U skandidavskim zemljama, Finskoj i Švedskoj, okovana snegom i ledom tokom većeg dela godine nalazi se Laponija, odakle je Deda Mraz.
I možda najseverniji region ovih skandinavskih zemalja i ne bi bio toliko zanimljiv da nije poznat podatak da Deda Mraz živi u Laponiji. Doduše, samo za one koji veruju u ovog dobrodušnog dekicu, koji je obeležio i obeležava detinjstvo mnogih mališana širom sveta.
Iako će uvek biti onih koji će tvrditi da je Deda Mraz zapravo Sveti Nikola ili pravoslavni Božić Bata, biće takođe i onih koji neće dovoditi u pitanje da li postoji Deda Mraz ili ne.
Odakle je Deda Mraz?
Bez obzira da li neko veruje u njega ili, ipak dovodi u pitanje njegovo postojanje, tačno se zna odakle je Deda Mraz.
Grad Rovaniemi u Laponiji i to u švedskom delu, smatra se njegovim rodnim gradom. Za one koji, naravno veruju u postojanje Ddea Mraza.
Upravo u tom gradu se lako može dogoditi da posetioci naiđu na njega i upoznaju ga. I to ne samo pred Božić i Novu godinu, nego i svih ostalih dana tokom godine.
Deda Mraz iz Laponije
Teritorijalno posmatrano, Laponija zauzima najseverenije delove dve skandidanvske zemlje, Finske i Švedske.
Baš zato što se nalazi praktično iznad Arktičkog kruga, u pitanju je područje na kome se možda i najbolje može uživati u nestvarnoj lepoti polarne svetlosti.
Ipak, ono po čemu je još poznatija jeste Deda Mraz. Laponija je upravo njegova rodna zemlja, pa ne čudi što je turistima na raspolaganju mogućnost da uživaju u čarobnom Deda Mrazovom selu. I ne samo to, već Laponija posetiocima nudi i mnoge druge jedinstvene aktivnosti. Tako se mogu odlučiti da se provozaju u sankama koje vuku irvasi i psi, ali i da se upoznaju sa Deda Mrazom i Baka Mrazom. Pa čak i da vide gde živi Deda Mraz i još mnogo toga.
Generalno govoreći, ova fascinantna i po mnogo čemu jedinstvena destinacija može se posetiti tokom cele godine. Ipak, najinteresantnija je Laponija u toku božićnih i novogodišnjih praznika. Zato i ne čudi što treba emsecima ranije rezervisati smeštaj, ukoliko se odlučite za posetu u to doba godine.
U tom smislu je pik turističke sezone između decembra i meseca februra, kada se temperature mogu spustiti i do 16 stepeni Celzijusa ispod nule. Čak mogu biti i do 30 stepeni ispod nule, što sve zavisi od toga koji tačno deo Laponije se posećuje.
Budući da se radi o ne tako maloj teritoriji, to se može značajno razlikovati i prosečan broj dana u toku godine pod snežnim pokrivačem. Ta brojka ume da varira između 175 i čak 225 dana na godišnjem nivou. Uglavnom je Laponija snegom prekrivena u periodu od polovine oktobra pa čak do jednog od najlepših prolećnih meseci u našoj zemlji, meseca maja.
Kadkakozasto.com / „Nordicvisitor“
