Faberžeova jaja nadaleko su poznata. Običaj darivanja uskršnjih jaja je u rusku carsku porodicu uveo car Aleksandar Treći u drugoj polovini 19. veka. Ali ne običnih, kokošijih jaja, koja se prema tradiciji farbaju za Uskrs, već posebnih, poznatih kao Faberžeova jaja.

Priča veli da je za Vaskrs 1885. godine upravo jedno takvo jaje poklonio supruzi, carici Mariji Fjodorovnoj. Osim uslova da jaje bude originalno, car je izneo i zahtev da se u njemu nalazi poklon skriven za caricu. I tako je i bilo. A kako je ona bila oduševljena, tako je običaj zaživeo u ruskoj carskoj porodici.

Iako je kasnije postao i carski juvelir, Petar Karl Faberže nije izrađivao ova prava umetnička dela samo za članove carske porodice. Informacije koje su danas dostupne ukazuju na to da je izradio najverovatnije ukupno 71 jaje. Od tog broja, 52 Faberžeova jaja su izrađena za članove ruske carske porodice Romanov.

Ko je bio Karl Faberže?

Rođen u Sankt Peterburgu 30. maja 1846. godine, Karl Gustavovič Faberže, odnosno Petar Karl Faberže se proslavio po izradi jaja, koja su smatrana pravim umetničkim delima.

Gustav Faberže bio je Karlov otac, koji se takođe bavio juvelirskim zanatom. Mlađi Faberže se školovao najpre u rodnom gradu, a zatim pohađa i Drezdensku školi umetnosti i zanata, te druge škole na području Engleske i Francuske, nakon čega i zvanično stiče zvanje zanatlije juvelira.

Po povratku u Sankt Peterburg se 1826. godine ženi i dobija četvoricu sinova, koji će kasnije isto krenuti njegovim stopama i te nastaviti porodičnu tradiciju.

Više o tome zašto je Rusija tako poznata možete pročitati u odvojenom tekstu.

Pored toga što se proslavio najpre zahvaljujući, sada već svetski poznatim Faberžeovim jajima, Karl je vremenom postao i carski juvelir. Njegova i očeva zanatska radionica imale su tu čast da uzmu učešće u restauraciji najvećeg muzeja u Rusiji, ali i jednog od najznačajnijih i najvećih u sveru, Ermitaža. Upravo je motive iz tog muzeja Karl neretko koristio i prilikom izrade jaja.

Iako je imao predstavništva i u drugim gradovima i državama, nedugo po završetku Oktobarske revolucije celokupna imovina porodice Faberže biva oduzeta. Zato Karl sa suprugom i sinovima napušta rodnu Rusiju i odlazi da živi najpre u Nemačku, a potom i u Švajcarsku, u kojoj je i preminuo 24. septembra 1920. godine.

Faberžeova jaja fasciniraju cara i caricu

Kada je u Moskvi održana Sveruska izložba 1882. godine na njoj je učestvovala i juvelirska radionica porodice Faberže. Karl i njegov brat po imenu Agaton bili su zaduženi za pripremu materijala za izložbu, na kojoj su se predstavili originalnim i neobačnim nakitom.

Njihov nakit je privukao pažnju cara i carice, koji su naveli da njihov nakit predstavlja početak novog perioda u toj oblasti. Upravo zato, juvelirska radionica porodice Faberže biva ovenčana zlatnom medaljom, a Karl nedugo nakon toga postaje ne samo carski dobavljač nakita, već i zvanični juvelir na dvoru.

Kada je kralj Aleksandar Treći izrazio želju da upravo Karl napravi jaje, koje će pokloniti carici, malo je reći da je on ispoštovao sve zahteve, pa i taj da se u jajetu nađe iznenađenje za carevu suprugu.

Tehniku koja je poznata kao providni emajl je koristio najčešće prilikom izrade jaja, ali i skupocene materijale, poput srebra i zlata, kao i paladijuma, nikla i bakra. Kvarc, ahat i jaspis, te lapis lazuli i rodonit su uglavnom korišćeni za osnovu, dok su Faberžeova jaja neretko ukrašavana dijamantima, rubinima, safirima i smaragdima.

Pravilo je bilo da se u svakome od njih naže figurica iznenađenja. Nekada su to bile kočije ili voz, a nekada srce, konjanik ili neka životinja, ali i mnoge druge zanimljive figurice.

Vrlo je interesantno i to što, iako su u to vreme mnogi juveliri za izradu nakita koristili samo pojedine boje, Karl Faberže je otišao korak dalje, pa se u njegovom radu može primetiti ni manje ni više nego 140 nijansi.

U izradi nakita za carsku porodicu nastojao je ne samo da koristi primarno motive iz čuvenog Ermitaža, već i da na taj način otrgne od zaborava događaje značajne za istoriju Carske Rusije. Tako, pored ostalih postoje i Faberžeova jaja koja su posvećena Transsibirskoj železnici, ali i krunisanju cara Nikola Romanova.

Prvo jaje koje je Karl Faberže napravio nazvano je „Kokoška“ i bilo je izrađeno po zahtevu cara Aleksandra Trećeg za njegovu suprugu, caricu Mariju Fjodorovnu.

Faberže muzej

U Karlovom rodnom gradu Sankt Peterburgu danas se nalazi Muzej Faberže. Smešten u centralnom gradskom području, u palati „Šuvalov“, ovaj muzej je nastao po zamisli ruskog kolekcionara Viktora Vekselberga, u čijem posedu se nalazi čak i prvo Faberže jaje izrađeno po zahtevu cara Aleksandra Trećeg, ali i mnogi drugi primerci.

Muzej je otvoren 19. novembra 2013. godine, nedugo nakon što je Vekselberg otkupio bogatu kolekciju Malkolma Forbsa, u kojoj su mnoga Faberžeova jaja.

Izuzev prvog jajeta, danas se u muzejskoj zbirci nalaze i druga Faberžeova jaja. Posebno su interesantna ona, koja su izrađena za ruske careve Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog Romanova.