Duško Radović je obežio jedan značajan period u istoriji glavnog grada, na prvom mestu. Bio je dugogodišnji autor i voditelj čuvene emisije „Beograde, dobro jutro“, koja se emitovala na radiju „Studio B“.

Iako rođeni Nišlija, Radović je ostao upamćen kao neko, ko je godina budio Beograđane uz dovitljive najave. Zato i ne čudi što se i danas citiraju neki od njegovih najpoznatijih aforizama.

Duško Radović biografija

Dana 29. novembra 1922. godine u Nišu, od oca Uglješe i majke Sofije, rođen je Duško Radović. Iako je rođen u vreme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preminuo je u vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u prestonici zemlje, 16. avgusta 1984. godine.

Budući da mu je otac bio železničar, te da je zbog prirode posla morao da se seli zajedno sa porodicom, Duško osnovnu školu i šest razreda tadašnje gimnazije završava u Subotici. Zatim se seli u Beograd, gde upisuje studije filozofije.

Zanimljivo je pomenuti da je prvu pesmu napisao kada je imao samo devet godina i da ju je posvetio svom ocu.

Izuzev pesama, Duško Radović će pisao i priče, aforizme i humoreske, mada je ostao upamćen i kao pisac scenarija za dokumentarne, ali i igrane filmove.

Iako je prethodno bio zaposlen na mestu urednika najpre „Pionirskih novina“, a zatim i dečijeg časopisa „Poletarac“, te Programa za decu u okviru Radio i Televizije Beograd, širokim narodnim masama je prva asocijacija na Duška Radovića radio emisija „Beograde, dobro jutro“.

Pomenuta emisija je bila emitovana u periodu od 1976. do 1983. svakog jutra. Nažalost, zbog političke situacije koja je bila aktuelna u to vreme, te činjenice da su na vlasti bili komunisti, kojima niko nije smeo da se zameri, Duško Radović je zauvek nestao iz etra. Ali i dalje živi u sećanju Beograđana i svih onih, koji su svesni njegove veličine.

Zašto je ugašena emisija „Beograde, dobro jutro“?

Nije tajna da Duško Radović nije nikoga štedeo i da je na vrlo duhovit i krajnje vrcav, a nadasve inteligentan način znao da tačno ubode u metu.

Nedugo nakon smrti Josipa Broza Tita, politička klima u zemlji se menja, te su tako mnogi članovi vladajuće partije počeli mnogo više pažnje da obraćaju i na duhovite dosetke ovog izuzetnog čoveka.

Iako se ne može reći sa sigurnošću da je baš to bio razlog, događaji koji su usledili idu u prilog tome. Naime, nezvanična verzija glasi da su se mnogi čelnici žalili na Duškove opaske. Najpre predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Grada Beograda, Ivan Stambolić, a odmah za njim i predsednik Predsedništva Srbije, Nikola Ljubičić.

Kap koja je prelila čašu bila je rečenica, koju je u emisiji te 1983. godine izgovorio Duško Radović, a koja je glasila:

Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih!

Tim povodom je čak upriličeno i zasedanje Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Zaključak sa sednice, koji je zvanično objavljen, odnosio se upravo na ovu emisiju i u njemu je bilo napomenuto da treba posebno da bude izvršena vrlo detaljna analiza ideje, koja se kroz emisiju po njihovom mišljenju propagira, a koja ima sve češće politička obeležja.

Budući da je tadašnji Studio B bio na meti pritisaka sa vrha što bi se reklo, čestiti čovek kakav je bio Duško Radović, odlučuje da se povuče. Koliko ga je to pogodilo jasno je iz činjenice da je manje od godinu dana nakon tog događaja preminuo u svojoj 61-oj godini.

Bilo kako bilo, ostalo je zabeleženo i da je kasnije, na molbu Ivana Stambolića, koji se navodno pokajao zbog onoga što je učinio, u svom maniru jednostavno odgovorio.

Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.

Koliko su Beograđani cenili Duška Radovića pokazuje i podatak da je na njegovoj sahrani bilo prisutno 10 hiljada ljudi.

Povodom 100 godina od rođenja Duška Radovića, Zorica Hadžić objavila je monografiju „100 godina Duška Radovića“.

Najinteresantniji citati Duška Radovića

Nije baš tako jednostavno među brojnim aforizmima izdvojiti one najinteresantnije, prosto zato što je svaki zanimljiv na svoj način.

Pored onih koji su sada već postali deo duha srpske prestonice, ima i onih aforizama Duška Radovića koji odlično oslikavaju tada aktuelnu situaciju. Ovo su samo neki od njih:

• Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.
• Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
• Za vreme praznika Beograd uvek liči na predratni. Malo ljudi, malo kola. Čak bi se moglo reći da su u njemu ostali samo oni koji su se zakleli od pre rata.
• Beograd nam je prljav. Beograđani kao Ivica i Marica, ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih pedeset metara po jedan trag. Ako znate šta puše i od čega boluju, lako biste ih mogli naći.
• Sutra će vitalniji deo Beograda provesti u vikendicama. Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju. Koju zemlju? Čiju zemlju? Zemlju svojih očeva i dedova.
• Danas se igra Večiti derbi i 50.000 muškaraca biće na stadionu, što znači da će 50.000 žena imati priliku da ih prevari, ali neće imati sa kim, jer će pravi muškarci biti na stadionu.
• Zašto u apotekama ne dozvoljavaju da se probaju lekovi, kao sir i kajmak na pijacama? Ljudi imaju para. Kupili bi kilo i dve kile leka ako im se dopadne.
• Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
• Biti kriv za nešto veliko, to možda jeste privilegija, to ne može svako. Ali biti zaslužan za nešto malo, tu mogućnost svi imamo.
• Evo kratke biografije jednog druga: Bio je član kvoruma mnogih sastanaka. Evo još jedne kratke biografije: Bio je niko i ništa, a sada je niko i nešto.