Jedan od najizuzetnijih umova u istoriji, Albert Ajnštajn je stekao svetsko priznanje svojom revolucionarnom Teorijom relativnosti, koja je temeljno promenila naše razumevanje prostora, vremena i gravitacije. Ajnštajnova formula, kao i Ajnštajnov test inteligencije, zagonetke i mozgalice su i danas popularne.
Postao je ne samo simbolom XX veka već i ikona čije se genijalne misli i danas istražuju i razmatraju. Međutim, malo ljudi zna njegovu i te kako zanimljivu biografiju.
Rani život Albreta Ajnštajna
Genijalni naučnik progovorio je tek posle treće godine. Nije bio čak ni sjajan učenik, ali je voleo da čita naučne knjige. Kao dete bio je ćutljiv i asocijalan. Niko nije ni slutio da je upravo taj dečak obdaren genijalnim umom.
U svojoj jedanaestoj godini, Albert Ajnštajn je išao u neobično strogu školu u Minhenu. U pitanju je jedno od onih mesta koje će zauvek ostati zabeleženo kao mesto gde se njegova genijalnost sukobila sa konvencionalnošću. Ova obrazovna institucija, vođena nemačkim vojnim modelom, postavljala je zahtev za apsolutnom poslušnošću, stvarajući okruženje koje je bilo prilično daleko od Ajnštajnovog razmišljanja.
U dobi od petnaest godina, Albert Ajnštajn se našao sam u Nemačkoj, odvojen od svoje porodice koja se preselila u okolinu Milana. Odlučivši da prekine veze sa svojom rodnom zemljom, Ajnštajn nije napustio samo školu koju je gledao sa prezirom, već je takođe izbegao obavezu služenja vojnog roka koja je u Nemačkoj bila neizbežna za osamnaestogodišnjake.
Koristeći opravdanje od strane porodičnog lekara, koji je tvrdio da bi njegovo mentalno zdravlje bilo ugroženo ukoliko ostane u školi, mladi Ajnštajn je hrabro odlučio da napusti Nemačku i pridruži se svojoj porodici. Ova odluka ne samo da je označila prekretnicu u njegovom životu, već je i nagovestila da će svojim jedinstvenim pristupom problemima i izazovima uskoro postati globalno priznat intelektualni gigant.
Sa šesnaest godina je polagao prijemni ispit na Politehničkom fakultetu u Cirihu. Iako nije položio ispit, zapao je za oko nekim profesorima zbog izuzetne bistrine u matematici i prirodnim naukama.
Ti profesori su mi obećali da će sledeće godine upisati fakultet na osnovu ocena sa maturskog ispita, pa je upisao srednju školu u Arau. Treba imati na umu da je tada obrazovani sistem drugačije funkcionisao.
Međutim, desilo se to da je mladi Ajnštajn bio veoma razočaran studijama u Cirihu, pošto profesori nisu pratili nova otkrića, već su pričali samo ono što je već od davnina napisano. Zato je mladi Albert često tokom predavanja čitao naučne časopise ne bi li otkrio novine iz sveta nauke.
Godinu dana po diplomiranju, Ajnštajn je profesorima u Cirihu prezentovao svoju doktorsku tezu, ali taj pokušaj je bio neuspešan. Komisija nije bila očarana njegovom tezom, pa mu nisu dodelili zvanje doktora nauke.
Kafeterija, cionisti i Mileva Marić
Albert Ajnštajn je strasveno voleo da posećuje kafeterije. Dok je boravio u Cirihu, pronalazio je inspiraciju u atmosferi kafeterije Metropol. Tu je, među mirisima kafe i živopisnim razgovorima, susreo studentkinju srpskog porekla, Milevu Marić, čija će prisutnost postati značajna nit u njegovom životu. Zanimljivo je napomenuti da je istu kafeteriju često posećivao i Vladimir Lenjin, čime je Metropol postao ne samo mesto okupljanja studenata, već i stecište različitih intelektualnih tokova.
U Bernu, Ajnštajn je pronašao svoj omiljeni lokal gde je sa prijateljima živahno diskutovao o knjigama iz raznovrsnih oblasti. Ovaj krug prijatelja je nazvao Olimpijska akademija, odražavajući duh uzvišenih intelektualnih razmena koje su oblikovale njegovo razmišljanje.
