Kroz celokupnu istoriju čovečanstva crvenokosih ljudi su se bojali ili su ih poštovali, prezirali su ih ili obožavali, uzdizali su ih u nebesa ili su ih gledali sa visine. Niko drugi nije mogao da izazove takvu vrstu emocija koje idu iz krajnosti u krajnost kao crvenokosi ljudi.

Samo 4% ljudske populacije može da se pohvali crvenom prirodnom bojom kose. Crvenokosih ljudi najviše ima na zapadnom rubu Evrope.

Vodeća područja crvenokosih po broju stanovnika su Škotska, Vels, Irska i Engleska. Među njima Škotska je na prvom mestu sa 13% stanovništva koji imaju crvene vlasi i 40 % onih koji imaju potencijalne gene da mogu imati naslednika sa kosom boje rubina.

Crvenokosi

Gledajući kroz istoriju, ljudi su oduvek gajili sumnju ili imali predrasude prema ljudima sa crvenom kosom. Smatrali su ih ili osobama tople naravi ili da su veoma vatreni. Slika vatrenih crvenokosih verovatno potiče od činjenice da Škoti vode poreklo od Kelta, koji su bili izuzetno nasilni ratnici.

Ljudi sa crvenim odsjajem u kosi su bili poštovani ili osuđeni na smrt u Egiptu. Naime, poznato je da su Egipćani za svaku životnu situaciju ili svrhu imali boga kome se mole. Verovali su da su crvenodlake životinje i ljudi koji su imali kosu boje rubina bili povezani sa bogom Setom. Mnogi faraoni su imali crvenu kosu, a među njima je i moćni Ramzes. Kleopatra je farbala svoju kosu ne bi li imala crveni odsjaj. Međutim, nisu svi Egipćani koji su bili crvenokosi imali sreće. Devojke koje su imale crvene vlasi su spaljivane ili bi se žive sahranjivale kao žrtve bogu Ozirisu.

Starovekovni Grci su verovali da se ljudi sa crvenom bojom kose nakon smrti pretvaraju u neku vrstu onoga što mi danas nazivamo vampirom. Rimski istoričar i konzul Kasije Dion je opisao britansku kraljicu plemena Budiku kao visoku i zastrašujuću ženu sa velikom masom crvene kose na glavi. Inače, u Starom Rimu (a kasnije i u Vizantiji i Osmanskoj carevini) se plaćala viša cena za crvenokose robove.

Crveno je isto što i sotona

Tokom španske inkvizicije verovalo se da samo ljudi koji su ukrali vatru iz pakla imaju crvenu boju kose, pa su shodno tome morali biti spaljeni na lomači zbog veštičarenja.

U srednjem veku crvena boja je bila izjednačena sa đavolom, pa se zbog toga smatralo da su deca rođena sa crvenom kosom začeta dok je žena imala menstruaciju. Ovde treba napomenuti da se polni odnos tokom menstruacije smatrao nečasnim činom.

Crveni nevernici

Rusija u prevodu znači zemlja crvenih. Naziv je dobila po slavnom crvenokosom vojskovođi Vikinga Rjuriku koji je osnovao dinastiju, pa vladao Novogradskom i Kijevskom Rusijom. U ruskoj tradiciji se veruje da je onaj koji ima crvenu kosu vatrene naravi i sklon ludosti. Ovo verovanje je nastalo iz poznate ruske izreke koja kaže da nikada nije postojao crvenokosi svetac.

Naime, ako proučimo Bibliju uvidećemo da i ovde crvena boja nije bila simbol za dobro. Adam je hebrejska reč za „crveno“ ili „prokleto“, dok je Eva često na slikama prikazana kao crvenokosa, baš kao što su i Juda i Marija Magdalena. Kralj David je takođe imao crvenu kosu, a veruje se da je i zlokobni sin Adama i Eve, Kain, takođe bio crvenokos.

Tokom XVI veka se salo crvenokosog muškarca koristilo kao sastavni deo svakog otrova, dok je tokom pomenutog veka i narednog bio veoma popularan lov na veštice u Engleskoj. Veštice su bile označene mladežima, ožiljcima ili pegama. Tako da je životni vek crvenokosih zbog njihovih pega po koži u to vreme u Engleskoj bio veoma kratak.

