Dva puta u toku godine se obeležava spomen na jednog od najznačajnijih hrišćanskih Svetaca. Sveti Đorđe je prepoznatljiv i po ikoni, na kojoj je prikazan kako ubija aždaju.
Đurđic i Đurđevdan nazivi su za dva praznika posvećena ovom Svecu.
I dok Đurđevdan predstavlja sećanje na dan 06. maja kada je 303. godine Sveti Đorđe pogubljen, dotkle je Đurđic slava koja se obeležava u znak sećanja na obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija.
Mnoge porodice širom Srbije Svetog Đorđa imaju kao zaštitnika, pa se kao krsna slava obeležavaju i Đurđic i Đurđevdan.
Đurđic slava
Praznik Đurđic Srpska pravoslavna crkva obeleževa svake godine na dan 16. novembra. Budući da Đurđic i Đurđevdan „padaju“ u proleće i s jeseni, to je u pojedinim porodicama Đurđevdan bio preslava, a Đurđic krsna slava.
Iako običaji za Đurđic nisu naročito zastupljeni, ne treba zaboraviti da krsna slava podrazumeva uobičajene simbole, poput slavskog žita, vina, kolača i slavske sveće. Sve ostalo je samo gozba za goste, dok su pomenuti simboli zapravo slava u njenoj suštini.
Da li je Đurđic posna slava?
Za Svetog Nikolu zna se da je posna slava uvek, jer se spomen na ovog značajnog Sveca obeležava uvek u toku Velikog Božićnog posta.
Međutim, mnogi vernici često postavljaju pitanje da li je Đurđic posna slava, prosto zato što se obeležava u vreme kada nije aktuelan nijedan crkveni post prema kalendaru.
Ipak, kao i kada su u pitanju mnoge druge slave, tako i za Đurđic važi jednostavno pravilo:
ako je te godine dan slave sreda ili petak, trebalo bi da na slavskoj trpezi budu posna jela, te da se naravno priprema i posni slavski kolač. Ukoliko je, pak bilo koji drugi dan u sedmici, Đurđic se obeležava mrsno.