Nekada je u srpskim selima bilo nemoguće pronaći kuću, na čijem krovu se ne nalazi čuvarkuća. Kako joj i sam naziv kaže, osnovna svrha te biljke mesnatih listova, bila je da čuva kuću od svih loših stvari.
Danas se biljka latinskog naziva Sempervivum tectorum gaji i kao ukrasna biljka, mada je lekovitost čuvarkuće dokazana u mnogim slučajevima, pa je biljka zastupljena i u narodnoj medicini. Interesantno je pomenuti da se latinski naziv ove biljke slobodno prevodi kao uvek živi, što sasvim jasno ukazuje na to koliki je njen značaj u narodnoj medicini.
Čuvarkuća cveta s proleća i u toku leta, a njeni sitniji cvetovi mogu biti različite boje. Uglavnom bele, ružičaste, žute ili crvene. Budući da je u principu vrlo nezahtevna, biljka čuvarkuća se lako uzgaja, jer ne zahteva neku naročitu negu.
Šta leči čuvarkuća?
Vekovima unazad je čuvarkuća kao lek korišćena najpre kod upale ili bolova u ušima. Naši preci su imali običaj da iscede sok iz mesnatih listova ove biljke i da nakapaju nekoliko kapi u bolno uvo.
Osim toga, čuvarkuća se preporučuje i kao prirodno sredstvo protiv opekotina i hemoroida, ali i različitih iritacija na koži. Listovi ove biljke su odlično priručno sredstvo i protiv uboda insekata.
Takođe se priprema i čaj od čuvarkuće. Tačnije od prethodno osušenih listova ove biljke. Smatra se dobrim prirodnim sredstvom kod prehlade ili kašlja, a neretko se preporučuje i kao prva pomoć kod zapaljenja desni, pojave afti ili iritacija na sluzokoži usne duplje ili ždrela.
Postoji mišljenje da se lekovitost čuvarkuće može primetiti i kod poteškoća sa varenjem, bronhitisa i oboljenja pluća. Sve to najpre zato što se u listovima ove biljke nalaze tanini, organske kiseline i flavonoidi, ali i mnogi drugi hranljivi sastojci, koji imaju izuzetno blagotvorno dejstvo na organe i organizam u celosti.
Može se koristiti i kod pojave zatvora stolice, budući da zahvaljujući laksativnom dejstvu ima pozitivan uticaj i na peristaltiku creva. Pomaže i kod bolova u mišićima i zglobovima, kada je potrebno koristiti obloge od čuvarkuće.
Čuvarkuća i med
I jedan i drugi sastojak ove mešavine poznati su po tome što imaju izuzetno blagotvorno dejstvo na organizam u celosti.
Osim za želudac, čuvarkuća i med se neretko preporučuju i kao odlična prirodna mešavina protiv cista.
Med i ćuvarkuća za ciste i miome se pripremaju vrlo jednostavno. Osnovni recept je pola kilograma domaćeg meda i 300 grama svežih listova biljke. Najpre listove čuvarkuće treba dobro oprati, a zatim ih samleti u mašini za mlevenje mesa ili izmiksati u blenderu, te pomešati sa medom. Zatim staklenu teglu, u kojoj se nalazi ta mešavina treba umotati u aluminijumsku foliju, dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji preko noći u frižideru.
Prema tom narodnom receptu, med i čuvarkuća za ciste se konzumira u količini od jedne kafene kašičice oko 30 minuta pre obroka. Obično se preporučuje ne konzumirati ama baš ništa pola sata nakon uzimanja ovog prirodnog leka, te svakako praviti pauze nakon jedne doze.
Čuvarkuća za jetru
Razlog zbog koga se preporučuje čuvarkuća za jetru vezan je za svojstvo ove biljke da čisti organizam od štetnih supstanci.
Iako ne postoje naučni dokazi o tome da je konzumiranje ove biljke može imati pozitivan uticaj na rad tog organa, narodna medicina ga ipak izdvaja kao odlično prirodno sredstvo za čišćenje organizma, pa samim tim i jetre.
Čuvarkuća za uši
Najčešće se u narodnoj medicini može čuti da se koristi čuvarkuća za uši. Iako, kao i kada je u pitanju čuavrkuća za jetru, tako i ovde važi da za sada još uvek ne postoje naučni dokazi o blagotvornom uticaju biljke na bol ili upalu uha, generacije i generacije naših predaka su upravo ovu sok od čuvarkuće koristile kao prirodan lek u takvim situacijama.