Erik Musambani, poznat i kao Erik Jegulja, je definitivno najveća legenda Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine. Njegova priča nije samo o trci na 100 metara u plivanju, već o hrabrosti, upornosti i neobičnom putovanju do svetskog sportskog događaja.
Erik Jegulja dolazi iz Ekvatorijalne Gvineje i zauvek će biti upamćen kao jedan od najsporijih plivača na Olimpijadi. Međutim, njegov ulazak na ovo globalno sportsko takmičenje bio je prava inspiracija. Pozvan je na Olimpijadu zbog novog pravila koje je imalo za cilj da podstakne učešće zemalja u razvoju.
Ono što Erika Musambanija čini posebnom jeste činjenica da je bio samouki plivač. Do trenutka kada se našao na Olimpijadi, nije imao priliku ni da vidi bazen, a kamoli da pliva u istom. Svoje veštine razvijao je isključivo u slanoj vodi. Nikada se pre toga nije takmičio i njegovo iskustvo u plivanju trajalo je svega osam meseci pre Olimpijskih igara.
Na dan trke, očekivalo se da će Erik zabeležiti jedan od gorih rezultata, ali se dogodilo nešto nezamislivo. Dok je plivao, konkurencija (druga dva plivača) je krenula pre vremena i time automatski diskvalifikovala sebe. Na taj način, i pored vremena od 1 minute i 53 sekunde, Erik Jegulja je postao pobednik trke.
Ovaj neverovatan trenutak nije samo bio o trijumfu nad vremenom, već je simbolizovao volju, hrabrost i upornost. Erik je postao legendarno ime na Olimpijskim igrama – Erik Jegulja. Njegova priča je podsetnik da se ponekad najveće pobede postižu hrabrošću i odlučnošću, a ne samo rezultatima.