Reč grčkog porekla koja znači dobra smrt, eutanazija izaziva brojne debate širom sveta. U srži, ona predstavlja praksu izazivanja smrti bolesne osobe kako bi se smanjila njena patnja. Ali se postavljaju pitanja šta je eutanazija i kako sve to funkcioniše, gde je legalno i da li je etičko?

Kako i kada je počela da se primenjuje eutanazija?

Iako se koncept eutanazije čini modernim, njegovi koreni sežu hiljadama godina unazad.

Antička Grčka, posebno Hipokratova zakletva iz V veka p. n. e., predstavlja jedan od prvih pisanih dokumenata koji se bavi ovom temom. Međutim, postoji zanimljiva protivurečnost u zakletvi, gde se lekari zaklinju da „ne propisuju nikakvo smrtonosno sredstvo„, ali i da se suzdrže od „svega što bi moglo škoditi„. Ovaj drevni tekst ističe delikatnu ravnotežu između produženja života po svaku cenu i ublažavanja patnje pacijenata.

Moderna primena eutanazije razvila se tokom XX veka. Usko je povezana sa raspravama o bioetici i pravu na dostojanstvenu smrt, pa se često postavljaju pitanja eutanazija za i protiv. I uvek ima onih koji su za nju, kao što ima i onih koji su protivnici eutanazije.

Holandija je bila pionir u Evropi kada je 1973. godine donela sudsku presudu koja je dekriminalizovala lekara koji je izvršio eutanaziju na zahtev smrtonosno bolesnog pacijenta pod jasno definisanim okolnostima. Upravo to je poslužilo kao prekretnica u debati i razvoju zakonodavstva o eutanaziji u Holandiji. Na kraju, 2002. godine, Holandija je postala prva zemlja koja je formalno legalizovala eutanaziju i asistirano samoubistvo.

Gde je legalna eutanazija?

Eutanazija je legalizovana u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Španiju, Kanadu i Švajcarsku. Ove zemlje su pioniri u stvaranju zakona koji regulišu pravo pacijenata na dostojanstvenu smrt.

Dodatno, postoji i niz američkih saveznih država koje su legalizovale medicinski podržano umiranje, uključujući Oregon, Kaliforniju i Vermont.

Kome je dozvoljena eutanazija?

Zakoni o eutanaziji obično zahtevaju da pacijent bude kompetentan i terminalno bolestan, da doživi nesnošljivu patnju i da izrazi jasnu i dobrovoljnu saglasnost. Baš to osigurava da eutanazija bude sprovedena samo u slučajevima gde je želja pacijenta jasno izražena i gde su medicinski kriterijumi ispunjeni.

Kako se izvodi eutanazija?

Postoje dva glavna načina izvođenja eutanazije: aktivna i pasivna.

Aktivna eutanazija uključuje direktno davanje smrtonosne supstance pacijentu od strane lekara. Ovaj način se koristi u Holandiji, Belgiji, Luksemburgu i Švajcarskoj. Najčešće se koristi intravenska injekcija lekova koji dovode do brzog i bezbolnog gubitka svesti i smrti.

Pasivna eutanazija uključuje prekid ili nepokretanje mera za održavanje života, što dovodi do prirodne smrti pacijenta. Ovaj način se koristi u većini zemalja gde je eutanazija legalna. Uključuje ukidanje ventilatorske podrške, prestanak davanja hrane i tečnosti ili prestanak davanja lekova koji su neophodni za održavanje života.

U nekim zemljama se koristi i termin asistirano samoubistvo. To znači da lekar pacijentu daje lekove koje pacijent sam uzima da bi okončao život.

Važno je napomenuti da se eutanazija uvek izvodi uz saglasnost pacijenta. U nekim zemljama se zahteva i saglasnost porodice ili bliskih osoba.

Postoje i stroge procedure i protokoli koji se moraju poštovati pri izvođenju eutanazije. Lekari su dužni da se uvere da je pacijent kompetentan da donese odluku o eutanaziji, da je dobro informisan o svim rizicima i posledicama, i da je njegov zahtev dobrovoljan i bez spoljnih pritisaka.

Važno je da se informišete o zakonima i procedurama u vezi sa eutanazijom u zemlji u kojoj se nalazite.

Da li je eutanazija etički opravdana?

Eutanazija je izuzetno polarizujuća tema, koja često izaziva duboke moralne i etičke dileme.

Zagovornici tvrde da pruža bolesnicima kontrolu nad sopstvenim životima i omogućava ljudima da dostojanstveno umru, oslobađajući ih od neizdržive patnje.

Sa druge strane, protivnici eutanazije se pozivaju na svetost života i izražavaju zabrinutost zbog mogućih zloupotreba, kao i moralnih implikacija koje proističu iz prekidanja života drugog bića.

Eutanazija u romanu i na velikom platnu?

Da biste bolje razumeli ovu temu možda je najbolje da pročitate roman ili odgledate film Dok nisam srela tebe, u originalu Me before you.

U romanu Dok nisam srela tebe, Vil Trainor se suočava sa smrću nakon nesreće koja ga je ostavila nepokretnim. Njegova negovateljica, Luis Klark uspela je da donese svetlost u njegovu mračnu sobu svojom vedrinom. Svaki dan je postajao podsetnik na izgubljenu mobilnost i osećaj zarobljenosti u sopstvenom telu.

Iako je ljubav prema Luisi donela svetlost u njihove živote, Vil se suočio sa nemogućom dilemom: da li nastaviti da živi u patnji ili izabrati eutanaziju? Film i roman Me Before You prenose ovu duboku dilemu sa iskrenom dirljivošću, postavljajući gledaoca pred pitanja o životu, smrti i slobodi izbora.

Me Before You nije samo priča o ljubavi, već i o hrabrosti, saosećanju i teškim odlukama. Ova priča pokreće raspravu o granicama medicine, moralu i dostojanstvu života i smrti, donoseći duboka pitanja o ljudskoj prirodi i moralnim dilemama koje nas sve dotiču.