U svetlu događaja koji su nedavno potresli Srbiju, kada je osoba mlađa od 14 godina počinila masakr u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar na Vračaru, mnogi stanovnici naše zemlje ostali su zatečeni vešću da ubica neće odgovarati pred zakonom.
Ipak, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Republike Srbije, koji je objavljen u Službenom glasniku broj 85/2005 je vrlo jasan:
Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.
Prema slovu tog zakona, lice koje u trenutku izvršenja određenog krivičnog dela ima navršenih 14 godina, karakteriše se kao maloletnik. I tako sve dok ne napuni 18 godina. U tom smislu, definišu se mlađi maloletnik (između 14 i 16 godina u trenutku izvršenja nekog krivičnog dela) i stariji maloletnik (osoba koja u momentu izvršenja dela ima između navršenih 16 i 18 godina).
Starosna dob za krivičnu odgovornost
Starosna granica ispod koje se smatra da lice nema sposobnost da izvrši neko krivično delo je zapravo starosna dob za krivičnu odgovornost. U tom smislu, svaka osoba koja se može svrstati u kategoriju „deteta“ će biti izuzeta od odredbi krivičnog zakona u nekoj zemlji.
Na teritoriji Republike Srbije, konkretno, ta granica je navršenih 14 godina.
U nekim zemljama ta granica je niža. A kako nam je pojasnio advokat Miroslav Potpara iz Beograda, koji je i vlasnik sertifikata za zastupanje maloletnih lica u krivičnim postupcima, postoje čak zemlje u kojima je starosna dob za krivičnu odgovornost pomerena na 7 godina. Kao primer navodi Indiju, u kojoj je sve do pre nekoliko godina bilo zakonom dozvoljeno da maloletna lica starosti do svega tri godine budu pritvorena, ukoliko su počinila neko teško krivično delo. Počev od 2015. godine godine je ta granica povećana na sedam godina, s tim da postoji i pretpostavka nesposobnosti do 12 godina, koja je oboriva. U toj zemlji je dozvoljeno suditi starijim maloletnicima, odnosno licima starosti između 16 i 18 godina, kao punoletnima, u slučaju da su počinili neko od teških krivičnih dela, poput ubistva ili silovanja, recimo. Uprkos tome što im može biti suđeno kao da su punoletni, ipak ne mogu biti osuđeni na doživotni zatvor, a ni na smrtnu kaznu.
Krivična odgovornost maloletnika u Srbiji
U članu broj 5 prethodno pomenutog zakona je navedeno da maloletnom licu, za koje je utvrđeno da je počinilo određeno krivično delo, mogu da budu propisani vaspitni nalozi, jedan ili više njih, a kada je u pitanju krivično delo, za koje zakon navodi ili novčanu ili kaznu zatvora u trajanju do pet godina.
Uslov da bilo koji od tih vaspitnih naloga može da bude predložen jesu da maloletno lice najpre prizna izvršenje konkretnog krivičnog dela, a zatim i to kakav je odnos maloletnog lica i prema određenom delu, ali i prema oštećenom ili oštećenima u tom postupku.
Izuzev vaspitnih mera, maloletnici mogu biti osuđeni i na kaznu maloletničkog zatvora, kao i na mere bezbednosti, koje navodi član 79 Krivičnog zakona Republike Srbije. Izuzete su mere „zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti“.
Posebno treba istaći, pojašnjava advokat Potpara i to da se prema članu broj 9 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Republike Srbije samo vaspitne mere mogu izreći mlađim maloletnicima, dok se izuzetno starijim maloletnicima, uz vaspitne mere može izreći i kazna maloletničkog zatvora. Takođe, kazna se može odnositi i na mere bezbednosti, ali samo pod uslovima koji su propisani tim zakonom.
