Đurđevdan je jedna od najčešćih slava u srpskom narodu i praznuje se s proleća. U našoj narodnoj tradiciji taj dan je poznat kao dan kada se sastaju hajduci, dok su se na Mitrovdan rastajali.

Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju Srpska pravoslavna crkva slavi svake godine 6. maja, dok crkve koje poštuju gregorijanski kalendar taj dan praznuju 23. aprila.

Rođen u Kapadokiji, koje se danas nalazi na teritoriji Republike Turske, Georgije je živeo najverovatnije tokom trećeg i četvrtog veka. Iako je bio u službi kao vojnik kod cara Dioklecijana, on je duboko poštovao hrišćanstvo. Baš zato se i oglušio o naredbu da uzme učešće u progonu hrišćana, posle čega je surovo mučen i pogubljen.

Koga štiti Sveti Đorđe?

Nema sumnje da je prikaz toga kako Sveti Đorđe ubija aždaju prisutan ne samo u srpskoj pravoslavnoj crkvi, nego i u drugima, a predstavlja borbu dobra nad zlom.

Veruje se da je Sveti Đorđe zaštitnik ne samo određenih profesija, nego i određenih zemalja, odnosno naroda i gradova.

Pored toga što je zaštitnik vojske i vojnika, Sveti Đorđe štiti i jahače i stočare, ali i seljake. Takođe se smatra da je zaštitnik kovača i nekih drugih zanatlija.

Zanimljiv je podatak da je Sveti Đorđe zaštitnik Malte, zatim Engleske i Portugala, kao i Gruzije i Venecuele.

U Srbiji postoji verovanje da Sveti Đorđe štiti stočare i ratnike, a običaj je da se na Đurđevdan plete venčić od poljskog cveća.

Krsna slava Đurđevdan

Kao i svaka druga krsna slava, tako se i Đurđevdan slavi uz različite običaje. Podrazumeva se slavski kolač i slavska sveća, te odlazak u crkvu i čitanje molitve na taj dan.

Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste običaj koji je bio prisutan u određenim delovima naše zemlje. Naime, u seoskim crkvama ponegde je na Đurđevdan bio organizovan obred krštenja konja. Uzevši u obzir da se smatra da Sveti Đorđe štiti konje, to se pretpostavlja da običaj upravo sa time ima veze.

Takođe, u određenim delovima Srbije, a naročito na području Vojvodine, neretko se baš na dan Svetog Đorđa organizuju i trke konja.

Zanimljivosti o Svetom Đorđu

• Najpoznatiji simbol Đurđevdana jeste ikona, na kojoj je prikazan Sveti Đorđe kako ubija aždaju. Zapravo se ta ikona tumači kao svojevrsna borba između dobra i zla. Sveti Đorđe je uspeo da pobedi zlo, odnosno aždaju, tako što ju je proboo mačem, što je i prikazano na ikoni.
• Đurđevdan predstavlja jednu od najčešćih krsnih slava u našoj zemlji.
• Na dan kada se obeležava spomena na Svetog velikomučenika Georgija, na području Engleske je Nacionalni praznik. Interesantno je pomenuti da se ovaj Svetac dovodi u vezu sa hrabrošću i nacionalnim ponosom Engleske.
• U našoj zemlji postoji veliki broj Svetinja koje su posvećene upravo Svetom Đorđu. Jedna od njih je i crkva na Oplencu, u kojoj se nalazi i mauzolej porodice Karađorđević.
• S obzirom na to da ne pada u vreme posta, Sveti Đorđe je uvek mrsna slava.
• Dobro je poznata krilatica Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak. Sve to zato što se veruje da u vreme Đurđevdana dolazi to buđenja prirode i prvih dana proleća, pa su se tako i hajduci baš na taj dan ponovo sastajali nakon zime.
• U našem narodu postoji verovanje da Đurđevdan treba samo započeti radove na njivama. Zapravo se veruje da će to dovesti do obilnog roda.
• U mnogim selima širom Srbije se baš na Đurđevdan organizuju vašari.
• Budući da postoji verovanje da Sveti velikomučenik Georgije jeste i zaštitnik stoke, te da je štiti od različitih bolesti, to se na taj dan naročito vodi računa o domaćim životinjama.
• Još je jedno zanimljivo verovanje vezano za Đurđevdan. Naime, u noći uoči Đurđevdana se prema narodnom verovanju otvaraju nebesa. Zato tada treba zamisliti želju i pomoliti se ovom Svecu, jer se veruje da će želja brzo biti ostvarena.