Na trećem delu poluostrva Halkidiki u Grčkoj smešteno je područje, po mnogo čemu jedinstveno. Sveta Gora ili Agion Oros, nalazi se na poluostrvu Atos. Ova monaška zajednica naseljena je samo muškarcima, a na području Svete Gore postoji ukupno 20 manastira.

Glavni grad, ali i administrativni centar je Kareja.

Poseta Svetoj Gori dozvoljena je samo muškarcima, uz prethodno dobijenu dozvolu.

Kada je nastala Sveta Gora?

Zanimljiva je legenda koja se vezuje za nastanak poluostrva Atos. Opisana u antičkim grčim mitovima, priča pominje diva Atosa, koji je vodio poreklo iz oblasti Trakija i boga mora, Posejdona. U momentu kada se odvijala bitka između divova i starogrčkih bogova, što je još jedan od mitova, ljuti Atos je podigao jedan veliki kamen i bacio ga na boga mora. Iako ga je promašio, taj ogromni kamen pao je u more i od njega je nastala planina, nazvana po divu, koja i danas dominira poluostrvom Atos.

Iako postoje tragovi ljudskih naseobina na Svetoj Gori, koje su gradili stanovnici Trakije i ostrva Lemnos i Andros, Sveta Gora je zvanično osnovana 963. godine. Tada je Atanasije iz grada Trapezunta na Crnom moru došao na Atos i tu počeo da živi pustinjačkim, asketskim životom.

Upravo je Atanasije zaslužan i za osnivanje prvog manastira na Atosu. Bio je to manastir Velika Lavra, koji je i danas prvi među jednakima, budući da se smatra najznačajnijim manastirom Svete Gore.

Sveta Gora – manastiri

Nešto više od dve hiljade monaha u proseku obitava na Svetoj Gori, mada ima i svetovnih stanovnika. Ukupno je 20 manastira, koji su većinom grčki, izuzev Hilandara, koji je srpski, Zografa koji je bugarski i manastira Sveti Pantelejmom ili Rusik, odnosno Novi Rusik, koji je ruski.

Pečat Svete Gore sačinjen je od četiri dela i starešina svakog manastira, koji je „glavni“, odnosno Velika Lavra, Vatoped, Iviron i Hilandar, mora dati saglasnost za donošenje neke odluke, kako bi pečat bio kompletan.

Manastiri Svete Gore su:

• Velika Lavra
• Vatoped
• Iviron
• Hilandar
• Dionisijat
• Kutlumuš
• Pantokrator
• Ksiropotamus
• Zograf
• Karakal
• Dohijar
• Sveti Pantelejmon
• Simonopetra
• Ksonofont
• Manastir Svetog Pavla
• Filotej
• Esfigmen
• Grigorijat
• Stavronikita
• Konstamonit

Sveta Gora – Bogorodičin vrt

Dobro je poznato da je ulazak na Svetu Goru zabranjen ženama. Posebno je zanimljiva legenda o tome zašto žene ne smeju da kroče na tle Svete Gore, iako je tokom istorije ipak bilo izuzetaka.

Naime, u vreme kada su Bogorodica i Apostol Jovan putovali na ostrvo Kipar, baš na mestu na kome je danas Sveta Gora, njihov brod je zadesilo nevreme. Budući da su se iskrcali na Atos, legenda veli da je Bogorodica ostala opčinejna predelom, tako da je svog sina, Isusa Hrista zamolila da to mesto proglasi Njenim vrtom.

I baš iz tog razloga, nijedna žena, izuzev Bogorodice ne bi trebalo da kroči na tlo ovog poluostrva.

Zanimljivosti o Svetoj Gori

• Ukoliko u nekom manastiru bude manje od sedam monaha, on prelazi u grčke ruke.
• Na Svetoj Gori se broj manastira nikada ne menja.
• Zabrana ženama da kroče na tlo Atosa se, prema nekim izvorima, odnosi ise  na ženke životinja. Ipak, izuzetak od tog pravila jesu kokoške i mačke.
• Supruga srpskog cara Dušana Silnog bila je jedna od retkih žena koje su imale prilike da borave na Svetoj Gori. Sa suprugom i sinom je pronašla utočište od epidemije kuge baš na Atosu. Predanje veli da ona ipak nije kročila na Sveto tlo, već da je boravila u atoskoj luci, a tokom boravka je bila nošena u nosiljci. Koliko je to realno, ostavljamo vama da procenite.
• Druga Srpskinja koja se pominje kao ženski posetilac Svete Gore bila je Mara Branković, ćerka srpskog despota Đurađa Brankovića. Međutim, turski izvori navode potpuno drugačije informacije. Ono što je izvesno jeste da je potonja supruga turskog sultana Murata Drugog darivala manastir Svetog Pavla, koji je podigao njen otac.
• Postojale su i druge dame, koje su tokom istorije kršile ovu zabranu. Njih čak dvadeset do sada. Ipak, najpoznatiji takav slučaj jeste francuska novinarka po imenu Meriz Šoazi, koja se prerušila u muškarca i boravila na Svetoj Gori. O svom iskustvu, koje je doživela 1931. godine napisala je i knjigu, simboličnog naslova Mesec dana sa muškarcima.
• Osim 20 manastira, na Svetoj Gori postoje i skitovi.
• Manastir Hilandar jedini je srpski manastir na Svetoj Gori.
• U svim svetogorskim manastirima je zvaničan jezik, koji je u upotrebi, grčki. Međutim, u manastiru Hilandar monasi koriste srpski, u Zografu bugarski, a u Svetom Pantelejmonu ruski jezik. U dva skita, Laku i Prodromos, monasi koriste i rumunski jezik.
• Manastir Simonopetra je 1363. godine obnovio brat kralja Vukašina, Jovan Uglješa Mrnjavčević.
• Srpski manastir Hilandar podigli su Stefan Nemanja, u monaštvu nazvan Simeon i njegov sin Rastko, čije je monaško ime bilo Sava, na temeljima manastira, za čiju gradnju je bio zaslužan monah sa Svete Gore, Georgije Hilandarios.
• Osim srpskog kralja Milutina, Hilandar je obilato pomagao i srpski car Dušan Silni, a kasnije i vladari Carske Rusije, ali i pećki patrijarsi.
• Uz bunar Svetog Save na Hilandaru raste loza Svetog Simeona Mirotičivog. Predanje veli da je baš na tom mestu nekadašnji veliki župan bio i sahranjen.
• Čempresi sa Hilandara zasađeni su i na Srpskom vojničkom groblju u Solunu.