U oktobru mesecu, širom Grčke se sa ponosom dočekuje jedan značajan datum, koji je vremenom postao svojevrstan simbol hrabrosti, odlučnosti i ponosa jednog naroda. Tog 28. oktobra 1940. godine, u vreme kada je Drugi svetski rat uzdrmao sve zemlje, Grčka se našla pred sudbinskom odlukom.

Pod naletom italijanskih snaga, tadašnji premijer Republike Grčke Janis Metaksas dao je kratak, ali hrabar i odlučan odgovor. Jedno OHI, što na grčkom jeziku znači ne, bilo je sasvim dovoljno da 28 oktobar postane jedan od najznačajnijih nacionalnih praznika.

Taj jednostavni, ali neupitni odgovor označio je početak neustrašive borbe za slobodu i nezavisnost. I baš zato je OHI dan više od praznika – to je duboko usađeni ponos jednog naroda i podsećanje na snagu koju je imao kada je hrabro ustao protiv sila koje su pokušale da mu oduzmu dostojanstvo i slobodu.

OHI dan, poznat i kao „Επέτειος του ’Οχι“ (Epetios tu OHI) na grčkom jeziku, predstavlja jedan od najvažnijih nacionalnih praznika u Grčkoj. Ovaj dan se obeležava 28. oktobra svake godine i ima veliko istorijsko i simboličko značenje za grčki narod. Centralna proslava uključuje paradu u Atini.

Istorija OHI dana

Da bi se razumeo značaj koji OHI dan ima za grčku nacionalnu istoriju, mora se sagledati istorijska perspektiva toga doba.

Tih dana je celikupna  Evropa je gorela u plamenu Drugog svetskog rata. Musolini je težio proširenju italijanske imperijalističke moći, a Balkan se nametao kao geopolitički teren od izuzetne važnosti. I zato je italijanski diktator je odlučio da iskoristi trenutak slabosti Grčke i Jugoslavije, koje su bile obuzete unutrašnjim političkim nemirima.

Tako je došlo do ultimatuma upućenog Grčkoj 28. oktobra 1940. godine.

Musolini je zahtevao slobodan prolaz italijanske vojske kroz grčku teritoriju, pripremajući se za invaziju. Međutim, suočen sa ovim zahtevom, Joanis Metaksas, koji je tada bio premijer Grčke, hrabro i jasno je odgovorio negacijom.

Ovaj istorijski trenutak nije mogao biti shvaćen izolovano. On je bio deo šireg konteksta balkanskih odnosa, sukoba interesa velikih sila, kao i duha vremena obasjanog snagom otpora prema totalitarizmu. OHI dan je tako postao je simbol hrabrosti i odlučnosti, ne samo grčkog naroda, već i čitave Evrope koja je hrabro stala u odbranu vrednosti slobode i demokratije.

Posledice odbijanja ultimatuma

Značaj ovog datuma nije samo u samom činu odbijanja, već u dubljem simbolizmu i posledicama koje je imao za Grčku i međunarodnu zajednicu.

Odbijanje ultimatuma je predstavljalo prekretnicu u grčkoj borbi za slobodu i nezavisnost. Ono je označilo početak grčke odbrambene kampanje koja je, iako suočena sa brojčano nadmoćnom italijanskom vojskom, pokazala da i manje nacije mogu hrabro i odlučno pružiti otpor agresoru. I upravo su hrabrost i odlučnost grčkog naroda postale inspiracija ne samo za druge nacije u sličnim okolnostima, već i za širu međunarodnu zajednicu koja je tražila nadu i veru u borbi za slobodu.

Takođe, značaj OHI dana se ogleda i u geopolitičkom kontekstu Balkana tog vremena. Odbijanje Musolinijevog ultimatuma postalo je signal da Balkansko poluostrvo nije tek puki teren za velike sile, već prostor gde se narodi bore za svoje dostojanstvo i slobodu. OHI dan je postao deo šireg pokreta otpora prema totalitarizmu i agresiji koji su obeležili tadašnje vreme.

Naravno, značaj OHI Dana ne može biti potpuno razumevan bez sagledavanja dugoročnih posledica koje je imao na istoriju Grčke. On je ostao urezan u kolektivnu memoriju grčkog naroda kao simbol hrabrosti, dostojanstva i odlučnosti. OHI dan je podsećanje na snagu zajedništva i vere u vrednosti slobode i nezavisnosti, ne samo za Grke, već i za čovečanstvo uopšte.

Obeležavanje OHI dana

Širom Grčke i dijaspore, OHI dan se obeležava raznovrsnim manifestacijama, svečanostima i vojnim paradama. Posebno je atraktivna parada 28. oktobra u Atini.

Državni zvaničnici, vojska, organizacije građanskog društva i građani se okupljaju kako bi odali počast hrabrim precima i podsetili na važnost očuvanja slobode i nezavisnosti.