Nema sumnje da iz godine u godinu Noć veštica privlači pažnju javnosti. I dok jedni tvrde da je u pitanju paganski praznik, budući da se tog dana u hrišćanskom svetu obeležava sećanje na Svetog Luku, dotle oni drugi ne vide ništa čudno u običajima koji prate ovaj praznik.

Možda spadate u mlađe generacije i odrasli  ste uz slavljenje praznika Noć veštica svake godine, uživate u zabavama i slatkišima koje ovaj praznik nosi ili možda nikada niste slavili Noć veštica i zaista ste iznenađeni popularnošću ovog praznika kod nas. Da li je to nešto hrišćansko, jer je došlo iz Evrope i Amerike, ili je deo holivudske mašinerije? Odgovore ćete saznati u daljem tekstu.

Kada je Noć veštica i zašto se slavi Noć veštica?

Noć veštica je praznik koji se slavi svake godine 31. oktobra. Tradicija je nastala od drevnog paganskog keltskog festivala Samhain, što je dan kada priroda umire i zemlja postaje jalova zbog nadolazeće zime. Tada su ljudi palili lomače i nosili kostime raznih aveti ne bi li stupili u kontakt sa svojim preminulim.

U osmom veku, papa Grgur III odredio je 1. novembar kao vreme za poštovanje svih svetaca. Ubrzo je Dan Svih svetih uključio neke od običaja pomenutog festivala Samhaina, koje su se praktikovale veče pre tog praznika.

Običaji za Noć veštica

Jedno predanje kaže da duhovi mrtvih lutaju zemljom do Dana Svih svetih i da će na Noć veštica iskoristiti svoju poslednju priliku da se osvete ljudima koje nisu voleli. Zato bi se ljudi maskirali, da ih duhovi ne bi prepoznali.

Drugo predanje kaže da je taj dan idealan da se predvidi životna sudbina i da ako ispoštujemo neku tradiciju možemo doći do odgovara nekih pitanja koja su vezana za budućnost.

Za ovaj praznik dečaci i devojčice se maskiraju i idu od vrata do vrata po komšiluku da kupe slatkiše, postavljajući uvek jedno pitanje: „Trick or treating?„. Duše mrtvih koje dolaze u posetu 31. oktobra, su bile gladne i molile su mnoge za hranu, a ukoliko bi neko poslužio (treat) duha, odmah bi ga stigla osveta (trick).

Poslednjih decenija industrija zabave je ovaj praznik uzdigla do najviših visina i od njega napravila čitav spektakl, dodajući ukrase i običaje koji su zaista jezivi, a horor priče i filmovi postali su deo proslave istog.

Dekoracije za Noć veštica – bundeve za Noć veštica

Pripreme za Noć veštica u prošlosti su baš kao i u današnjosti uključivale rezbarenje lica na korama bundeva, ne bi li iste ličile na demone i đavole, budući da je njihova svrha da uplaše prolaznike. Plamen koji tinja u bundevi smatra se plamenom duhova. Ovu tradiciju započeo je u XVI veku irski kovač Džek O’Lanter.

Legenda kaže da je pomenuti kovač čak dva puta uspeo da nadmudri đavola. Prvi put je demonu tražio da mu u zamenu za dušu, plati piće. Demon se sa time saglasio i da bi uspeo u tome, pretvorio se u novčić. Međutim, Džek je odmah uzeo novčić i stavio ga u džep kraj krsta koji je onemogućio đavolu da se vrati u pređašnji oblik. A sotona je tada rekao da ako ga Džek oslobodi, deceniju ga neće taći.

Drugi put kada je đavo došao po kovačevu dušu, ovaj ga je zamolio da mu u zamenu za istu ubere jabuku, ali je pre toga urezao krst u drvo jabuke, tako da je opet đavola stavio na muke. Irac je tada mislio da se oslobodio đavola za stalno, ali nije. Kada je preminuo, zbog grešnog života poslat je u pakao gde ga je dočekao Lucifer glavom i bradom.  On ga je zauvek poslao u mrak sa jednim žarom u bundevi. Tako je bundeva postala deo Noći veštica.

Kostimi za noć veštica

Ovaj praznik ne može da prođe bez kostimiranih zabava. Srećom po sve nas, pored jezivih kostima koje praznik donosi, poslednje decenije u modi su, tako reći manje sablasni kostimi, pa tokom proslave Noći veštica možemo videti vile i princeze iz bajki, maske mnogih pevača, političara, sportista itd.

Pravoslavna crkva i Noć veštica

Pravoslavna crkva 31. oktobra slavi Svetog Luku, koji je poznat kao tvorac jednog od jevanđelja. Smatra se zaštitnikom vinara. Praznik u pravoslavlju koji podseća na Noć veštica su Bele poklade.

Bele poklade pored raznovrsnih maski su praznik kada se uživa u mrsnoj hrani i praznuju se pre Uskršnjeg posta. Po selima u Istočnoj Srbiji i Vojvodini ovaj praznik još živi. Jedan od najvećih karnevala tokom ovog praznika održava se u Grčkoj, u gradu na Peoloponezu, Patri. Tako da ako nećete da slavite „tuđi“ praznik, a opet biste da uživate u zabavi koje maske nose, uputite se na jug Balkana.