Tenočtitlan, prestonica Asteka, je izgrađena na ostrvu u sredini plitkog jezera Tekskoko. Njegovo ime u prevodu znači kaktus. Španske konkvistadore je ovaj grad oduševio svojom neverovatnom lepotom.
TOP 10 činjenica o Tenočtitlanu
Legenda o nastanku
Legenda kaže da se jedne večeri bog rata i sunca Ucilopočtili ukazao vrhovnom svešteniku Asteka Kuakoatlu i naredio mu:
„Smesta kreni i pronađi kaktus na kom orao veseo sedi. Tu ćemo se naseliti, tu ćemo vladati, tu ćemo osvajati našim kopljem i štitom. Tu će biti naš grad Meksiko-Tenočtitlan, tu gde se orao oglasi, raširi krila i jede, gde ribe plivaju. Tu gde je zmija prožderana.“
Ovo proročanstvo su Asteci ugledali na ostrvu jezera Tekskoko i tu su osnovali grad 1325. godine. Inače, vizija iz proročanstva se danas nalazi na meksičkom grbu i zastavi.
Moćni Asteci
Uprkos što im je proročanstvo ukazalo na to da na malom i blatnjavom ostrvu jezera Tekskoko treba da podignu grad, Asteci su uspeli da ostvare san svakog naroda. Tenočtitlan je svakog Evropljanina osvojio svojim ogromnim hramovima, velikom tržnicom i prefinjenom infrastrukturom.
Grad se širio
Pošto je Tenočtitlan brzo postao prava senzacija i veliki broj ljudi se preselio u njega, grad je morao da se proširi. Zakucavali su duže kočiće u dno jezera, pričvršćivali ih trskom, a potom bi okolo nagomilavali zemlju i kamenje da bi napravili novo kopno za proširenje grada i na njemu gradili kuće.
Tenočtitlan je bio simetričan i sva gradnja je morala biti odobrena od funkcionera gradskog planiranja.
Prefinjena infrastruktura
Zbog nedovoljnog poljoprivrednog zemljišta Asteci su gradili plutajuća polja, koja su se nazivala činampe. Površina jednog ovakvog plutajućeg polja je bila od 100 do 850 m2. Imali su parna kupatila, jer im je higijena bila veoma bitna, za razliku od Evropljana tog doba. Gradili su i akvadukte i njima su snabdevali grad pijaćom vodom, pošto je voda u jezeru bila slankasta.
Palata u Tenočtitlanu
Van glavnog trga bila je palata vladara Asteka koja se sastojala od 100 soba i svaka od njih je imala kupatilo. Palata je imala i dva zoološka vrta. U jednom su bile ptice grabljivice, dok su u drugom bile ostale ptice, reptili i sisari. O ovim životinjama se staralo čak 300 ljudi. Palata je imala još dve atrakcije, botaničku baštu i akvarijum.
Impresivni glavni hram Asteka
Glavni hram Tenočtitlana bio je 60 metara visok Templo Major. Bio je posvećen bogu kiše i plodnosti Tlaloku i bogu rata i sunca Uciliopočtiliju. Na ovom mestu je žrtvovano više desetina hiljada ljudi. Godine 1487. tokom svečanog otvaranja ovog hrama, oko 4.000 ratnih zarobljenika je u čast hrama bilo žrtvovano vađenjem srca.
Žrtvovanje
Asteci su preuzeli ritual žrtvovanja od drugih mezoameričkih naroda i podigli ga na najviši mogući nivo. Oni su smatrali da je prinošenje ljudske žrtve religijska obaveza da bi se održao svet, očuvala plodnost zemlje i moć vladara. Žrtva je trebalo da zadovolji bogove koji su u svakom trenutku mogli da unište svet.
Postojala su dva najčešća oblika žrtvovanja. Prvi je bio vađenje srca žrtvi dok je još bila živa, a od tela žrtava bi se kasnije pripremala kanibalistička gozba. Drugi oblik žrtvovanja je bilo spaljivanje. Pored ova dva najčešća vida žrtvovanja, postojao je još jedan metod u kojem su žrtve ubijane strelama, tako da je krv oticala u zemlju kao voda koja daruje život zemlji. Leš bi zatim bio odran, a sveštenik bi nosio kožu odrane žrtve.
Kanali kao duša grada
Grad je posedovao ogromnu mrežu kanala (slično današnjoj Veneciji), tako da je glavni oblik transporta bio kanu. Tenočtitlan je bio povezan s kopnom sa tri ogromna mosta i oni su bili ključni za trgovinu. Najveći je bio dug 13 kilometara i širok 20 metara. Svaki most i mostić je dozvoljavao kanuima da se slobodno kreću, a u slučaju napada na grad mogli su biti povučeni.
Prosjaci, prostitutke i smetlari
U prestonici Asteka prosjačenje je bilo dozvoljeno samo invalidima. Pored redovnih prostitutki koje su naplaćivale svoj rad, bilo je i onih koje su bile namenjene samo ratnicima i one su to besplatno činile. Postojalo je oko 1000 čistača koji su imali svoje brodiće na kojima bi nagomilavali smeće i nosili ga van grada.
Kortesov dolazak
Kada je 1519. godine konkvistador Ernan Kortes stigao sa svojom vojskom u Tenočtitlan, pozdravio ga je njegov vladar Montezuma II, u nadi da će tako izbeći rat. Kortesa je odmah oduševila veličina i stil grada. U to vreme od evropskih gradova samo su Pariz, Venecija i Carigrad bili veći od prestonice Asteka. Španci su se u početku slobodno kretali gradom.
Međutim, nakon nekog vremena gosti su uhvatili vladara grada i držali ga kao taoca. Zbog toga je u gradu izbila pobuna, pa je Kortes pustio Montezumu, ne bi li ovaj umirio narod. Ali on u tome nije uspeo, naprotiv, njega je zasula kiša kamenica od kojih je posle nekoliko dana i preminuo. Posle ovog nemilog događaja španski konkvistador je rešio da osvoji Tenočtitlan.