Božićni običaji se u Srbiji vrlo često razlikuju od kraja do kraja. Tako, recimo česnicu neki prave kao domaći hleb, neko priprema proju, dok se u Vojvodini česnica priprema kao slatka pita sa orasima.
I svaki običaj za Božić sa sobom nosi određenu simboliku.
Badnjak kao simbol Božića
Kao prvi i osnovni simbol praznika rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista izdvaja se badnjak. Osušene grane hrasta simbolično predstavljaju biblijsku scenu, u kojoj je Josif upravo grane hrasta, koje su prethodno doneli pastiri u pećinu u Vitlejemu, u kojoj je Isus rođen, založio i tako ugrejao pećinu.
Upravo zato i postoji običaj paljenja badnjaka, koji se danas organizuje ispred crkava. Nekada se badnjak ložio u ognjištu, kada su srpske kuće imale šporete i peći na drva.
Baš zato što je to simbol Božića treba znati i kad se iznosi badnjak iz kuće posle Božića, jer se veruje da od toga kako se ukućani ponašanju prema badnjaku u velikoj meri i zavisi da li će im kuća biti berićetna tokom godine ili ne.
Kad se iznosi badnjak posle Božića?
Prvo i osnovno što treba znati jeste da badnjak ne bi trebalo da ostane u kući tokom cele godine. Takođe, mnoge domaćice ranije su posebno vodile računa o tome da ne čiste kuću kako na dan Božića, tako i naredna dva dana.
Nakon toga bi trebalo i izneti badnjak iz kuće, pa tek posle i očistiti kuću. Jednostavno, trećeg dana Božića bi trebalo izneti badnjak iz kuće.
Gde ostaviti badnjak posle Božića?
Izuzetno je važno znati i to gde staviti badnjak posle Božića. Posebno u novije vreme, nažalost, nije radak slučaj da badnjak vidimo bačen i pored kontejnera, što se smatra posebno lošim načinom ophođenja prema ovom božićnom simbolu.
Naime, naši preci su imali običaj da sa puno pažnje biraju gde će ostaviti badnjak nakon Božića, odnosno na koje drvo. Trebalo da to bude neko drvo koje je zdravo i koje će sa proleća olistati, kako bi ta plodnost sa drveta „prešla“ simbolično i na dom.
Zapravo, u određenim krajevima naše zemlje je prisutan običaj da se badnjak ne stavlja na takvo drvo, nego da se na drvo baca. Verovalo se da ako badnjak ostane na drvetu, to je znak da će i dom biti berićetan. Nasuprot tome, nije tumačeno baš kao doabr znak ako bi badnjak pao sa drveta.
Takođe, treba imati na umu da se ranije badnjak drugačije pripremao, odnosno da nije bilo onih kupovnih, koji uključuju i zrnevlje, orahe i slamu, već je to jednostavno bila grana hrasta, koju bi vredni domaćini isekli u šumi. S obzirom na to da danas mnogi kupuju badnjak na pijaci, to bi pre bacanja na drvo trebalo sve te sitnice skloniti sa badnjaka i jednostavno na odabrano drvo baciti samo grane hrasta.