Jedan od praznika koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, Ivanjdan ima dugu tradiciju i veliki značaj u srpskom narodu.
Slavi se 7. jula prema gregorijanskom kalendaru, odnosno 24. juna prema julijanskom kalendaru. Ovaj datum se poklapa sa letnjim solsticijem, odnosno najdužim danom u godini. Proslava Ivanjdana ima bogatu istorijsku i versku pozadinu, a obuhvata različite običaje i rituale.
Sveti Jovan Krstitelj je centralna figura kojoj je posvećen Ivanjdan. On je bio prorok i svetac, poznat kao osoba koja je krstila Isusa Hrista u reci Jordan. Sveti Jovan je bio glasnik koji je najavljivao dolazak Mesije i propovedao pokajanje. Bio je poznat po tome što je krštavao ljude u reci Jordan. Sveti Jovan Krstitelj je prepoznat kao simbol hrabrosti i vernosti svojim učenjima, kao i zaštite i blagoslova onima koji ga poštuju i slave na Ivanjdan.
Odakle potiče naziv Ivanjdan?
Naziv praznika Ivanjdan potiče od imena svetitelja Jovana. Reč „Ivanjdan“ se sastoji od imena „Ivan“, koje je srpska varijanta imena Jovan, i reči „dan“.
U narodnoj tradiciji, ovo je postao uobičajeni naziv za ovaj praznik. „Ivan“ je takođe ime koje se povezuje sa simbolikom vatre i sunca, što odražava vezi sa letnjim solsticijem i najdužim danom u godini koji se slavi na Ivanjdan.
Da li je Ivanjdan i krsna slava?
Iako se slavi i kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama, zastupljeniji je kao seoska svetkovina u mnogim delovima naše zemlje.
Krsna slava je praznik posvećen zaštitniku porodice, koja se prenosi s kolena na koleno. U mnogim domaćinstvima, Sveti Jovan se smatra zaštitnikom porodice i proslavlja se kao krsna slava, mada je u tom smislu zastupljeniji Jovanjdan, koji se obeležava svake godine 20. januara.
Ivanjdan se slavi i kao značajan verski praznik, te predstavlja deo deo verske tradicije.
Narodna verovanja za Ivanjdan
Brojni su narodni običaji i rituali vezani za Ivanjdan. Mnogi od ovih običaja imaju korene u paganskim verovanjima i simbolizuju plodnost, zaštitu od zlih sila i prirodne ritmove.
Uoči Ivanjdana, običaj je paljenje Ivanjskih ili Ivanjdanskih vatri, koje predstavlja sunce i simbolizuju pobedu svetlosti nad tamom. Veruje se da skakanje preko vatre donosi sreću i zaštitu od bolesti. Takođe, često se organizuju ritualna kupanja u rekama, jezerima ili bazenima kako bi se očistilo telo i duša.
Postoji i verovanje da se na Ivanjdan treba suzdržavati od određenih aktivnosti. Prema narodnom verovanju, nije preporučljivo da se kosi trava, orezuje drveće ili obavlja težak fizički rad na ovaj dan, kako se ne bi privukla neželjena energija ili narušila plodnost prirode. Takođe se veruje da nije dobro svađati se, ogovarati ili izražavati negativne emocije, već bi trebalo biti naročito ljubazan i saosećajan, kao usotalom i uvek.
Veruje se da je Ivanjdan povoljan za sakupljanje lekovitog bilja, koje se koristi u tradicionalnoj medicini. Mnogi ljudi beru biljke poput kantariona, hajdučke trave i koprive, koje se smatraju posebno moćnim na ovaj praznik.
Ivanjdan je praznik koji donosi duboku duhovnost, tradiciju i zajedništvo.