Istorija pamti Huanu I od Kastilje kao „ludu“ kraljicu, koja je rodila jednog od najvećih careva Zapadnog rimskog carstva. Bila je snaha Habsburgovaca i kraljica koja je više puta izdana od svojih najmilijih.
Ko je bila Huana I od Kastilje?
Huana I od Kastilje bila je kći Izabele I od Kastilje i Ferdinanda II od Aragona. Sestra Katarine I od Aragona koja je bila prva žena engleskog kralja Henrija VIII Tjudora. Takođe, bila je i majka cara Svetog rimskog carstva Karla V.
Kako je Huna I od Kastilje dobila nadimak Luda?
Naime, oktobra 1946. godine Huana je stala na ludi kamen. Udala se za vojvodu od Burgundije, koji je bio u srodstvu sa dinastijom Habzburgovaca i kojeg istorija pamti pod imenom Filip Lepi.
Filip je bio veliki zavodnik svog doba i svojom lepotom je plenio sve oko sebe. Huana se na prvi pogled ludo zaljubila u svog zgodnog supruga. U istoriji je zapisano da su oboje želeli da se što pre venčaju. Imali su šestoro dece.
Međutim, njihov brak nije bio toliko strastven kao što je na početku obećavao. Filip je bio poznat po tome da nije mogao da odoli mladim damama koje su se nalazile u njegovom okruženju. Da stvar bude još gora, on nije samo varao svoju ženu, već je voleo da se meša i u njena kraljevska posla i bukvalno je uzurpirao njena prava da vlada Kastiljom. Naime, koliko je Filip bio lep toliko je bio loš čovek.
Huana je dobila pravo na presto Kastilje posle smrti svoje majke Izabele 1504. godine, pošto su prethodno preminuli njen brat Huan i nekoliko drugih rođaka. Ona je tada takođe postala i naslednik španskog trona jer je njen otac bio samo kralj Aragona.
Ali nije bila u dobrim odnosima sa svojim ocem Ferdinandom, koji je hteo sam da vlada čitavom Španijom. Da tragedija nikad ne dolazi sama govori nam činjenica da je i njen voljeni suprug želeo da vlada sam Kastiljom bez njenog mešanja.
Do razgovora zvaničnog kralja Aragona sa njegovom kći i zetom došlo je 1506. godine u mestu Vilijafala, u planinama Galacije u Kastilji. Tokom ovih pregovora podmukli otac i muž su izdali Huanu. Naime, potpisani sporazum je govorio da će se Ferdinand povući u Aragon i dati presto svojoj „najvoljenijoj deci“, ali pored ovoga potpisan je još jedan dodatni ugovor koji je bio kraj Huaninog vladanja. Kraljica je lišena prestola zbog „bolesti i bolova koji zbog njene časti nisu navedeni“. Ovim činom Filip je trebalo da vlada Kastiljom dok je svoju ženu proglasio ludom i nesposobnom da donosi državne odluke. Međutim, ovde se pregovori ne završavaju.
Istog dana, samo nekoliko časova kasnije je podmukli Ferdinand odbio da prizna potpisane sporazume, tvrdeći da je sve učinio pod pritiskom i da je sve upereno protiv njegove voljene kći. Huanin otac je ovo učinio kako bi lišio prestola lepog Filipa i tako zavladao Španijom, pošto mu je kći zbog bolesti već bila isključena iz trke ka vrhu. Posle višečasovnih pregovora Ferdinand će se ipak povući u Aragon i španski tron dati „voljenoj“ deci.
Da li je Huana I od Kastilje bila psihički zdrava osoba?
Istorijski izvori kažu da je zaista bila psihički nestabilna. Zapisano je da je jednom stajala čak 35 sati ispred dvorca u sred zime i da je odbijala da uđe unutra. Smatra se da je imala bipolarni poremećaj ili neki oblik depresije. Ali ako sagledamo šta su joj uradila dva muškarca na koje je trebalo da se oslanja u životu onda ne treba da nas čudi stanje njene psihe.
Međutim, ovo nije kraj Huaninim mukama. Dva meseca posle velike izdaje, njen muž Filip Lepi umire od tifusa u 26. godini života. Kažu da je ljubav slepa i zaista luda kraljica je toliko volela svog muža da ju je njegova smrt, bez obzira na izdaju, veoma skrhala. Kao so na ranu su bile glasine da ga je otrovao njen otac. Nikako nije mogla da se pomiri sa njegovom smrću, pa je čak svaku noć otvarala njegov kovčeg ne bi li se „ispričala“ sa njim.
Nepotrebno je navoditi da u ovakvom stanju ona zaista nije mogla više dobro da upravlja svojim kraljevstvom. Sve oko nje se urušavalo, a zemljom su zavladali kuga i glad. Podmukli Ferdinand je u ovom video svoju šansu da se dokopa trona, pa se 1507. godine vratio u Kastilju. I nećete verovati kakvu je sreću imao – čim se vratio kuga i glad su prestali, pa je imao izgovor da sebe uzdiže do nebesa.
Tako je Ferdinand ponovo postao vladar na račun svoje ćerke, koju je zatvorio u zidine mračne tvrđave u Tordesiljasu. Imala je veoma mali broj posluge na raspolaganju. Pirinejskim poluostrvom su se raširile glasine da je leš svog supruga ponela sa sobom kako bi i dalje pred spavanje mogla da „priča“ sa njim. Međutim, velika je verovatnoća da je ovaj trač raširio njen otac ne bi li drugi mislili da je legalnim putem dobio krunu na glavi.
Huana će narednih 46 godina provesti u utvrđenom manastiru. Tragedija je da ju je i njen sin Karlo V tretirao isto onako kako su je tretirali otac i suprug. Čak je i on ograničio njeno kretanje na pomenuto utvrđenje.
Pored svih izdaja od najbližih muškaraca u svom životu ona je zaista počela da ludi. Čvrsto je verovala da časne sestre pokušavaju da je otruju. Umrla je 1555. godine.
Priča o Huani je veoma tužna i smatra se da opisuje teškoće žene u njenom vremenu. Naime, muškarci tada nisu još mogli da veruju da žena može da upravlja državnim poslovima. Možda su istorijski izvori njenu depresiju preuveličavali, ne bi li tako dali opravdanje muške izdaje koja je izvršena nad ovom nesrećnom vladarkom. Kako god, Huana I od Kastilje ne bi trebalo da nosi naziv Luda, već kraljica koja je više puta izdana od svojih najmilijih.