Zločinačko NATO bombardovanje 1999. godine ostavilo je traga na mnogim stanovnicima naše zemlje.
Danas, više od dve decenije nakon tog čina, ne treba zaboraviti koje su zemlje bile uz Srbiju, koje nisu…koje su mišljenje kasnije promenile, pa iznele osudu tog čina.
Bombardovanje 1999. – broj stradalih
Nakon što je završeno bombardovanje 1999. godine pojavljivale su se mnoge informacije o broju stradalih i povređenih.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo izašla je sa podacima o broju stradalih, prema kojima je život izgubilo ukupno 452 civilna stanovnika Srbije dok je trajalo bombardovanje 1999. godine i to kako Srba i Crnogoraca, tako i Roma i Albanaca. Kako navodi BBC, u poimeničnom spisku stradalih, u kome je navedeno 756-oro ljudi, nalaze se i pripadnici Vojske Jugoslavije, te Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i borci Oslobodilačke vojske Kosova.
U istom tekstu navedeni su podaci i iz izlaganja, tada ministra odbrane Aleksandra Vučića u Skupštini Republike Srbije o 1.008 stradalih pripadnika bezbednosnih službi, od čega je 659 stradalih pripadnika Vojske Jugoslavije i 349 stradalih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Prema podacima sa Wikipedie, srpski izvori navode da je stradalo između 1.200 i 4.000 civila, mada se najčešće pominje 2.500 stradalih dok je trajalo bombardovanje 1999. dok organizacija “Human rigts watch” navodi podatak od 489 do 528 civilnih žrtava.
Broj poginulih prema najznačajnijim napadima
Broj poginulih po pojedinim događajima koji su obeležili bombardovanje Srbije 1999. godine, prema podacima koje navodi Wikipedia, izgleda ovako:
- bombardovanje 1999. Aleksinca 5. aprila – 12 stradalih
- napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri – 12. aprila – 13 stradalih
- bombardovanje zgrade Radio televizije Srbije u Beogradu 23. aprila – 16 stradalih
- bombardovanje Surdulice 27. aprila – 20 stradalih
- napad na autobus kod Lužana 1. maja – 60 stradalih
- bombardovanje 1999. Niša kasetnim bombama 7. maja – 16 stradalih
- napad na kolonu albanskih izbeglica kod Prizrena 14. maja – 87 stradalih
- napad na kolonu albanskih izbeglica kod Đakovice 14. maja – 75 stradalih
- bombardovanje 1999. u Varvarinu 30. maja – 10 stradalih
- napad na Surdulicu 31. maja – 20 stradalih
- bombardovanje 1999. Novog Pazara 31. maja – 11 stradalih
Ko (ni)je bio uz Srbiju tokom bombardovanja?
Najčešće se može čuti da je Rumunija, uz Grčku jedna od retkih zemalja u okruženju, sa kojima Srbija nikad nije ratovala. Međutim, stvari su bile drugačije tokom bombardovanja Srbije.
Ali idemo redom…
Rumunija u vreme dok je trajalo zločinačko bombardovanje 1999. godine još uvek nije bila članica NATO alijanse, ali je njen ulazak bio na pomolu. Tako je bar tada delovalo. Neposredno pred početak bombardovanja alijansa upućuje zahtev Rumuniji da zatvori tri aerodroma na svojoj teritoriji, sve dok traje agresija na Jugoslaviju, što zvanični Bukurešt čini. Takođe, vazdušni prostor susedne nam Rumunije bio je otvoren za napade na Srbiju. Porazno je i to što je ta odluka doneta na osnovu većine glasova u rumunskom parlamentu. Građani Rumunije, međutim, većim delom nisu bili za bombardovanje Srbije, strahujući da ne dođe do rata i u njihovoj zemlji. Pojedine desničarski opredeljene stranke, kao i stranka Demokratski savez Srba iz Rumunije su u to vreme organizovale nekoliko protesta protiv bombardovanja, koji nisu bili naročito velikog obima.
Za agresiju…
Hrvatska je očekivano bila za agresiju…
Jedan od hrvatskih političara ostaće upamćen po izjavi:
Baš kao u kaubojskim filmovima. Na kraju oni koji su terorizirali celo ovo područje, dožive sudbinu zlih momaka – Zdravko Tomac
U Republici Srpskoj su organizovani protesti protiv NATO bombardovanja Srbije, dok je Federacija bila za agresiju.
Albanija je učinila sve što je bilo potrebno da agresor shvati da je na njegovoj strani, pa je još pre početka agresije na Srbiju ponudila i pomorske luke i vojne baze alijansi, a kasnije i primila oklopna vozila, nekoliko hiljada NATO vojnika i dodatnu artiljeriju.
Mađarska je neposredno pred početak agresije na Srbiju postala NATO članica, pa je samim tim bila u obavezi da ustupi vazdužni prostor i avio baze, ali nije dozvolila ustupanje teritorije za kopnenu intervenciju, isto kao ni Grčka.
