Verovatno je mnogima poznato da je bilo četiri okeana na planeti zemlji, ali manji broj ljudi zna da se odgovor na pitanje koliko ima okeana na zemlji promenio. Zapravo je okean oko Antarktika proglašen najnovijim i nazvan je Južni okean.
U tom smislu na planeti Zemlji postoji ukupno pet okeana. Mada, pojedini okeanografi smatraju da ih je ipak četiri. Ali, idemo redom da bismo saznali preciznije koliko ima okeana u svetu.
Šta je okean?
Smatra se da pojam okean poreklo vodi iz Antičke Grčke. Tačnije od Okeanosa, koji je bio starogrčki bog mora i uopšte voda.
U opšteprihvaćenom smislu, pojam okean se definiše kao vodena masa čije su dimenzije izuzetno velike. Međutim, postoji i šire određenje tog pojma, pa su u tom smislu okeani zapravo sve vodene mase na planeti Zemlji.
Čak oko tri četvrtine ukupne površine planete Zemlje prekriveno je vodom. Zato se neretko navodi da je čak više od 70 procena Zemlje prekriveno vodama.
Pod pojmom Svetski okean smatraju se sve vodene mase koje su slane. One su podeljene ne samo kontinentima, nego i određenim ostrvima u nizu.
Koliko ima okeana?
Iako je sve do 2000. godine postojalo ukupno četiri okeana na Zemlji, od tada je zvanično potvrđen i peti okean. Južni okean su kao takav poznavali uglavnom pomorci, ali je zvanično uvršten u okeane početkom ovog veka.
U pitanju je po mnogo čemu jedinstven okean, a najpre zato jer nema apsolutno nikakvih kopnenih granica, a definišu ga linije širina.
Međutim, uprkos tome, stručnjaci koji se bave izučavanjem okeana, te se smatraju kvalifikovanim okeanografima, ipak imaju drugačiji odgovor na pitanje koliko ima okeana na zemlji. Tom prilikom oni navode da je Arktički okean, odnosno Arktičko more zapravo deo većeg, Atlantskog okeana, a ne pojedinačni okean.
Upravo zato je i nezgodno izjašnjavati oko toga koliko ima okeana na planeti, jer odgovor može biti i četiri i pet, a u zavisnosti od toga da li se rukovodimo mišljenjem okeanografa ili zvaničnim podacima.
Koliko ima okeana i kako se zovu?
Prvobitno je bilo četiri okeana, sve dok nije zvanično u okeane uvršten i najmanji među njima, Arktički okean ili Arktičko more, neretko nazivano i Arktičko mediteransko more.
Poređano po površini koju zauzimaju, okeani su:
- Veliki (Tihi) okean
- Atlantski okean
- Indijski okean
- Južni okean
- Severni ledeni okean (Arktički okean ili Arktičko more)
Veliki (Tihi) okean
Nekada poznati i kao Veliki Tihi okean, znan je i kao Pacifik. Budući da zauzima površinu od gotovo 180 miliona kvadratnih kilometara, smatra se i najvećim okeanom na svetu.
Na 11.034 metara nalazi se tačka u Pacifiku, koja je zvanično najveća dubina jednog okeana, odnosno mora na celom svetu. Površina koju zauzima Veliki Tihi okean je na potezu od arktičkog Beringovog mora do Antarktika, odnosno od Indonezije, pa do Kolumbije. Praktično ova vodena masa razdvaja azijski i australijski kontinent, od Severne i Južne Amerike.
U Pacifiku se nalazi na hiljade ostrva. Prema procenama čak oko 25 hiljada njih.
Atlantski okean
Teritoriju Južne i Severne Amerike od evropskog i afričkog kontinenta razdvaja Atlantski okean. Ukupne je površine nešto veće od 106 miliona kvadratnih kilometara, pa se nalazi na drugom mestu po površini koju zauzima na celom svetu.
U Portorikanskoj brazdi je izmerena najveća dubina Atlantika i iznosi 3.332 metra.
Smatra se da naziv Atlanstki okean duguje jednom od titana iz antičke grčke mitologije, čije je ime bilo Atlantis. Prema mitologiji, on je bio zadužen za nebeski svod, koji je držao na svojim leđima. Takođe postoji i mišljenje da Atlantik naziv duguje i davno izgubljenom kontinentu, Atlantidi.
Indijski okean
Treći po veličini okean na planeti Zemlji naziv je dobio po Indiji, a oivičen je kako Indijskim potkontinentom, afričkim kontinentom i Arabijskim poluostrvom, tako i Australijom i Malajskim arhipelagom, te Južnim polom, odnosno Južnim okeanom.
Prostire se na površini nešto većoh od 73.550 miliona kvadratnih kilometara.
Često je pogođen monsunima, a specifičan je i po tome što se u njemu sudaraju čak tri tektonske ploče i to Indijska, Afrička i Antarktička.
Južni okean
Poznat i pod nazivom Antarktički okean, ali i Južni polarni okean, Južni okean se ponekad naziva i Australijski okean. Nalazi se oko Antarktika i po površini koju zauzima je na četvrtom mestu u svetu.
Ujedno je Južni okean i najmlađi među svim okeanima na Zemlji, budući da je zvanično proglašen okeanom tek 2000. godine. Interesantno je pomenuti da su ga pomorci odavno smatrali okeanom.
Od 68 država članica MHO ( Međunarodne hidrorgafske organizacije), odnosno IHO (International Hydrographic Organization) njih samo 28 je uzelo učešće prilikom glasanja o tome da li je Južni okean treba da bude uvršen i zvanično u okeane ili ne. Da sve bude još zanimljivije, jedino je Argentina od svih tih zemalja glasala protiv. Sporenja je bilo i oko toga koje su mu granice, tako da su oprečna i mišljenja o tome gde se one tačno nalaze.
Severni ledeni okean
Neretko se Severni ledeni okean naziva ne samo Arktički okean, nego i Arktičko more. Kao što smo prethodno pomenuli, upravo je on predmet sporenja među okeanografima, koji ga smatraju delom Atlantskog okeana.
No, bilo kako bilo, zvanično je Arktički okean peti po površini među okeanima, jer zauzima površinu nešto veću od 13 miliona kvadratnih kilometara.
Osim severnih ostrva, omeđen je i evroazijskom kopnenom masom, zatim teritorijom Grenlanda i Severne Amerike. Ponekad se naziva i Arktičko mediteransko more.