Nemerljivo je bogatstvo srpskog jezika. Ali upravo to i može često da zbunjuje. Jezičke nedoumice zapravo uopšte nisu nedoumice ako se znaju pravopisna i gramatička pravila u našem jeziku.
Vrlo često mnoge zbunjuje i to kada se koristi zadnji a kada poslednji?
Razumevanje te nedoumice iziskuje poznavanje prideva i još po nečeg. Generalno govoreći zadnji je suprotno od prednji, dok je poslednji suprotno od prvi.
Kada se koristi poslednji?
Kao deo niza, poslednji je onaj koji se nalazi na kraju tog niza. Poslednji je potpuna suprotnost prvom u nizu. Istini za volju, postoje pojedini stručnjaci koji navode da i nije greška koristiti zadnji umesto poslednjeg, ali mi ne možemo reći da smo sa time u potpunosti saglasni, iako postoje slučajevi kada je to sasvim opravdano.
Iako nekada i ne može da se smatra greškom, treba voditi računa o tome da je prednji suprotno od zadnji, a prvi suprotno od poslednji.
U tom smislu, ako imate prvi čas, možete imati poslednji, ali ne i zadnji. Mada ima stručnjaka koji, ipak navode da to i nije greška.
Takođe, ako autobus ima prednja vrata, ne može imati poslednja, nego zadnja.
Kada se koristi zadnji?
Suprotno od prednjeg je zadnje. U tom smislu se zadnji koristi ukoliko postoji prednji. Primera radi, ako postoje prednje noge krave, postoje i zadnje, a ne poslednje.
Ukoliko postoje prednji, a ne prvi zubi, postoje i zadnji zubi, a ne poslednji. Postoje prednja i zadnja sedišta u automobila, kao i prednji deo vrata i zadnji deo vrata, prednji i zadnji amortizeri, ali i prednji i zadnji branik na automobilu, te prednja i zadnja guma i slično.
Zadnji ili poslednji razlika
Najjednostavnije bi bilo reći da nema neke naročite greške ukoliko se koristi i zadnji i prednji u mnogim slučajevima.
Međutim, postoji razlika koju treba imati na imu da bi se znalo da li se koristi zadnji ili poslednji. Razlika se u tom slučaju odnosi na činjenicu da je poslednji termin koji se koristi za označavanje nekog niza. U tom smislu je suprotno od poslednjeg prvi. Dakle, ako postoji prvi u nizu, mora postojati i poslednji.
Sa druge strane, zadnji je primarno usmeren na prostor, pa je u tom smislu zadnji sasvim suprotno od prednjeg. Ukoliko, dakle postoji nešto što je prednje, onda mora postojati i zadnje. Ne i poslednje.
Kad se kaže zadnji, a kad poslednji?
Postoje, međutim slučajevi kada je sasvim u redu koristi i jednu i drugu opciju. Pa i oni slučajevi kada bi se po prirodi stvati očekivalo da se koristi jedan oblik, a zapravo je uobičajeno da se koristi drugi.
Da bi se bolje razumelo kada se koristi zadnji, a kada poslednji, najbolje je to videti na primerima.
Ovo su samo neki od primera:
- Nisam uspeo da uđem na prednja vrata autobusa, pa sam ušao na zadnja.
- Prvi sam odgovorio! Ti si, međutim poslednji dao odgovor.
- Bole me zadnji zubi. Prethodno su me boleli prednji.
- Matematika nam je prvi čas, dok je fizičko poslednji.
- U poslednje vreme se osećam super. / U zadnje vreme se osećam super.
- Konačno je kucnuo zadnji čas za to. / Konačno je kucnuo poslednji čas za to.
- Poslednji dani njenog života bili su tužni.
- Moramo promeniti i zadnje i prednje amortizere.
- Iako su lepo urkašene prednje korice knjige, zadnje pak uopšte nisu.
- Tamo sam bio prvi put pre 10 godina, a poslednji put juče.
