Da bi se razumelo kakvo značenje ima pojam martovske ide, mora se biti upoznat sa time kako su drevni Rimljani označavali određene dane u mesecu u kalendaru koji su koristili.
Naime, svake godine 15. marta je u antičkom Rimu bilo pravilo da se organizuje vrlo važno svetkovina, koje je bila posvećena bogu Marsu. Tog dana je bila organizovana obično i velika vojna parada, a 15. dan meseca marta u drevnom Rimu bio je poznat kao martovske ide.
Martovske ide značenje
Treba imati na umu i to da u antičkom Rimu dani u toku jednog meseca nisu bili brojani redom, kao što je to danas, već su bili vezani za mladi mesec. Tako je, na primer svaki prvi dan u svakom mesecu bio poznat kao kalende, dok su ide bili oni dani kada je bio pun mesec u toku kalendarskog meseca.
U praktičnom smislu to znači da je svaki petnaesti dan u mesecu zapravo bio označavan kao ide, ali samo za određene mesece i to:
- mart
- maj
- juli
- oktobar
Odnosno, dan kada je bio pun mesec je padao 13. dana kalendarskog meseca za sve ostale mesece koje je uključivao rimski kalendar.
Ipak, iako su ide postojale i u toku drugih meseci, nema sumnje da su martovske ide najpoznatije. Razlog za to vezan je za Gaja Julija Cezara, odnosno za događaj koji je bio vrlo značajan u njegovom ličnom životu i u istoriji antičkog Rima.
Martovske ide Cezar
Dobro je poznato da ljudi koji znaju šta su martovske ide i na koji način su one vezane za Cezara često kažu: Čuvaj se martovskih ida!
A zapravo, u pitanju je pojam koji ima izuzetno negativno značenje upravo zbog toga što se na taj dan dogodila velika tragedija.
Naime, 15. marta 44. godine pre naše ere na području antičkog Rima je ubijen Gaj Julije Cezar, koji je bio značajan vojskovođa i rimski car. Tako su martovske ide dobile vrlo negativno značenje.
Martovske ide su došle
Nije bilo neuobičajeno u drevnom Rimu da različiti vidovnjaci upozoravaju vojskovođe na neke, ne tako dobre trenutke, koji će slediti u njihovim životima.
Zbilo se tako i da jedan vidovnjak upozori Cezara, kojom prilikom je posebno istakao da treba da se ima na umu da martovske ide mogu biti vrlo opasne za njega. Međutim, kako navodi čuveni istoričar Plutarh, Gaj Julije Cezar nije poslušao to upozorenje i postoji vrlo zanimljiva priča u vezi sa tim događajem.
Naime, istog vidovnjaka je Gaj Julije Cezar sreo kada je išao prema Pompejevom teatru, što je mesto na kome će biti okončan njegov život.
Priča veli da se Cezar vidovnjaku obratio sledećim rečima:
Vidiš, martovske ide su došle!
Takođe, Plutarh je napomenuo da se Cezar tom vidovnjaku obratio vrlo podrugljivo, ali da je dobio odgovor koji mu se baš i nije dopao, a koji je glasio:
Da, došle su, ali još nisu prošle.
Rečenica Čuvaj se martovskih ida zapravo potiče iz drame Vilijama Šekspira, koja nosi naziv Julije Cezar i upravo se ta rečenica često citira. U tom smislu martovske ide imaju vrlo negativno značenje, jer se uz pomoć toga predstavlja potencijalna opasnost, odnosno neki nemio događaj koji će se možda dogoditi u trenutku koji je tačno određen.