Pokretačka snaga svakog društva, studenti su budući akademiski građani jedne zemlje, koji će imati uticaja na društvo u celini. Baš zato se potrebe i zahtevi studenata sa puno pažnje posmatraju i ispunjavaju.
Međutim, u određenim zemljama studenti kroz štrajk i proteste dižu glas protiv stanja u društvu, uslova školovanja i mnogo toga još.
Studenti u Srbiji su ne mali broj puta organizovali proteste i demonstracije, ne bi li ukazali na probleme i ne bi li pokušali na taj način da iznesu zahteve koje imaju.
Zašto je 4. april Dan studenata?
Nije bez razloga Dan studenata 4. april. Iako je Međunarodni Dan studenata drugog datuma, Dan studenata Beogradskog univerziteta, odnosno Dan studenata u Srbiji se obeležava svake godine četvrtog dana meseca aprila.
Zapravo je taj datum sa razlogom odabran, u spomen na 4. april 1936. godine i tragičan događaj koji je obeležio tadašnje studentske proteste u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Tih godina su članovi komunističke omladine organizovali proteste, koji su se omasovili. Razlog za studentske proteste tada bili su loši uslovi studiranja.
U to doba je postojala tendencija da u okviru Beogradskog univerziteta bude uvedena policija. Tada je smenjen i aktuelni rektor Vladimir Ćorović, čuveni istoričar, da bi na njegovo mesto došao profesor doktor Dragoslav Jovanović. Takođe je kasnije i ukinuta odluka o tome da u okviru Univerziteta u Beogradu treba da postoji i policija.
Nažalost, tako masovni studentski protesti te 1936. godine doveli su i do nekih nemilih događaja. Ne treba zaboraviti ni to da iako su primarno počeli na Beogradskom univerzitetu, proširili su se na celu nekadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti su bili i na Univerzitetu u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju i svi su bili jedinstveni u zahtevima.
Poznat kao Aprilski štrajk taj studenski protest doveo je i do pogibije studenta Žarka Marinovića, što je bio i povod da se proglasi 4. april za Dan studenata.
Student po imenu Slobodan Nedeljković, koji je pohađao Pravni fakultet i bio je član ORNAS-a (Organizacije nacionalnih studenata) je ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu krenuo nožem na jednog studenta, koji je bio u grupi onih koji su pokušali da zauzmu zgradu tog fakulteta. U želji da pomogne prijatelju Jovanu Šćepanoviću, koga je Nedeljković napao, Žarko Marinković je smrtno stradao od noža.
Širom tadašnje Jugoslavije je odjeknula vest o njegovoj pogibiji. Upravo to je vremenom i dovelo do ispunjenja studentksih zahteva i odbrane autonomije Univerziteta.
U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju sahranjen je tragično stradali Žarko Marinović.
U spomen na taj tragični događaj, počev od 1955. godine se obečežava Dan studenata 4. aprila. Ponekad se ističe i kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.
Međunarodni Dan studenata
Razlog znog koga je 17. novembar odabran za Medjunarodni Dan studenata vezan je takođe za jedan tragični događaj.
Pred početak Drugog svetskog rata, 1939. godine je nekoliko studenata iz Češke stradalo od nacističke ruke. Međutim, to nije sve, jer su tokom protesta protiv nacista zbog okupacije zemlje, mnogi od njih uhapšeni i poslati u koncentracione logore. Procene su da ih je bilo više od 1.200, s tim da se smatra da ih je bilo uhapšeno oko 1.800.
Ideja o tome da za Međunarodni Dan studenata bude odabran baš 17. novembar potekla je iz Češke, s tim da je trebalo da to bude dan ne samo studenata, nego i onih koji su protiv fašizma.
Na čelu Pokreta za nezavisnost Čehoslovačke je tada bio doktor Edvard Beneš, koji je i predsedavao sastanku održanom 16. novembra 1941. godine u Londonu. Na tom sastanku su bili prisutni predstavnici Vlada u egzilu i to iz 14 država. Između ostalih i tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Nakon donošenja zajedničke odluke o tome da 17. novembar bude proglašen za Međunarodni Dan studenata, britanski BBC je emitovao i namensku poruku u Čehoslovačkoj toga dana.
Većina evropskih Univerziteta i gradova i danas obeležava Medjunarodni Dan studenata 17. novembra svake godine.