Mihajlo Pupin bio je veliki naučnik i još veći rodoljub. Svetu je ostavio mnogo, a svoju rodnu grudu nikada nije zaboravio i za nju se na svoj način borio. Životna priča jednog od najvieih srpskih umova može da motiviše mnoge da nedostižno, svojim trudom i radom, može postati dostižno. Saznajte više o životu jednog od najvećih fizičara sveta.

Biografija Mihajla Pupina

Kada i gde je rođen Mihajlo Pupin?

Mihajlo Pupin rođen je u selu Idvor, koje se nalazi u Banatu, 09. oktobra1854. godine, koje je tad pripadalo Austrijskom carstvu. Bio je jedan od desetoro dece banatskih paora, Olimpijade i Konstantina Pupina. Međutim, sudbina će hteti da samo njegove tri sestre (Persida, Ljubica i Hristina) i on uspeju da se izleče od dečijih bolesti. Nadimak mu je bio Miša.

Gde se školavao Mihajlo Pupin?

Iako su mu roditelji bili nepismeni Pupin je nakon osnovnog obrazovanja u Idvoru kao najbolji đak dobio stipendiju za dalje školovanje u Pančevačkoj gimnaziji. Tu je počelo njegovo interesovanje za fiziku, koju mu je predavao Slovenac Simon Kos.

Pančevo je u to doba bilo poznato kao glavni centar srpske omladine koja je razvijala ideju slobode i dizala nacionalnu svest Srba u Vojvodini.  Tih godina kada je Mihajlo Pupin upisao gimnaziju, došlo je do više sukoba srpske omladine sa mađarskim vlastima.

Budući naučnik je bio jedan od pobunjenika i slušao je Svetozara Miletića u Pančevu 1872. godine. Miletićev govor protiv Austrije je očarao Pupina toliko da je ushićeno uzviknuo: „Nećemo nikada služiti austrijskog cara!“

Taj uzvik ga je mogao mnogo koštati, najpre proterivanjem iz grada gde je učio, ali uz pomoć dobrog profesora Kosa i pravednog prote Živkovića, dozvoljeno mu je da nastavi školovanje.

Međutim, Mihajlo Pupin se nije smirivao. U njemu se budio revolucionarski duh. Ubrzo je učestvovao u još jednom protestu. Vlast je opet bacila oko na njega, a pomenuti prota ga je opet spasao.

Prota je uvideo da ako ostane, Pupinu se ne piše dobro, pa je razgovarao sa roditeljima mladog Miše. Svo troje su doneli odluku da je za mladog Mihajla najbolje da školovanje nastavi u dalekom Pragu. Kako su mu roditelji bili paori i nisu mogli to da plate, crkva je rešila da pomogne budućem velikanu.

Nažalost ni u Pragu nije mogao da pobegne od pobuna. Prema Pupinovom ličnom priznanju u novoj školi se osetio duboki jaz između đaka češke i nemačke nacionalnosti. Naš naučnik je rešio da stane na stranu slovenske braće Čeha.

„Učitelji su mi više ličili na austrijske žandarme nego na nastavnike koji mogu da se dopadnu đacima. Njih je više zanimalo šta ja mislim o caru i kakve su moje nacionalističke ideje.“

Prag nije samo ostavio pečat u njegovom životu zbog osećaja da je u nekoj vrsti zatvora, već i zbog očeve smrti. Dok je bio u Pragu stiglo mu je pismo od sestre, u kome ga je obavestila o očevoj smrti. Kako je glava porodice preminula, Miša Pupin je tad hteo da se vrati u svoj Idvor, ali njegova majka nije to dozvolila. Ovaj događaj uticao je na Pupina da se otisne na novi kontinent.

Pupin i SAD

Zanimljiva je činjenica da su prva dva Amerikanca za koje je Mihajlo Pupin čuo bili veliki Abraham Linkoln i Bendžamin Franklin. O prvom je čuo u svom rodnom Idvoru, kada su meštani pričali kako je ukinuo ropstvo crnaca, a o drugom na času fizike.

