Farbanje jaja za Uskrs tradicija je duga vekovima, koja je posebno interesantna mališanima. Šarena jaja i uskršnji zeka simboli su najradosnijeg praznika svih hrišćana, koji slavi vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista.

U ne tako davnoj prošlosti su žene u našoj zemlji uglavnom uskršnja jaja farbale na prirodan način. Najčešće u ljuskama od luka, odnosno lukovini ili su pripremale crvenu boju od biljke broć, mada su neretko koristile i listove spanaća ili listove oraha za farbanje uskršnjih jaja. Međutim, onda su se pojavile industrijske farbe za jaja, pa je farbanje jaja na prirodan način sve ređe.

Jaja kao simbol novog života

I mada postoje razna predanja i legende o tome zašto se farbaju jaja za Uskrs i zbog čega baš u crvenu boju, sasvim je jasna simbolika ovog običaja.

Ne samo da je jaje simbol života i rađanja, te vaskrsenja, već je i crvena boja simbol radosti, pa shodno tome i radosti zbog pobede života nad smrću, što i slavi Vaskrs.

Legende i predanja

Poznata je priča o tome da je Bogorodica zajedno sa Marijom Magdalenom ponela i korpu belih jaja, kada je posetila prvi put mesto Hristovog stradanja. Prema toj legendi, tu korpu punu jaja su spustile baš ispod krsta i čudo se dogodilo. Krv nevino stradalog Hrista učinila je da jaja dobiju crvenu boju. Zatim je Marija Magdalena korpu punu crvenih jaja odnela tadašnjem rimskom caru, kako bi ga uverila da je Hristos zaista vaskrsao.

Sve to se prepliće sa drugim predanjem, u kome se takođe pominje rimski car, ali na nešto drugačiji način. Naime, prema drugoj priči, Marija Magdalena je stala pred cara i uzviknula da je Hrist vaskrsao, držeći belo jaje u ruci, kao simbol vaskrsenja. Nakon što ju je car ismejao, rekavši da je verovatnoća da se to zaista dogodilo potpuno ista kao i da jaje u njenoj ruci dobije crvenu boju, jednostavno, jaje je zaista postalo crveno.

Sasvim je jasno da pouzdanih podataka o tome zašto se farbaju jaja za Uskrs zapravo nema. Ali oslanjajući se na logiku, lako se može doći do zaključka zbog čega je to tako.

Običaji za Uskrs kod Srba

Iako postoje brojni uskršnji običaji u Srbiji, koji se mogu razlikovati od kraja do kraja zemlje, ipak se ne može reći da su oni toliko šaroliki kao običaji za Božić. Zapravo su oni više vezani za period pre i posle najradosnijeg hrišćanskog Praznika, koji slavi Hristovo vaskrsenje.

Vaskrsu prethode Cveti i Vrbica, praznici koje prate različiti običaji.

Običaji za Veliki Petak

Na Veliki Petak pred Uskrs običaj je da se u crkvama iznosi platno, na kome je prikaz Hristovog spuštanja u grob, a koje nosi naziv plaštanica. Za razliku od Grčke, u kojoj je običaj da vernici treba da prođu ispod plaštanice, koja se nalazi na cvećem bogato ukrašenom postolju, u srpskim crkvama plaštanica se uglavnom izlaže i celiva, kao što se celivaju ikone, mada ima i crkava u kojima vernici mogu da prolaze ispod postolja, ali ređe.

Običaj darivanja uskršnjih jaja verovatno je star koliko i farbanje jaja za Uskrs. Za razliku od Božića, kada vernici ostaju u svojim domovima, za Uskršnje praznike posećuju svoje voljene i tom prilikom nose i farbana jaja. Zatim im domaćini daruju ona, koja su oni ofarbali, a uobičajeno je da se daruje onoliko jaja, koliko ima ukućana.

Kucanje jajima još je jedan od običaja za Uskrs. Posebno je zanimljiv mališanima, koji se utrkuju da pronađu najjače jaje i odnesu pobedu.

Šta je Čuvarkuća?

Čuvarkuća bi trebalo da bude prvo jaje koje se ofarba i to u crvenu boju. Na dan Vaskrsa bi se to jaje potapalo u izvorsku vodu, u koju bi domaćica osim bosiljka, drena i zdravca, dodala i koju kap svete vodice, pa bi se zatim tom vodom umivali svi ukućani.

U određenim delovima naše zemlje bio je prisutan običaj da se čuvarkuća čuva tokom cele godine i da se nikada ne baca u đubre. Naprotiv, naši preci su imali običaj da čuvarkuću od prošle godine zakopaju u dvorište ili baštu i to ako je moguće, na mesto gde se nalazi mravinjak.

Kada se farbaju jaja?

Nije tačno određeno kada se farbaju jaja za Vaskrs, pa neke domaćice farbaju na Veliki Četvrtak, neke na Veliki Petak, a neke čak i na Veliku Subotu. Istini za volju, ređe je to subotom, prosto zato što je u našem narodu uvreženo mišljenje da je subota dan namenjen mrtvima, a ne živima.

Pojedine domaćice vode računa o tome da u vodu, u kojoj se kuvaju jaja namenjena farbanju, dodaju i malo svete vodice.

Pobusani Ponedeljak

U prvi ponedeljak nakon Uskrsa se još jednom farbaju jaja, ali ovog puta ona koja su namenjena umrlima. Pobusani Ponedeljak, kako se taj praznik naziva, prati i običaj izlaska na groblje i nošenja u crveno ofarbanih jaja, za duše preminulih.

U zavisnosti od toga koji je kraj naše zemlje u pitanju, zavisi i da li će se na vaskršnjoj trpezi naći domaći hleb, odnosno pogača ili male lepinje. Pojedine domaćice za Vaskrs mese domaću pogaču, koju bogato ukrašavaju pletenicama i ukrasima od testa, ali i uskršnjim jajima.

Takođe, u nekim kućama je običaj da domaćica skrije slakiše, kako bi ih deca tražila, verujući da ih je sakrio uskršnji zeka.

Zanimljivosti o farbanju jaja za Uskrs

• Muzej Faberžeovih jaja, jedinstven u svetu, nalazi se u ruskom gradu Sankt Peterburgu i ima zavidnu kolekciju umetnički ukrašenih jaja.
• Farbanje jaja za Uskrs kao crkveni običaj prihvaćen je tokom 12. veka.
• Domaćice su ranije koristile biljku broć, kako bi uspele da ofarbaju jaja u crvenu boju.
• Naši preci su najčešće koristili prirodne materijale za farbanje jaja za Uskrs i to najpre lukovinu, odnosno ljuske od luka, spanać i varzilo, koje se pripremalo od biljke broć. Tek kasnije je počelo ukrašavanje uskršnjih jaja uz pomoć voska, recimo.
• Veliki Petak je najtužniji dan za hrišćane, pa se tog dana ne čuju zvona iz crkava i ne služi liturgija. Osim ako na taj dan pada praznik poznat kao Blagovesti.
• Čak i oni koji ne poste ceo Vaskršnji post, na Veliki Petak poste.