Da li treba oprostiti uvredu ili neveru, ali kako oprostiti izdaju pitanja su sa kojima se tokom života često mnogi od nas susreću. Istini za volju, odgovora na ta pitanja nema. Tačnije, nema onih odgovora koji bi mogli da se koriste za svakog čoveka i za svaku situaciju.
I dok nema sumnje da je za naše zdravlje, kako prihičko, tako i emotivno i fizičko, zaista važno da naučimo ne samo da treba da oprostimo drugome, nego i da prvo treba da oprostiti sebi, u praksi to baš i nije tako jednostavno kako zvuči.
Šta je oproštaj?
Prema opšteprihvaćenoj definiciji oproštaj se definiše kao postupak, koji ima za cilj prihvatanje dobronamernog stava prema nečemu što pojedinac smatra lošim. Iako se definiše kao postupak, oproštaj bi zapravo bolje bilo definisati kao proces, budući da se ne može nekome nešto oprostiti u kratkom vremenskom periodu.
Ipak, da bi oproštaj bio zaista kompletan, najpre prvo treba oprostiti sebi. Koliko god to možda nekome zvučalo nelogično, jer logično se nameće pitanje zašto treba prvo oprostiti sebi ako vas je neko povredio? Niste vi krivi zato što vas je nečiji, namerni ili nenamerni postupak povredio, misle mnogi. Međutim, istina je da zaista svako od nas i te kako kriv za to što nas je neko povredio.
Prvo treba oprostiti sebi
Kako? Pitamo se svi u određenim situacijama. Kako smo mi krivi za to što nas je neko povredio? Jednostavno, verovali smo toj osobi. Možda smo joj, svesni toga ili ne, upravo mi i dali materijal da nas povredi.
Ne zaboravite, nije povreda samo u nečijem postupku prema nama. Povreda je i osećanja u tom slučaju, a sve to u velikoj meri može da se odrazi i na povređivanje rečima. Istini za volju, to se ipak donekle smatra uvredom, ali je istina da nas i nečije reči i te kako mogu povrediti. Posebno ako nisu u skladu sa istinom i ako su izrečene baš sa ciljem da nas neko povredi.
Da li treba oprostiti uvrede?
Gotovo na svakodnevnom nivou mnogi od nas se susreću sa uvredama. Neke od njih su bezazlene, poput uvreda u prolazu, što bi se reklo, kao što su recimo uvrede u saobraćaju ili od neke osobe, koja da sebi za pravo recimo da nas uvredi na našem random mestu i slično. Budući da je to gotovo svakodnevna pojava, mnogi ljudi vremenom nauče da sa njima žive, pa se često i ne obaziru na takve uvrede. Jednostavno takve uvrede su prolaznog karaktera i obično izrečene od ljudi koje baš i ne poznajemo. Samim tim što ih i ne poznajemo, njihove uvrede ne bi trebalo da imaju značaj za nas.
Međutim, šta kada nas uvredi neko ko nam je drag ili sa kim smo u rodbinskoj ili ljubavnoj vezi? Pravoslavno učenje propoveda da uvek treba oprostiti uvredu i pomoliti se za osobu koja nas je uvredila, ne bi li joj Svevišnji pokazao pravi put. Ipak, koliko god to bilo ispravno, ne može se osporiti da nije uvek lako tako nešto učiniti.
Ponekad uvreda zna da zaboli do srži. Toliko, da se čovek zapita kako je moguće da neko sa kim ste u bilo kakvoj vezi, bilo ljubavnoj, bilo prijateljskoj ili rodbinskoj, može tako da vas uvredi.
Ali, može. I to svi znamo.
Odgovor na pitanje da li treba oprostiti uvrede nije univerzalan. I ne može biti. Ponekad je zbog našeg psihičkog, pa i fizičkog zdravlja bolje oprostiti uvrede. Ponekad je to gotovo nemoguće. Odnosno moguće je, ali uz mnogo samoposmatranja i samokontrole. A istina je da nisu baš svi spremni na duboku instrospekciju i analiziranje celokupne situacije, te njeno prihvatanje.
I dok je za naše mentalno i psihičko, odnosno fizičko zdravlje definitivno bolje oprostiti uvredu, koliko god nas to bolelo, za našu sujetu, odnosno naš ego, to može biti prilično bolno. Zato je uvek u situaciji kada nas neko uvredi bolja opcija razdvojiti ego od našeg sopstva i polako ali sigurno razumeti zašto nas je neko uvredio, pa će i oproštaj postepeno doći.
Ali ne zaboravite, uvek prvo treba oprostiti sebi u takvim slučajevima. Oprostiti sebi što smo verovali nekoj osobi. Oprostiti sebi što smo dozvolili da nas ta osoba uvredi. Kada to učinimo, lako ćemo oprostiti uvredu, a vremenom ćemo i uvideti da je to zaista ono što je našem biću neophodno, koliko god se ono tome, zbog sujete i ega, odupiralo.
Kako oprostiti neveru?
Možda je bolje pitanje ne kako oprostiti neveru, nego da li oprostiti neveru? A ukoliko mislite da je to moguće, zapitajte se samo zbog čega treba oprostiti neveru voljene osobe? Onda ćete i sami dobiti odgovor na to, inače vrlo kompleksno pitanje.
Koliko god neko pokušavao da vas ubedi da je “prešla preko neverstva” voljene osobe, možete biti sigurni u to da ili tu osobu ne voli dovoljno ili je to isto i ta osoba uradila, pa ima razumevanje za prevaru i neveru.
Jednostavno, nije moguće preći preko činjenice da je neko koga istinski volite potražio utehu u naručju druge osobe.
Možete se truditi, možete ubeđivati i sebe i partnera, odnosno partnerku da ste uspeli da oprostite neveru, ali kako vreme bude odmicalo, shvatićete da je to i te kako poljuljalo poverenje u partnerku, odnosno partnera.
Možda ćete vi nastaviti vezu ili brak godinama docnije. Ali će taj događaj, hteli vi to da priznate ili ne, prekinuti odnos kakav ste imali do tog trenutka. I ništa više neće biti isto kao nekada, koliko god možda i izgeldalo da jeste tako.
Ne zaboravite da kada se bilo koja veza jednom prekine iz bilo kog razloga, a naročito zbog neverstva, to više nikada neće biti veza kao ranije, koliko god se obe strane trudile da se ubede u suprotno i koliko god nakon toga dugo bili zajedno.