Pupin je bez ijednog centa otišao preko Atlantika. Kupio je najjeftiniju kartu od 28 forinti, a prethodno je prodao sve svoje knjige i zimsku odeću, misleći da je u Americi stalno toplo. Na brodu nije imao para da doplati za strunjaču i ćebe, a zahvaljujući balkanskoj snalažljivosti je posle dvonedeljnog putovanja hladnih martovskih dana ostao živ.

 „Da nije bilo toplog brodskog dimnjaka, verovatno bih umro od hladnoće. U početku sam se morao boriti da bih obezbedio sebi mesto pored dimnjaka, ali kada su iseljenici shvatili da nemam tople odeće, prestali su da me potiskuju.“

Čim je stigao na novi kontinent radio je teške fizičke poslove i držao je privatne časove.

Radio je kao kočijaš i čuvar mazgi, a uz taj posao je i učio engleski jezik. Potom je nalazio poslove od jednog dana, kao što su: utovar robe, lepljenje tapeta, farbanje, krečenje, itd. Svaki slobodan trenutak od kada se preselio u Njujork provodio je u čuvenoj Kuperovoj biblioteci, gde je znatiželjno učio iz enciklopedija i časopisa.

Dve stvari promenile su Pupina zauvek. Prvo je to što je dobio stalan posao u fabrici biskvita, a drugo što je tu upoznao nemačkog iseljenika Bilharca, koji je bio veliki poznavalac antičke istorije i klasičnih jezika, a poznavanje te oblasti bio je preduslov da u Americi naš naučnik položi prijemni ispit za neki od njihovih univerziteta.

Upisivanje koledža i život posle istog

Upornost mu se isplatila jer je dobio školarinu za prestižan Kolumbija koledž i dve novčane nagrade od po 100 dolara za svoje školske uspehe. Posle završene tri osnovne godine na pomenutom koledžu, Mihajlo Pupin je kao izvrsni đak za nastavak školovanja, usavršavanje prirodnih i društvenih nauka, dobio 500 dolara godišnje, što je u to vreme bilo pravo malo bogatstvo.

Nakon završetka studija 1883. godine, stekao je diplomu prvog akademskog stepena koja mu je omogućila da školovanje nastavi na Univerzitetu Kembridž, a potom i u Berlinu gde je i odbranio doktorat iz oblasti fizičke hemije. U Berlinu je bio učenik čuvenog fizičara Hermana fon Helmholca.

Zanimljiv je podatak da je na zidu svoje skromne sobice, u kojoj je živeo tokom stidija u Engleskoj napisao sam sebi motivacionu poruku: „Gde ima volje – ima i uspeha“. Pred kraj školovanja u Berlinu, preminula mu je majka i njenu smrt do kraja života neće uspeti da preboli.

Koliko je Pupin bio vezan za svoju majku, najbolje govori činjenica da se po njenoj želji, posle njene smrti, oženio u Londonu Amerikankom Sarom Katarinom Džekson pred oltarom Grčke crkve.

„Srcem osećam, sine, da želiš da ostaneš u Americi za dugo, i ja to blagosiljam. Ali, onda se moraš oženiti Amerikankom. Budeš li poveo ženu iz naših krajeva – vratićeš se, hteo ti to ili ne, a onda Americi i pronalascima reci zbogom“, rekla mu je majka.

Između 1894. i 1923. godine naš naučnik je patentirao 24 pronalaska, pre svega iz oblasti telefonije, telegrafa i radiotehnike. Pupina je proslavilo omogućavanje prenosa pisanog ili govornog signala na velike daljine – povećanje dometa telefonskih struja.

„Malo je bilo stvari koje su me više zanimale od sviranja srpskog gajdaša, koji je pritiskanjem mehova od ovčije kože nagonio vazduh u cevi i prstima regulisao protok i melodiju koju je ovaj instrument svirao. Najviše me je zanimalo usaglašavanje ili „štimovanje“ gajdi. Nisam ni sanjao da ću nekoliko godina kasnije taj isti posao obavljati električnim kolima. Operaciju podešavanja nazvao sam električnim saglašavanjem, a taj izraz je kasnije bio opšte prihvaćen u telegrafiji bez žica. Ali niko ne zna da su i funkcionisanje i njeno ime vukli poreklo od srpskog gajdaša, koga sam slušao nekih dvadesetak godina pre nego što sam došao do svog izuma 1892. godine“, napisao je Mihajlo Pupin u svojim memoarima.

