U vreme kada je Rimskim carstvom vladao car Marko Aurelije Valerije Maksimijan Herkulije, od 286. do 305. godine, živela je i jedna devojka po imenu Varvara.
Rođena u antičkom gradu Iliopolju Misirskom, u porodici koja je verovala u više bogova, Varvara je bila strogo vaspitavana. Ipak, nju to nije sprečilo da se okrene hrišćanskom učenju i veri u jednog Boga.
Varvara otkriva svoju veru u Hrista
Dioskor je bio Varvarin otac, koji je bio bogat i na društvenoj lestvici zauzimao visok položaj. Budući da je verovao u idole, on ih je postavio i po ćerkinim odajama, smeštenim u jednoj kuli.
Međutim, Bog je imao drugačije namere sa Varvarom.
A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu – navedeno je, pored ostalog, u Prologu Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog na sajtu Svetosavlje.org
Kada je njen otac nešto kasnije shvatio da mu se ćerka okrenula hrišćanstvu, najpre ju je pretukao, zatim isterao iz doma i na kraju pošao za njom, ne bi li je lično ubio. Ali to mu nije odmah pošlo za rukom, jer se tokom potere na njegovom putu „našla“ stena, koja je uspela da sakrije devojku.
Nakon što je uspeo da je pronađe, odvelo je lično Martijanu, koji je bio načelnik grada.
Od tog trenutka, Varvara je bila surovo mučena. Ipak, Gospod je nije napustio, pa je njeno telo, prekriveno krvlju i ranama od mučenja, iscelio.
Žena po imenu Julijanija bila je svedok Varvarinog čudesnog isceljenja, pa je i sama poželela da joj se pridruži. Obe su surovo mučene… odsečene su im grudi, a zatim su tako krvave vođene po gradu, ne bi li im se neznabožačko stanovništvo rugalo.
Na gublištu je otac lično presudio Varvari, zaklavši je. Isto su Julijaniji učinili vojnici.
Njihovom mučenju tu je bio kraj, ali je kraj ubrzo sustigao i Varvarinog oca i načelnika grada. Istog dana su poginuli obojica, nakon što je grom udario u očevu kuću, u kojoj su se obojica u tom trenutku nalazili.
Sveta velikomučenica Varvara – Varvarica
U srpskom narodu se Sveta velikomučenica Varvara obeležava svake godine dva dana pred Svetog Nikolu, 17. decembra. Crkve koje poštuju novi kalendar obeležavaju praznik posvećen ovoj Svetiteljki svake godine 4. decembra.
Jedan od običaja koji se neizostavno vezuje uz ovaj Praznik tiče se i sadnje žita, namenjenog Badnjem danu. Mnoge srpske domaćice su imale običaj da baš na Varvaricu zasade žiteo, koje će pažljivo negovati, kako bi zazelenelo njihovu trpezu za Badnji dan, odnosno za Badnje veče.
Takođe, u određenim delovima naše zemlje se na taj dan pevalo:
Varvarica vari,
A Savica ladi,
Nikolica kuca.
Običaj je bio da se dan uoči ovog Praznika kuva žito, odnosno da se „vari varvarica“, ne bi li bilo „otrkiveno“, a na osnovu oblika skuvanog žita, u kom delu njive bi trebalo sejati pšenicu, kako bi ova Svetiteljka omogućila što bolju letinu.