Često se može čuti da je vudu magija, iako se zapravo definiše kao vudu religija. Tačnije, haićanski vudu je najpoznatiji, iako je ova religija prisutna i u nekim zapadnoafričkim, ali i zemljama centralnog dela afričkog kontinenta.
Osim na Haitiju, vudu religija se sreće i među stanovništvom Trinidada i Kube, ali i u određenim delovima Sjedinjenih Američkih Država, zatim u Portoriku, Beninu i Brazilu. Pojedini stanovnici Zelenortskih ostrva i Dominikanske republike takođe ispoveadju ovu religiju.
Vudu magija ili vudu religija?
I mada je mnogima asocijacija na vudu vezana za vudu lutke, zaslugom mnogih holivudskih ostvarenja, slobodno se može reći da je vudu religija mnogo više od toga.
Prema definiciji koje je donekle opšteprihvaćena vudu religija podrazumeva kombinaciju religije koja je ponikla na zapadnoafričkom tlu i elemenata katoličanstva.
Sam pojam vudu, koji se u izvornom obliku piše kao voodoo potiče iz naroda koji žive na tlu Zapadne i Centralne Afrike i slobodno se prevodi kao božanstvo, ali i kao duh. Smatra se da se ova religija ispoveda već nekoliko hiljada godina. Najverovatnije su vudu na Haiti doneli stanovnici Afrike, koji su na to ostrvo dovedeni kao robovi u periodu između 16. i 19. veka. Potom je došlo vremenom i do modifikacije, te uticaja kako rimokatoličke religije, tako i masonerije i drugih verovanja mahom lokalnog stanovništva. Sve to je dovelo do formiranja vudu religije kakvom je danas poznajemo.
Vudu religija – opšte karakteristike
Prvo i osnovno što treba imati na umu jeste da je vudu religija monoteistička. Vernici se rukovode time da postoji jedan Bog, koji je vrhovni i nazivaju ga Bonie ili Bondie. Veruje se da taj termin potiče iz francuskog jezika i da se slobodno prevodi kao Dobri Bog.
Takođe, veruje se da je upravo taj Bog i stvorio univerzum i da je upravo On taj zahvaljujući kome vlada red u celokupnom kosmosu. Prisutno je i uverenje da je sve što se dešava zapravo volja Božija.
I vudu religija prepoznaje bića, koja se donekle mogu poistovetiti sa hrišćanskim anđelima. Oni se nazivaju lva i slobodan prevod te reči je duhovi ili geniji, a ponekad i bogovi. Njih ima više od hiljadu po verovanju i oni su nevidljivi. Ali uprkos tome imaju komunikaciju sa ljudima i to najčešće tako što im se jave u snovima, mada ih mogu i zaposednuti, posebno tokom rituala.
Interesantno je pomenuti da je svaki lva povezan sa bojama i to tačno određenim, ali i sa različitim objektima i danima tokom sedmice. Inače, ta bića važe za prgava, jer se lako mogu čak i naljutiti zbog nečega, što po verovanju donosi bolest ili neku drugu muku čoveku ili ženi na koju se lva naljute. Mnogi lva su na neki način povezani sa rimokaltočkim Svecima, odnosno može se pronaći odgovarajuća paralela između njih i Svetaca koji su prisutni u Rimokatoličkoj crkvi.
Po verovanju, čovek je stvoren od strane Boga i to uz pomoć vode i gline. Smatra se da je čovek nastao po liku Božijem, a svaka duša podeljena je na dva dela i oba se nalaze u ljudskoj glavi. Slobodni prevodi termina kojima se označavaju delovi ljudske duše su mali dobri anđeo i veliki dobri anđeo.
Sem toga, voodoo smatra da je vreme smrti svakog čoveka unapred odredio Bondi, odnosno vrhovno božanstvo. Ipak, u vudu religiji nije zastupljeno verovanje o postojanju raja i pakla. Kada čovek umre, prema verovanju, jedan deo njegove duše se pridružuje duhovima predaka ili odlazi u Ginenu, mističnu zemlju koja je smeštena ili iznad neba ili ispod mora, odnosno zemlje, dok drugi odlazi pred sud vrhovnog božanstva.
Jedan od simbola vudu religije je i bubanj, koji se često izdvaja kao predmet koji je najsvetiji.
Tokom ritualnog plesa vernici prizivaju lva kako bi zaposeo nekoga od njih, što se smatra centralnim delom vudu rituala. Ukoliko neko ne želi da eventualno bude zaposednut, onda tokom rituala stavlja mahom u kosu vosak ili jednostavno pokrije glavu, verujući da će tako sprečiti da ga lva tokom rituala zaposedne.