Ni moderno doba nije bilo naklonjeno ljudima koji imaju crvene vlasi. Nacisti su vodili velike diskusije na temu da li treba dozvoliti brak sa crvenokosima, jer su se bojali njihovog „degenerisanog“ potomstva.

Jedan irski sudija je 2001. godine kaznio jednog čoveka za nedolično ponašanje sa naznakom: „Ja sam vernik koji smatra da boja kose ima uticaj na ljudsku ćud, a Vaša boja je ta koja utiče na ostale u Vašoj okolini.“ Okrivljeni je bio riđokos.

„Ne možeš da ideš kući još. Barem ne možeš ako si iz Irske i imaš crvenu kosu“, rekao je američki književnik Tomas Volf.

Arheološkim iskopavanjem u kineskoj pustinji Takla Makan otkrivena je crvenokosa mumija koja je stara više od 3.000 godina. Ovo može da podrži teoriju da su antički Kinezi putovali do Irske i Škotske kako bi krali crvenokose žene, pošto su verovali da imaju natprirodne moći. Međutim, kada bi uvideli da nemaju nikakve moći, oni bi ih najčešće zaklali.

Fobija od crvenokosih

Uprkos tome što je po procentu sa najvećim brojem ljudi koji imaju crvenu kosu, u modernoj Velikoj Britaniji postoji termin kao što je ginger ili ginga (slobodan prevod: đumbir) koji se koristi kao pogrdno ime za sve crvenokose. Iz ovog termina su nastali novi kao što su gingerphobia (strah od crvenokosih) i gingerism (predrasude). Crvenokosa deca su označena i danas kao deca nastala iz „nečistog“ polnog odnosa.

U Francuskoj ne postoji gora sudbina nego da se rodiš sa crvenom kosom. Na Korzici kada šetate ulicom i pored vas prođe neko crvenokos, treba odmah da pljunete i okrenete se na drugu stranu.

Zanimljivosti o crvenokosima

Postoji i dokumentovana medicinska razlika između ljudi sa crvenom kosom i ostalih. Preskočićemo osetljivost kože na sunce i veće mogućnosti dobijanja raka kože.

Da li ste znali da odrastao čovek ima oko 120.000 vlasi na glavi? Međutim, ako ste crvenokosi onda ih imate manje. Nešto više imaju plavokosi, a najgušću kosu imaju smeđokosi. Kada smo već kod kose, treba napomenuti da crvena kosa nikad ne posivi. Naime, ona postane prvo svetlije crvena, pa zatim pobeli. Uglavnom crvenokosi ljudi kasnije osede od ostalih.

Istraživači sa Univerziteta Luivil su otkrili da je ljudima koji su rođeni sa crvenom kosom potrebno oko 20% više anestezije da bi sedativ delovao. Oni takođe lakše dobijaju modrice od ostalih.

Crvenokosi koji su simbol slave, časti i strasti

Međutim, nije sve tako crno za crvenokose. Britanska legenda kaže da je kralj Artur imao crvene vlasi, ali i da će, kad zemlja zapadne u probleme, doći vreme da njome vlada neko crvenokos, ne bi li je spasio. Sada se postavlja pitanje da li je ovo legenda ili istina, pošto znamo da su u teškim vremenima Britanijom vladali zaista crvenokosi – Kraljica Elizabeta I i slavni Vinston Čerčil.

Moćni mongolski osvajač Džingis-kan je takođe bio crvenokos, ali i slavni moreplovac Kristifor Kolumbo, otac Elizabete I – Henri VII Tjudor, naučnik Galileo Galilej, vođa Oliver Kromvel, kompozitor Antonio Vivaldi, američki predsednici Džordž Vašington i Tomas Džeferson, pisac Mark Tven, slikar Vinsent van Gog, ruski vođa Vladimir Lenjin, princ Hari od Velsa i još mnogi drugi.

Imati crvenokoso dete u Danskoj se smatra čašću.

Za crvenokose devojke se najčešće misli da su veoma strastvene. Prema tome, nemojte da očajavate. Brinete mogu biti pametnije, plavuše možda jesu zabavne, ali ni jedna nije mistična kao crvenokosa.