Bugarska je postupila vrlo slično kao i Rumunija. Vazdušni prostor je ustupljen snagama alijanse…izražena je i slodiranost sa “naporima” te zločinačke organizacije, ali Bugarska nije direktno učestvovala u vojnim operacijama. Narod Bugarske, međutim, nije bio saglasan u većini sa tom odlukom vlasti, tim pre što je sedam projektila tokom agresije na Srbiju završilo i na bugarskom tlu.
Republika Severna Makedonija prihvatila je NATO vojnike, ali i izbeglice sa Kosova, mada je većinski narod te zemlje bio protiv odluka tadašnjih vlasti.
Protiv agresije…
A kad smo već kod Grčke, treba napomenuti da su najmasovnije demonstracije u Atini bile one dok je trajalo bombardovanje Srbije 1999. godine.
Reči kojima se čuveni grčki kompozitor, Mikis Teodorakis obratio okupljenim Grcima se ne zaboravljaju:
Juče, u Vašingtonu, Ujedinjene nacije potpisale su smrtnu presudu. Potpisano je ubistvo međunarodnog prava. Juče je u Vašingtonu potpisan zakon džungle i pravo jačeg. Sjedinjene Države sada zajedno sa evropskim zemljama mogu sa sude, presuđuju i kažnjavaju sve koji misle i koji se ne uklapaju u njihove planove.
Nije preterano reći da navlačimo novu, toplu srednjovekovnu odeću i obuću, pamučne šalove i
rukavice. Novo ledeno doba dolazi.Kad je bombardovanje počelo izjavio sam da su međunarodni zločini i ubistva koja pominju zapravo izgovori, da oni ne haju za razgovore i sporazumno nalaženje rešenja, već da im je glavni cilj da pretvore Jugoslaviju u sprženu zemlju, što će i učiniti ukoliko ne naiđu na otpor. Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći: “Pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite.”
Mi, Grci, moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni i posvećeni kažemo “NE” varvarizmu. Mi stojimo uz žrtve, našu srpsku braću, i želimo da naša pesma nadjača zavijanje sirena i zvižduk raketa. Beograde, danas pevamo za tebe!
Hajde da svi zajedno glasno pevamo da nas čuju. Mi smo uz vas! Budite hrabri! Pravda je na vašoj strani, a pravda na kraju uvek pobedi.
Rekao bih da pevamo da nas Evropljani čuju, ali bojim se da je to gubljenje vremena. Većina njih tamo je potpuno slepa i gluva.
Grci su i u Solunu, ali i u drugim gradovima organizovali proteste, te čak, prema trvdnjama učesnika tih događaja, vršili i različite vrste sabotaža. Ne treba zaboraviti ni gostovanje fudbalera grčkog AEK-a u Beogradu, kao ni koncert čuvenog grčkog pevača Jorgosa Dalarasa, ali ni brojne Grke koji su, svako na svoj način i shodno svojim mogućnostima, pokušavali da pomognu narod u Srbiji. Posebno je upečatljiv čin Marinosa Ricudisa, koji je odbio da upravlja brodom, namenjenim za ispaljivanje projektila na tadašnju Jugoslaviju.
Ukrajina je među prvim zemljama koje su osudile bombardovanje Srbije 1999. godine. Izuzev u Kijevu, ukrajinski narod je proteste organizovao i u drugim gradovima. Čak postoje informacije da je određeni broj aviona tadašnjeg JAT-a bio sklonjen od potencijalnog uništenja upravo na nekim od aerodroma u Ukrajini (izvor Danas).
Tokom glasanja u Savetu bezbednosti o NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, usprotivile su se Rusija i Kina.
Bombardovanje Srbije 1999. – izjave poznatih
Da li se ti ljudi danas stide svojih reči ili ne, zapravo i nije toliko važno, koliko se iz njihovih tadašnjih izjava može zaključiti kakav su stav imali o Srbiji, odnosno tadašnjoj Saveznog Republici Jugoslaviji.
Portal Novosti, prenoseći tekst sa portala Espreso navodi izjave, koje se zaista mogu okarakteristai kao najgore izjave o bombardovanju Srbije, a mi prenosimo samo neke od njih:
Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva – Toni Bler, britanski premijer.
Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje osmoro. To je jasan napredak – Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji.
Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista – Žak Širak.
Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu – Helmut Kol, nemački kancelar.
Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod – general Žak Kot.
Trebalo bi da bombardujete Srbe – papa Jovan Pavle Drugi.
Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju – Ser Piter Justinov.
Srbi nisu naročito pametni… Srpska deca se više neće smejati – Lorens Inglberger, bivši državni sekretar SAD.
Srbe treba baciti na kolena – Klaus Kinkel, nemački ministar inostranih poslova.
Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd – Pol Džekson, urednik lista „Kalgari san”.
Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti – Džejms Šej, portparol NATO-a.