Pupin nije bio samo naučnik, već i izvanredan pisac svoje biografije. Dobitnik je najvećeg književnog priznanja SAD, Pulicerove nagrade, za autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka (From immigrant to inventor, originalni naziv). Interesantan je podatak da je Bela kuća ovo njegovo delo uvrstila u obaveznu lektiru u školama, na koledžima i u jedinicama armije SAD. Inače, Pupin je objavio još 6 knjiga i 30 naučnih članaka.

Mihajlo Pupin kao veliki rodoljub

Naš naučnik je uvek sa ponosom isticao da potiče iz malog, ali značajnog naroda. O svom zavičaju Idvoru, u Banatu, je pričao svim svojim inostranim prijateljima i u šali je govorio da njegovo selo ne mogu naći ni na jednoj geografskoj karti. Toliko je bio ponosan na svoj zavičaj da je uz svoje prezime dodao Idvorski, pa se potpisivao kao Mihajlo Pupin Idvorski, a tako mu je napisano i ime na nadgrobnom spomeniku u Njujorku.

Voleo je svoju otadžbinu i pokušavao je da tamo daleko javnost upozna sa situacijom u kojoj se nalaze Južni Sloveni, kao i o njihovim naporima da očuvaju svoju kulturu i stvore svoju državu.

Mihajlo Pupin je bio i prvi srpski diplomata u SAD. Naime, u vreme Balkanskih i Velikog rata (Prvog svetskog rata) naučnik je zbog ogromnog ugleda u svetu demokratije dobio titulu počasnog konzula Srbije, a nešto potom i Crne Gore.

„Od rata postadoh živi gramofon. Govorim, govorim o Srbima i Srbiji stalno, ali ja se ne žalim. To je jednio što za svoju zemlju i svoj narod mogu da učinim“.

Svoj patriotizam je pokazao i tako što je kao milijarder srpsku vojsku finansirao, stavljajući pod hipoteku celokupni imetak, ne bi li im svetski trgovci isporučili oružje pred juriš preko Kajmakčalana. Inače, smatra se da je lično Pupin pomogao Mladu Bosnu u borbi za oslobođenje naroda od Austro-Ugarske carevine.

Pupin je imao jednu ćerku koja se zvala Varvara. Sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu, Njujorku.

Mihajlo Pupin zanimljivosti

• Naučnik iz Banata je jedan od onih koji su zaslužni za osnivanje Agencije za aeronautiku, koja je kasnije prerasla u NASA-u
• Bio je prvi predsednik Njujorške akademije nauka i Univerzitetskog kluba koji nije poreklom iz SAD
• Laboratorija na Univerzitetu Kolumbija nosi ime Mihajla Pupina. Inače, iz ove laboratorije je izašlo više od 30 nobelovaca, ali samo sedmorica od njih su dobili Pupinovu medalju
• Pre svega zahvaljujući Memorandumu koji je uputio predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji mu je bio drug još od koledža, nakon Prvog svetskog rata je doprineo postavljanju granica u korist Kraljevine SHS i stavljanje Banata u njene granice
• Srbiju je zadužio osnivanjem bitnih fondova za školovanje omladine
• Najviše je voleo da jede supu sa domaćim rezancima i štrudlu sa makom
• Slavni naučnik je početkom prošlog veka bio među 400 najpoznatijih i najuticajnijih ljudi SAD
• Univerziteti širom sveta priznali su rad našeg naučnika i nosio je zvanje počasnog doktora nauka na čak 20 univerziteta, a četiri decenije je radio kao profesor na Kolumbija univerzitetu
• Bio je prijatelj sa Albertom Ajnštajnom