Mnoge porodice širom Srbije 9. decembra slave krsnu slavu i poštuju Svetog Alimpija Stolpnika. Zanimljivo je da taj dan u Crkvenom kalendaru SPC nije označen crvenim slovom, iako se radi o vrlo poštovanom Svecu, koji je zaštitnik brojnih porodica.
Šta znači Stolpnik?
Razlog zbog koga se Sveti Alimpije naziva Stolpnik dovodi se u vezu sa načinom njegovog života. Tačnije sa činjenicom da je odlučio da tihuje i život posveti Bogu i veri na posve neobičan način.
U antičkoj crnomorskoj oblasti Pelagonija je oko 522. godine rođen Alimpije. Tačnije u gradu koji danas nosi naziv Jedrene i nalazi se na turskoj teritoriji, a u vreme njegovog rođenja je nazivan Hadrijanopolj.
Vrlo brzo je bilo jasno da će Alimpije svoj život posvetiti Bogu i veri. Najpre je imao poslušanje ekonoma u lokalnoj crkvi, da bi vremenom postao i đakon.
Ostalo je zabeleženo da je bio omiljen među narodom. Uprkos tome, Alimpije je težio tihovanju i osami. Čak predanje navodi da je u jednom trenutku pobegao, ali da je ubrzo zaslugom episkopa Teodora, koji ga je čuvao i brinuo o njemu, nakon što mu je preminuo otac, bio vraćen u Hadrijanopolj.
Nemavši kuda, odlučuje da se osami na neobičnom mestu. Na grčkom groblju koje je tu postojalo, javljala su se demonska bića. Barem su tako verovali ljudi i to je bio osnovni razlog zbog koga su izbegavali da budu u blizini. Zato je Alimpije odlučio da upravo to mesto izabere za svoje tihovanje.
Na tom mestu je postavio jedan krst, ali je pre toga uklonio sve ono što nije imalo veze sa hrišćanstvom, već je ukazivalo na paganska verovanja. Osim toga, postavio je i jedan stub, odnosno stolp.
Oko 53 godine je, kako navodi predanje, proveo upravo na tom stolpu, te otuda kasnije i biva nazivan Prepodobni ili Sveti Alimpije Stolpnik.
Verovatno se pitate šta je Alimpije radio na stubu?
Predanje veli da je vreme provodio uglavnom u molitvi i tihovanju, a da su mu se mnogi ljudi najpre rugali. Međutim, Prepodobni Alimpije Stolpnik je prevazilazio takvo iskušenje i istrajavao u svojoj želji da život posveti Bogu, daleko od ljudi.
Kako je vreme odmicao, a on nije odustajao od toga, tako su i ljudi, polako počeli da shvataju snagu njegove vere. Predanje navodi da su mu mnogi dolazili ne bi li ih utešio i dao im neki savet. Verovalo se takođe i da ima isceliteljske moći.
Gradnja manastira
Posle nekog vremena, narod odluči da podigne najpre crkvu u blizini mesta na kome je boravio Sveti Alimpije Stolpnik. Nakon što mu se velikomučenica Efimija javila u snu, barem tako navodi predanje, odlučeno je da crkva upravo toj Svetiteljki bude posvećena.
Kasnije su tu nikle još dve Svetinje, odnosno manastira. Jedan od njih je bio ženski i u njemu su, pored ostalih živele i Alimpijeva majka i sestra. Smatra se da je upravo ovaj Svetac bio taj, koji je utvrdio kanone, odnosno tipike o tome kako bi trebalo da se ponaša bratstvo i sestrinstvo oba manastira.
Sveti Alimpije Stolpnik je najverovatnije preminuo 640 godine.
Poznato je da je u njegova lobanja pohranjena na Svetoj Gori i to u manastiru Kutlumuš, koji je posvećen Preobraženju Hristovom i šesti je po značaju na Atosu.
Kada se slavi Sveti Alimpije Stolpnik?
Prema podacima koji su dostupni, na 15. mestu u Srbiji se po broju slavara nalaze one porodice, koje praznuju ovog Sveca.
Jedna od slava u toku Velikog božićnog posta je i Sveti Alimpije Stolpnik. Datum se ne menja i Srpska pravoslavna crkva ga praznuje uvek 9. decembra, dok Crkve koje poštuju novi kalendar spomen na ovog Sveca praznuju 26. novembra.
S obzirom na to da Prepodobni Alimpije Stolpnik pada u vreme posta, to je i slavska trpeza uvek posna.
Veruje se da štiti stoku, pa stočari tog dana ne rade i ostavljaju stoku da miruje. Takođe, posebno u ruralnim sredinama naše zemlje je zastupljeno verovanje da će ljudi biti zdravi tokom sledeće godine ukoliko na dan kada se praznuje Sveti Alimpije Stolpnik odu rano ujutru u crkvu.