neku vrstu pasivnog otpora
- napadi usmereni na određenu osobu sa ciljem da se omalovaži
- neprihvatanje lične odgovornosti za nešto
Kako se leči pasivna agresija?
Zapravo bi bolje pitanje bilo da li je uopšte moguće da se pasivna agresija, kao vid poremećaja u ponašanju izleči? Odgovor se mnogima neće svideti, jer to u velikoj meri zavisi kako od toga koja osoba ispoljava takav oblik ponašanja, tako isto i od truda same osobe i druge strane tokom procesa izlečenja. Isto tako, uspešnost lečenja ovakvog oblika ponašanja zavisi i od toga šta je do nje dovelo i da li postoji želja i volja konkretne osobe da utvrdi uzrok.
Primera radi, pasivna agresija majke je oblik ponašanja koji će izuzetno loše da se odrazi na svako dete. Gotovo da nije moguće da mališani razumeju zašto je ona koja ih je rodila uvek nezadovoljna onim što oni učine ili postignu, iako duboko unutar takve majke leži izuzetno veliki osećaj nezadovoljstva sopstvenim životom. U tom smislu pasivna agresija kod majke ne može biti izlečena, osim ako ne postoji zajednička volja oboje partnera da rade na tom problemu, što je u praksi retko slučaj.
Sa druge strane, pasivna agresija kod muškarca, uz pomoć patnerke i bliskih članova porodice može da bude izlečena. Naravno, sve pod pretpostavkom da je u pitanju muškarac koji je svestan da ima problem i koji zaista i želi da poboljša odnos sa bliskim ljudima.
Neretko se javlja i pasivna agresija na poslu, koja je usmerena na određenog kolegu ili koleginicu, što je opet sve plod ličnog nezadovoljstva. Slobodno se može reći da je takva vrsta ujedno i ona koja najlakše može da bude izlečena.
Kakkakozasto.com / B.A.
