U ranom XX veku, brodogradilište Harland & Wolff za kompaniju White Star Line stvorilo je tri grandiozna broda olimpijske klase – Olimpik, Titanik i Britanik. Njihova izgradnja bila je obeležena ambicijom da se postavi novi standard u pomorstvu.

Olimpik, Titanik i Britanik, brodovi od čelika, sa svojim prepoznatljivim profilima, bili su simbol tehnološkog napretka i izvanrednog dizajna, a njihova luksuzna unutrašnjost privlačila je najbogatije i najuticajnije putnike toga doba.

Tragedija koja je uzdrmala svet: Potonuće nesalomivog Titanika

Među sva tri broda, Titanik je postao najpoznatiji, ali i najtragičniji. Smatran nepotopivim, ovaj simbol prestiža i elegancije suočio se sa neumitnošću sudbine.

U noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, dok je plovio prema Njujorku, sudario se sa ogromnim ledenim bregom. Bez dovoljnog broja spasilačkih čamaca i sa nepropusnim pregradama, koje su popustile pod pritiskom, Titanik se suočio s kobnim potonućem.

Preko 1.500 putnika i članova posade izgubilo je živote u ovoj stravičnoj katastrofi. Titanik je ostao simbol tragedije koja je potresla svet i do današnjih dana izaziva divljenje i zapanjenost.

Više o ovoj temi pročitaćete ovde: Kad i zašto je potonuo Titanik?

Olimpik – putovanje kroz izazove i trijumfe

Olimpik je prvi od tri broda olimpijske klase koji je stupio na svetsku scenu.

Kada je 1911. godine započeo svoje prvo putovanje od Sautemptona do Njujorka, Olimpik je bio najveći brod na svetu. Tokom svoje karijere, ovaj luksuzni prevoznik je ugostio brojne slavne ličnosti, političare i bogate putnike koji su želeli da putuju preko Atlantika sa ukusom i stilom.

Olimpik je takođe imao turbulentnu sudbinu – preživeo je nekoliko sudara, uključujući onaj sa britanskim ratnim brodom 1911. godine i sudar sa nemačkom podmornicom 1918. godine. Nakon Prvog svetskog rata, Olimpik je nastavio s putovanjima, ali se suočio sa sve većom konkurencijom i smanjenom potražnjom za putovanjima preko Atlantika. Poslednju plovidbu je „odradio“ 1935. godine. Njegova sudbina je bila da je rastravljen i prodat u staro gvožđe.

Britanik – Od luksuznog putničkog broda do bolničkog broda

Britanik, poslednji brod olimpijske klase, bio je planiran kao luksuzni prevoz putnika preko Atlantika.

Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine promenilo je njegovu sudbinu. Britanska vlada je zaplenila brod i preinačila njegovu namenu, tako da je postao bolnički brod, nazvan NJKV Britanik. Tokom rata, Britanik je obavio pet uspešnih putovanja, prevozeći ranjenike sa različitih bojišta do Engleske.

Nažalost, 21. novembra 1916. godine, dok je bio na putu da preuzme ranjenike iz Grčke, brod je udario u minu i potonuo za manje od jednog sata. Tom prilikom je 30 duša izgubilo život. Iako je preko 1.000 ljudi spašeno, Britanik leži na dnu Egejskog mora kao najveći netaknuti brod stradao u brodolomu na celom svetu.

Gospođica Vajolet Džesop: Ikona preživljavanja u svetu tragedija

U srcu ove epske sage, postoji neverovatna priča koja povezuje sve tri tragedije – priča o gospođici Vajloet Džesop. Ona je jedna od retkih svedoka koji je preživeo sve tri katastrofe. Bila je medicinska sestra na Olimpiku kada je brod udario u britanski ratni brod, medicinska sestra na Titaniku kada je brod udario u ledeni breg, i medicinska sestra na Britaniku kada je stradao od nemačke mine. Njena neverovatna priča o hrabrosti i preživljavanju daje nadu i inspiraciju u ljudsku izdržljivost čak i u najtežim trenucima.

Ova neumoljiva epopeja brodova olimpijske klase duboko je urezana u istoriju pomorstva. Titanik je postao simbol hrabrosti i tragične sudbine, Olimpik svedok promena i izazova vremena, a Britanik bolni podsetnik na strahote rata.