Iako se danas gotovo ne može zamisliti ručak bez krompira, na evropskom tlu ljudi isprva nisu konzumirali to povrće.
Kao i sve druge novotarije, tako je i krompiru bilo potrebno vreme da se probije na tržište i da ljudi shvate zašto bi trebalo da ga konzumiraju. Najpre su ga koristili samo za stoku, a u određenim evropskim zemljama je postojalo uverenje da jedenje tog povrća izaziva čak i lepru, pa su ga ljudi u širokom luku izbegavali.
Ko je doneo krompir u Evropu?
Biljka koja potiće sa južnoameričkog tla je tek nekoliko vekova nakon otkrića doneta i na tlo Starog kontinenta.
Smatra se da su Španci bili ti čijom zaslugom su i Evropljani počeli vremenom da konzumiraju krompir. Nije poznato koje su to tačno vrste krompira bile, ali je poznato da je tek nakon 15. veka, odnosno nakon Kolumbovih otkrića, krompir dospeo među Evropljane.
Sve do kraja 18. veka su ljudi na evropskom tlu verovali da ovo povrće ne treba jesti. A onda je jedan francuski agronom došao na genijalnu ideju. Ostalo je zabeleženo da je Antoan Augustin Parmentje proširio glas da samo oni koji su bogati mogu da jedu ovo povrće. I da bi sve bilo još uverljivije, postavio je ljude koji su glumili da čuvaju zasade krompira.
Kako je to bio period kada je u Evropi bilo više gladnih nego sitih, to su oni siromašniji počeli kradomice da ulaze u bašte i kradu ovo povrće. Sve ostalo je istorija…
Pročitajte i zašto je krompir tako popularan.
Ko je prvi doneo krompir u Srbiju?
U vreme Prvog srpskog ustanka je srpski prosvetitelj Dositej Obradović doputovao u Srbiju. Prema uvreženom mišljenju, upravo on je bio taj ko je doneo krompir u Srbiju, jer je tom prilikom u prtljagu poneo i nekoliko džakova ovog povrća.
Budući da je u to doba vladala glad među stanovništvom, mudri Dositej je procenio da će krompir kao kultura biti od koristi njegovim sunarodnicima. I nije pogrešio.
Ipak, kao i za mnoge novine, tako je i za krompir važilo nepisano pravilo da je isprva bio odbacivan. Kao i u mnogim drugim situacijama, Srbi nisu blagonaklono gledali na „đavolju biljku“ ili „đavolje seme“, kako su najpre nazivali krompir.
Iako je vožd Karađorđe, prema dostupnim podacima, čak kažnjavao prvo ljude, a onda i one koji su upravljali srezovima ako neko ne bi prihvatio seme ove biljke, bilo je potrebno dosta godina da narod Srbije prihvati krompir, što iz današnje perspektive deluje gotovo neverovatno.