U Pragu, jednom drugom gradskom biseru, Ajnštajn je sreo Franca Kafku u jednoj od lokalnih kafeterija. Osim što je doživeo nezaboravne trenutke sa Kafkom, upoznao je i druge cioniste sa kojima je brzo uspostavio prijateljstva, pošto je i sam bio jevrejskog porekla. Ova raznovrsna iskustva u kafeterijama širom Evrope nesumnjivo su obogatila njegov život i doprinela stvaranju veza koje će ostaviti trag u njegovoj jedinstvenoj biografiji.
Treba napomenuti da je porodica Ajnštajn je usvojila nemački način života, tako da mladi Albert nije bio svestan da je Jevrejin. Prvi put se izjasnio kao pripadnik Mojsijevog naroda kada je popunjavao prijavu za posao na Karlovom univerzitetu u Pragu 1911. godine.
Ajnštajn kao novosadski zet
Naučnika Alberta Ajnštajna Mileva Marić osvojila već posle prvog razgovora. Njihova zajednička ljubav prema fizici bila je dublja od reči, stvarajući osećaj kao da razgovara sam sa sobom kada je sa njom delio svoje misli. Mileva postaje ne samo njegova životna partnerka, već i jedina osoba koja je mogla potpuno razumeti kompleksnost njegovog uma.
Ipak, ova ljubav suočila se sa oštrim protivljenjem Ajnštajnovih roditelja, što je i odgodilo njihovo venčanje sve do 1903. godine, a nakon smrti njegovog oca. Plpd njihove ljubavi su dvojica sinova, Hans Albert i Eduard. Iako se retko pominje, tokom godina studija, Mileva i Albert dobili su i ćerku, po imenu Lizerl, koju su odlučili dati na usvajanje.
Sva njihova deca su krštena u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Almašu, nedaleko od Novog Sada.
Otkriće genija Alberta Ajnštajna, nacisti i novi brak
Veliki genije nije imao laboratoriju, te je dokazao da je za genijalnost potrebn samo um, parče papira i olovka. Tako je i nastao jedan od najpoznatijih citata Alberta Ajnštajna:
„Sve što vam je potrebno za teorijski eksperiment jesu penkalo i parče hartije.“
Čovek koji je prvi prepoznao brilijantan um velikog naučnika je fizičar Maks Plank. Isti taj Plank, koji je inače podržavao vojnu politiku Nemačke 1914. godine, je optužio posle Alberta da nije patriota. Međutim, kada je 1932. godine, Ajnštajn je bio prisiljen od strane nacista da napusti Nemačku, Plank je kritikovao naciste kako se ponašaju prema mladom naučniku.
Hitler i nacisti nisu gajili naklonost prema Albertu Ajnštajnu, što je kulminiralo osnivanjem komisije u Berlinu, čija je svrha bila osporavanje njegove teorije relativnosti, evidentno izražene u knjizi Sto autora protiv Ajnštajna. Ovaj napor da se diskredituje naučnik jevrejskog porekla dobio je snažan odgovor od strane samog Ajnštajna. Da je njegova teorija pogrešna, bio bi dovoljan jedan jedini čovek da je ospori, a ne sto.
U svojoj 54. godini, Albert Ajnštajn se preselio u Belgiju iz razloga što ga je Hitler optužio da krije oružje. Tokom njegovog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, njegova letnjikovac u blizini Berlina bio je pretresen, ali rezultat je bio više nego očigledan: umesto oružja, pronađen je jednostavan kuhinjski nož. Ova anegdota svedoči o apsurdnosti optužbi koje su usmerene ka Ajnštajnu i o njegovoj izuzetnoj doslednosti u suočavanju sa izazovima koje mu je istorijski period nametao.
Naučnikova druga žena je bila njegova rođaka Elza. Kada su se uzeli on je imao 40., a ona 43. godine. Ona ga je pratila na svim njegovim putovanjima.
Nakon povratka iz Japana, Albert Ajnštajn saznaje da je dobio prestižnu Nobelovu nagradu. Međutim, njegova reakcija na ovu vest bila je izuzetno hladna i uzdržana. Umesto proslave i javne ekspresije radosti, Ajnštajn je zadržao svoj karakteristični smireni ton.