Iako se gotovo uvek tokom rituala priziva jedan lva, ponekda se može dogoditi da se nenadano javi drugi lva i zaposedne osobu. Od nekoliko sati pa do nekoliko dana može trajati zaposednutost osobe. Važno je pomenuti da zmija u vudu religiji ima značaj, jer recimo oni koje zaposedne zmija Danbal neretko imitiraju njene pokrete.
Osoba koja je zaposednuta često daje savete prisutnima o lečenju, što zapravo čini lva koji ju je i zaposeo. Smatra da će odeća koju ta osoba dodirne doneti nekoj osobi sreću. Isto tako zaposednuta osoba može dati i neke proročke odrednice vezano za budućnost, recimo.
Termin boko se koristi da označi ljude koji praktikuju vudu magiju i vudu rituale na loš način, želeći da nekom naude. Haićanski vudu, ali i vudu religija uopšte takve ljude osuđuju i veruje se da je jedan lva njih odbacio kao nedostojne, a da ih je zaposeo lva koji je poznat kao kupljeni lva, odnosno lva koji će sve uraditi ako mu se na neki način plati.
Pogrebni rituali u velikoj meri podsećaju na katoličke. Jedino što voodoo veruje da preminuli srodnici mogu surovo kazniti žive ukoliko nisu zadovoljni načinom na koji je njihova smrt oplakana.
I mada manje-više mnogi znaju šta su zombiji, ne treba zaboraviti da je to jedan od značajnijih aspekata vudu religije na Haitiju. Mada se stanovnici Haitija zombija uglavnom ne boje, njihov strah je više vezan za to da sami, nakon što preminu ne postanu zombiji.
Haićanski vudu
Iako se danas najčešće pominje haićanski vudu, zanimljivo je pomenuti da je ta religija zapravo u vreme kada je formriana bila smatrana novom. U tom smislu su postojale i značajne razlike između tradicionalnih afričkih religija i vudua.
Kako nema neku utvrđenu dogmu, kao što to recimo ima pravoslavlje, to se vudu religija tokom minulih vekova menjala. Zato i nije čudno što se donekle može razlikovati ako se ispoveda na Haitiju i ako je ispovedaju Haićani koji žive u nekoj drugoj državi na svetu.
Za Haićane je vrlo važno da se pridržavaju nepisanog pravila vudu religije i da žive u skladu sa karakterom koji mu je dalo vrhovno božanstvo. U tom smisli se smatra da su dobra dela ona, zahvaljujući kojima Bondijeva moć jača, dok su loša ona koja njegovu moć slabe. Samim tim se lošim delom smatra, recimo negativno korišćenje moći koje se smatraju natprirodnima, a koje su nekome date i to isključivo u lične ciljeve ili za one ciljeve koji se smatraju lošim iz bilo kog razloga.
Ouangan, houngan ili hungan su termini za osobu koja se smatra vudu sveštenikom na Haitiju. Žene sveštenice su poznate kao manbo ili mambo. U većini slučajeva ta titula se nasleđuje. Veruje se da su lva ti koji pozivaju nekoga da postane sveštenik ili sveštenica, te da nije dobro taj poziv odbiti, jer može da dovede do neke nevolje.
Termini ounfo, hounfo i humfo, ali i hounfort se svi koriste za označavanje vudu hrama. Postoji i termin gangan, koji se smatra alternativnim. Ne postoji pravilo o tome kako izgleda jedan vudu hram, budući da svaki ima sopstvenu autonomiju i da se neretko događa da se od hrama do hrama razlikuju običaji.
Vudu lutke
Čini se da je vudu religija prilično omražena i to kako zbog ideje o zombijima, tako i zbog popularne kulture koja je na svetlo dana iznela priču o vudu lutkama.
I mada su vernici kojima je vudu religija primarna mahom osudili tu ideju, jer se ona ne primenjuje u praksi, nažalost je popularna kultura učinila da svi poveruju u vudu lutke. Kako navodi engleska „Vikipedija“:
Članovi Visokog sveštenstva Luizijane vudu osudili su upotrebu vudu lutaka kao irelevantne za religiju.
Uprkos tome, u mnogim filmovima se može videti prikaz vudu lutke i zabadanje čioda u nju, ne bi li se tako neka osoba na neki način povredila. Koliko je zapadna kultura to popularizovala jasno pokazuje podatak da se na internetu čak mogu pročitati tekstovi o tome kako napraviti vudu lutku.
Ipak, vudu religija to ne praktikuje, a vrhovni vudu sveštenik iz Luizijane je 2020. godine to i zvanično potvrdio, rekavši pored ostalog i:
Mi ne zabadamo igle u lutke da bismo povredili ljude. Ne uzimamo vam kosu i ne pravimo lutku i ne tražimo od đavola crnu magiju da bismo vam se osvetili. To nije učinjeno, to neće biti učinjeno i za nas tako nešto nikada neće postojati.