Hrišćanski praznik rođenja Isusa Hrista, kod Srba se slavi 7. januara, po julijanskom kalendaru. Božić je nepokretan praznik i uvek se obeležava istog datuma.

Ovaj praznik obogaćuje srpsku kulturu jedinstvenim običajima i simbolima, preplićući versku svetkovinu sa starinskim paganskim nasleđem. Za srpske porodice, Božić je vreme porodičnog okupljanja, veselja, zahvalnosti i lepih trenutaka. Predstavlja priliku da se zbližimo sa voljenima, učvrstimo porodične veze i proslavimo život.

Svaki detalj proslavljanja Božića u srpskoj tradiciji nosi duboku simboliku. Badnjak, hrastovo drvo koje se seče na Badnji dan, predstavlja Hrista i simbolizuje oživljavanje prirode. Slama rasuta po kući simbolizuje Hristovo rođenje u jaslama i skromnost. Česnica, božićni hleb koji krije novčić, predstavlja zajednicu i želju za srećom.

Proslava Božića

Božiću prethodi 40-dnevni post od 28. novembra do 6. januara, što je vreme duhovne pripreme i očišćenja. U tom periodu ograničava se unos mrsne hrane i naglašavaju molitve i dobra dela.

Dan uoči Božića, 6. januara, obiluje simbolikom i ritualima. Najvažniji je običaj sečenja i unošenja badnjaka u kuću, što su grančice hrastovog drveta. Badnje veče podrazumeva odlazak u crkvu i tradicionalnu posnu trpezu, oko koje se okuplja porodica da dočeka najradosniji dan u hrišćanstvu.

Božićno jutro počinje svetkovanjem u crkvama, a potom se kod kuće članoviporodice okupljaju oko bogate božićne trpeze, koja je bogata mesom i drugim slanim specijalitetima, ali i kolačima. U nekim krajevima je običaj da svi ukućani razmenjuju poklone, što simbolizuje ljubav i pažnju.

Božićni običaji

Uz proslavu Božića vezano je mnogo običaja, koji se razlikuju od kraja do kraja Srbije. Ipak, postoje starinski običaji za Božić koji su gotovo istovetni u celoj zemlji, s tim što se donekle ne mogu praktikovati u gradovima, kao nekada ranije u selima, kao što je sečenje badnjaka.

Badnjak se seče u šumi, na dan Badnji dan. Sečenje badnjaka je obred koji se obavlja u tišini, uz molitvu i obavljaju ga domaćin i muški članovi porodice, dok domaćice pripremaju specijalitete za badnje veče. Na Badnje veče se tradicionalno pali badnjak, što predstavlja simbol Hristovog rođenja i svetlosti koja dolazi u svet.

Božićna česnica se mesi na Badnje veče. U zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se priprema, zavisi i na koji način, jer je neko priprema kao tradicionalni hleb, odnosno pogaču, neko kao proju, a u Sremu se, recimo kao slatka pita sa orasima. Obavezno se u nju stavlja novčić.

Na Badnje veče i Božić, deca idu od kuće do kuće i pevaju tradicionalne psemice. Koledarske pesme su radosne i vesele, a obično se pevaju u čast Hristovog rođenja i to ne u svim krajevima Srbije.

Prvi gost koji uđe u kuću na Božić je polaženik ili položajnik i smatra se da donosi sreću i blagoslov u kuću.

U nekim krajevima Srbije, na Božić, običaj je da deca u kući pijuču, a domaćica kokodače, dok obilaze oko trpeze, ne bi li tako privukli blagostanje. Takođe, u određenim delovima naše zemlje je običaj da to čine mladići po selu.

Zanimljivi običaji za Božić u Srbiji

U nekim selima se pale vatre na Badnji dan, što simbolizuje borbu protiv zlih duhova i doček Hristovog rođenja. Ova tradicija seže u davnu prošlost i ima pagansko poreklo. Vatra je simbol sunca i života, a njeno paljenje se smatralo načinom da se proteraju zli duhovi i da se dočeka Hristovo rođenje.

U istočnoj Srbiji, postoji običaj da se na Božićno jutro kupa u rekama. Takođe se smatra da ima pagansko poreklo. Voda je simbol čistoće i blagostanja, a kupanje u vodi je bio način da se očiste gresi i da se privuče sreća u nastupajućoj godinu.

Pored ovih, postoje i drugi običaji koji se vezuju za Božić u Srbiji. Na primer, u nekim krajevima, deca na Badnje veče obilaze kuće i pevaju božićne pesme. U drugim krajevima, na Božić se igraju božićne igre i plesovi.

Božićni običaji u Srbiji su raznovrsni i bogati. Oni predstavljaju jedinstveni spoj hrišćanske i paganske tradicije, i odražavaju kulturu i veru srpskog naroda.

Na Badnji dan, odabrani muškarac iz porodice ili stranac prvi ulazi u kuću nakon što se donese badnjak. Veruje se da ako je to dobra osoba, dobrog zdravlja, to će doneti sreću i porodici u narednoj godini. U nekim regionima, položajnik ulazi uz pozdrave kao što su Dolazi sreća, dolazi zdravlje!, a zatim baca žito po kući za plodnost i obilje.

U Vojvodini, mladi momaci na Božić idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme o mladoženji i devojci. Tradicija podrazumeva da im domaćini daruju hranu, piće, novac ili sitne poklone.

U istočnoj Srbiji, mladići se oblače u tradicionalne zbojničke nošnje i organizuju „zbojnička slavlja“ na Badnju dan. Pevaju zbojničke pesme, plešu i pričaju priče o srpskim hajducima.

U pojedinim selima oko Zlatibora, postoji jedinstven običaj paljenja slame na dan Svetog Nikole (19. decembra). Velike gomile slame se pale na brdima oko sela, stvarajući spektakularan prizor koji simbolizuje pročišćenje i pripremu za Božić.