On je doneo značajnu odluku da sav novac od osvojene nagrade nameni svojoj bivšoj supruzi, Milevi. Ovaj gest ne samo da je naglasio duboko poštovanje prema njoj, već je istovremeno svedočio o Ajnštajnovom jedinstvenom pristupu materijalnom bogatstvu, gde je ljudska povezanost i podrška bila važnija od ličnih dobitaka.
Sa sinovima nije imao dobar odnos. Bliskost je zahladnela nakon razvoda od Mileve i to je veoma pogađalo Ajnštajna. Naročito je patio zbog mlađeg sina koji je bolovao od šizofrenije.
Najsnažniji citat Alberta Ajnštajna
Fenomenalni citat koji je nehotice stvorio antiratni pokret proizašao je iz usmenog izlaganja Alberta Ajnštajna tokom 1930. godine, kada je boravio u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je, bez prethodnog planiranja, izgovorio rečenice koje će postati katalizator za mobilizaciju mladih protiv rata.
„Ako bi 2% omladine jedne zemlje odbilo da bude regrutovano, Vlada te zemlje ne bi uspela u svojim poduhvatima imajući prepune zatvore.“
Njegove reči postale su moto antiratnog pokreta, a mladi ljudi su nosili bedževe sa natpisom „2%“, označavajući svoj otpor prema militarizmu i ratu.
Ove izuzetne reči, međutim, nisu ostale nepromenjene. Dve godine kasnije, Ajnštajnovi stavovi su se promenili, posebno pod uticajem brutalnosti nacista prema jevrejskom narodu.
Stvaranje atomske bombe i protivljenje da se upotrebi
U saradnji sa mađarskim fizičarem Leom Silardom, Albert Ajnštajn se uputio u dopisivanje sa američkim predsednikom Franklinom Ruzveltom, uveravajući ga da bi trebalo da napravi atomsku bombu pre nacista.
Ova odluka će, međutim, postati njegova najveća tragedija. Naime, Ajnštajn je verovao da će, sa padom Hitlera, proizvodnja ove opasne naprave prestati, ali se to nije dogodilo. Kada su Amerikanci bacili bombu na Hirošimu, to je ujedno bilo kraj njegovog optimizma. Istorija je zapisala da je onog trenutka kada je čuo da je bomba bačena na Hirošimu, naučnik zaplakao i bacao se po podu i vikao da je to najveći užas.
Dvadeset godina nakon te tragedije, Albert Ajnštajn je posetio Japan i izjavio da, kada bi svi ljudi zračili osmehom poput Japanaca, rat nikada ne bi izbio. Ovaj izrazito emotivan trenutak pokazuje njegovu duboku brigu za ljudsku sudbinu i želju za mirom u svetu, čak i nakon iskustva koje mu je donelo najteže moralne dileme.
Ostalo je zabeleženo i da je zbog odlučnog zalaganja protiv upotrebe atomske bombe, Albert Ajnštajn postao meta FBI. Postojala je sumnja da je on, zbog svog aktivizma, zapravo komunistički špijun. Čak je 1951. godine bio uhapšen, ali je brzo pušten. Iako je brzo oslobođen, stvorena je nova teorija zavere koja je imala tezu da je pomenuta američka agencija za bezbednost razmatrala i planirala atentat na Ajnštajna.
Tokom njegovog boravka u bolnici zbog srčanog udara, u trenutku njegove smrti, u bolničkoj sobi prisustvovala je samo jedna sestra, što je stvaralo prostor da mu bilo ko lako nanese štetu, s obzirom na to da bi tragovi mogli lako biti uklonjeni. U zvaničnoj istoriji zabeleženo je da je Ajnštajn preminuo u bolnici u Prinstonu prirodnom smrću, usled srčanih problema i starosti koja nije dozvoljavala operaciju.
Zanimljivosti o Albertu Ajnštajnu
- Voleo je fiziku i filozofiju
- Dve omiljene knjige mladog Alberta bile su Popularne prirodne nauke od Arona Bernštajna i Kosmos od Aleksadra fon Humbolta
- Omiljena kafa je bila frape
- Najviše je voleo da jede kobasice
- Svirao je violinu od svoje šeste godine
- Voleo je Mocarta, pa otuda još jedan citat koji je današ veoma poznat: „Smrt znači da čovek ne može da sluša Mocarta“
Izvor: 100 Ličnosti ljudi koji su promenili svet