Postoji šala vezano za temu zašto Englezi piju čaj, a odgovor je zato što su bolesni. Mnogi od nas imaju običaj da čaj piju isključivo ukoliko se prehlade ili imaju na primer neki problem sa stomakom. Međutim, engleski čaj koje se tradicionalno pije u tačno određeno vreme i zapravo je vremenom postao deo kulture i tradicija među Britancima.
Kako je nastala tradicija ispijanja čaja u Engleskoj?
Počev od trećeg milenijuma pre nove ere je prisutna tradicija ispijanje čaja, za koju se smatra da potiče iz drevne Kine.
U vreme vladavine kralja Čarlsa Drugog u Engleskoj, tokom 17-og veka, ispijanje čaja je počelo da postaje sve popularnije i u toj zemlji.
Zanimljiv je podatak da se tačno zna zašto Englezi piju čaj u pet. Zbilo se do 1840. godine. A zabeleženo je da su ljudi koji su u to vreme živeli obično imali dva obroka u toku dana i to doručak i večeru, koja je obično bila oko osam časova. Dakle, relativno kasno.
U to vreme u vojvotkinja Ana od Bedforda je primetila da između 16 i 18 časova ima potrebu za hranom. Zato je od svoje služavke tražila da joj upravo u to vreme donese nešto da prezalogaji obavezno bokal čaja. Obično je tražila pecivo, zatim puter i neki kolač.
Vojvotkinja je bila očigledno usamljena, pa je zabeleženo da je na te prve čajanke pozivala i prijateljice.
Vrlo brzo su mnoge od njih ne samo odlučile ne samo da se odazovu vojvotkinjinom pozivu, nego i da u svom domu počnu da primenjuju ovaj zanimljivi običaj.
Ispijanje engleskog čaja u 5 je vrlo brzo postalo značajno za pripadnike britanske aristokratije. zato su dame imale običaj da oblače svečanu toaletu za tu priliku, te da vode računa o tome i koga pozivaju u svoj dom.
Čaj u 4 i u 6 – „niži“ i „viši“
Kako je vreme odmicalo, tako su i pripadnici srednje, ali niže klase počeli da se pridržavaju ovog, neplanirano uvedenog običaja. Zato i govorimo o ispijanju engleskog čaja u 5 za pripadnike različitog staleža.
Oko 16 h se služio takozvani „low tea“, a dva sata kasnije „high tea“. Razlog za takav naziv je vezan zapravo za visinu stolova, koji su korišćeni za posluživanje čaja. Onaj koji je bio okarakterisan kao „niži“ (engl. low), bio je služen na nižim stolovima, a oko 18 h je bio običaj da se služi „viši“ (engl. high“) i to za trpezarijskim stolovima.
Naravno da engleski čaj u 5 h nije bio vezan samo za ispijanje čaja, kojom prilikom se uglavnom pripremao indijski čaj, već je tu bilo i različitih đakonija. Vodilo se računa i o tome da čaj bude služen u šoljicama od finog kineskog porcelana, a gosti su imali mogućnost da prezalogaje i keksiće, sitne sendviče, peciva i kolače.
Iako se u današnje vreme ovaj običaj sve ređe primenjuje, prosto zbog takvog načina života, širom Velike Britanije, a posebno u Londonu postoje restorani i hoteli, koji nude svojim gostima mogućnost da budu učesnici jedne ovakve čajanke, te da na taj način zarone u duh minulih vremena.