Sve češće se u poslednje vreme može čuti termin plenum. Iako mnogi ne znaju šta je plenum, te taj termin, sa razlogom vezuju za period minulog komunizma, istina je da je plenum ili plenarno zasedanje vrsta konferencije koja se organizuje širom sveta. Ipak, nema spora da jeste bio vezan uz komunističke organizacije, budući da plenume danas organizuje i Komunistička partija Kine, recimo, a da je tokom postojanja Jugoslavije, uz kongrese, to bio takođe vid organizacije značajnih događaja.
Generalno govoreći, plenum ili plenarno zasedanje nije novijeg datuma. Kao primer toga šta nije, a šta je plenum ističe se Bečki kongres, koji nije uključivao plenarne sednice. Zapravo se većina dogovora tokom tog događaja postigla tokom neformalnih razgovora, a ne tokom plenuma. Reč je o istorijski značajnom događaju, koji je trajao u periodu od 1. septembra 1814. godine do 9. juna naredne godine. Na Bečkom kongresu su učešće uzeli zvanični predstavnici takozvanih Velikih sila. Osnovni cilj koji je Bečki kongres imao jeste da se posle poraza Napoleonove vojske definišu precizno granice teritorija na evropskom tlu.
Plenum značenje
Termin plenum se može koristiti u bukvalnom i u prenesenom, odnosno metaforičkom značenju. Bukvalno se plenum definiše kao skupština, konferencija ili okupljanje svih članova ili zvaničnih predstavnika određenih grupa ili odbora. U velikoj meri od toga gde se organizuje plenum zavisi i ko će mu prisustvovati.
Ukoliko je recimo u pitanju plenum studenata ili plenum profesora, nepisano je pravilo da u njemu učešće uzimaju predstavnici svih fakulteta, koji su deo određene organizacije. Bez obzira da li je u pitanju profesorski ili plenum studenata.
Sa druge strane, metaforičko značenje termina plenum se opisuje kao prostor, koji je sačinjen od materije. Takođe, može se posmatrati i kao prostor kao takav.
Kako funkcioniše plenum?
Opet u zavisnosti od toga ko organizuje plenum, zavisiće i način organizacije. Ono što se smatra osnovnom svrhom jednog takvog okupljanja jeste postizanje finalnog dogovora u vezi sa nekom temom.
Pravo učešća na plenumu imaju svi predstavnici organizacija koje su deo neke više organizacije. U skladu sa time kakav je tip plenuma, definiše se i ko može uzeti učešće. Ponekad su to samo zvanični predstavnici manjih organizacija, koje su deo veće, a ponekad to mogu biti i članovi tih organizacija. Takođe, organizator plenuma ima pravo da pozove i one članove, koji neće imati pravo da glasaju, već samo da prisustvuju događaju.
Plenarno zasedanje, odnosno plenum uključuje obavezno prisustvo osobe koja tim događajem rukovodi, odnosno presedava. Osim predsedavajućeg, plenum takođe uključuje i osobu koja vodi zapisnik. Ponekad može uključivati i još jedno lice, koje pruža pomoć predsedavajućem.
Teme koje se delegiraju na plenumu su vezane za konkretnu organizaciju. U principu, svako ko prisustvuje jednom plenumu bi trebalo da ima pravo da izloži svoje viđenje konkretne situacije, odnosno teme kojom se taj plenum bavi, budući da je cilj organizacije jednog takvog događaja da se postigne dogovor, kojim će svi učesnici biti zadovoljni.
Nakon što predsedavajući izloži neku temu, svi koji učestvuju u plenumu imaju pravo da se jave za reč i iznesu svoje viđenje te teme. Pošto se diskusija, koja bi trebalo da bude maksimalno konstruktivna, završi, svi prisutni glasaju za neki predlog ili protiv njega. Predlozi koji osvoje većinu glasova plenuma se prihvataju.
Odakle potiču plenumi?
I mada je Komunistička partija Jugoslavije bila poznata i po organizaciji kongresa, ne može se oteti utisku da su plenumi mnogima asocijacija na taj, ne tako svetao period u istoriji naše zemlje.
Jedan od, verovatno najpoznatijih plenuma koji je ta organiazcija održala je onaj iz 1966. godine. Tada je održana Četvrta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ) na ostrvima Brioni, u Hrvatskoj. Upravo zato se taj događaj istorijski pominje kao Brionski plenum. Smena Aleksandra Rankovića, koji je smatran izuzetno značajnom ličnošću toga doba u političkom smislu, obeležila je ovaj plenum, koji je održan dana 1. jula 1966. godine.
Danas se i u Kini organizuju plenumi. Prema „Asiasociety“, na Trećem plenumu u Pekingu je, prema najavama Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (engl. Chinese Communist Part – CCP) učešće najavilo 205 članova, ali i 171 zamenik bez prava glasa. Treći plenum Komunističke partije Kine održan je prošle godine.