– Mišljenja sam da kada je reč o maloletnim učinionicima krivičnih dela, veliki problem našeg sistema predstavlja jaz koji postoji između sankcija koje se po zakonu mogu izreći prema maloletnim učiniocima, u odnosu na njihovu starosnu dob. Ja sam u svojoj praksi bio branilac maloletnom licu koje je izvršilo krivično delo Razbojništvo, tako što je u kratkom periodu maskiran i uz pretnju nožem, opljačkao tri kladionice, gde je tom prilikom odneo značajan novčani iznos. Takvom licu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja, s obzirom na to da je u vreme izvršenja ovih dela imao 15 godina i 9 meseci. Da je ta dela učinio samo nekoliko meseci kasnije, on bi „stekao“ uslove da bude osuđen na kaznu maloletničkog zatvora. Dakle, pod identičnim okolnostima u odnosu na počinjena dela, razlika od nekoliko meseci starosti kod maloletnog učionica, dovodi do toga da se vaspitna mera pojačanog roditeljskog nadzora (objektivno blaga sankcija), menja u kaznu maloletničkog zatvora, što predstavlja ozbiljno sankcionisanje maloletnika. Naravno, takva situacija neminovno dovodi do toga da mlađi maloletnici olako shvataju izrečene vaspitne mere, te samim tim takva sankcija gubi svoju svrhu, s obzirom na to da ne utiče ni preventivno ni represivno na maloletna lica, kako bi ih odvratila od daljeg vršenja krivičnih dela. S toga, država mora da pronađe mehanizam sankcija koji će uspešno uticati na maloletna lica da ih odvrati od vršenja krivičnih dela, a da to nije put između dve krajnosti, kakva nam je aktuelna situacija, jer sa jedne strane imamo vaspitne mere koje su se pokazale kao izuzetno blage sankcije, a sa druge strane – kazna maloletničkog zatvora mora ostati sankcija koja će se samo izuzetno primenjivati, u onim maloborojnim najtežim slučajevima – dodao je advokat Potpara.
Šta su vaspitni nalozi?
Osnovna svrha koju vaspitni nalozi u ovom slučaju imaju jeste da ne dođe do pokretanja sudskog postupka, u kome je okrivljeno maloletno lice, bez obzira da li je u pitanju mlađi ili stariji maloletnik.
Upravo zahvaljujući primeni konkretnih vaspitnih naloga bi trebalo da dođe do pozitivnog uticaja na razvoj maloletnika, kao i na „jačanje njegove lične odgovornosti“, a sve sa ciljem da ne počini ponovo delo koje mu se stavlja na teret ili da ne počini neko drugo krivično delo.
U tom smislu, član broj 7 pomenutog zakona Republike Srbije navodi ukupno pet tipova vaspitnih naloga i to, citiramo:
1. Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela
2. Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao
3 Uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja
4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga
5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu
Krivična odgovornost maloletnika u svetu
Postoje zemlje u svetu u kojima je minimalna starosna dob za krivičnu odgovornost čak sedam godina. Neke od njih su i:
- Kuvajt
- Indija
- Ujedinjeni Arapski Emirati
- Brunej
- Katar
- Tajland
- Jemen
- Malavi
- Papuna Nova Gvineja
- Liban
- Mauritanija
- Zimbabve
- Belize
- Pakistan
- Liberija
Namibija Što se Sjedinjenih Američkih država tiče, prema podacima sa Vikipedie, država Severna Karolina beleži najniži uzrast za krivičnu odgovornost i to šest godina. U ostalim državama ove zemlje, ta granica varira.
U većini zemalja je prosečna granica između 12 i 14 godina, odnosno od 16 do 18 ili 21 za punu krivičnu odgovornost. Postoje jasno definisani zakoni koji propisuju i koje se kazne mogu izreći mlađim ili starijim maloletnicima, a koje takođe variraju od zemlje do zemlje.
Što se zemalja u našem okruženju tiče, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji i Bugarskoj je minimalna starosna dob za krivičnu odgovornost 14 godina, u Grčkoj 15 i Mađarskoj 12.
– Dodao bih još da se sve što sam gore naveo odnosi na krivično-pravnu odgovornost maloletnog lica, odnosno jednostavnije rečeno, odnosi se na odgovor na pitanje da li će to lice “otići u zatvor”, ili će se prema njemu primeniti neka druga sankcija? Međutim, u odnosu na građansko-pravnu odgovnornost, shodno članu 165. Zakona o obligacionim odnosima, postoji odgovornost roditelja za štetu koju drugom licu prouzrokuje dete, do navršene 7 godine deteta. Da pojasnim, ukoliko neko dete starosne dobi između 7 i 14 godina, učini krivično delo, niko za to delo “neće otići u zatvor”, ili će snositi neku drugu krivičnu sankciju, ali štetu koja je nastala izvršenjem tog krivičnog dela (materijalnu i nematerijalnu), snosiće roditelji tog deteta – pojašnjava advokat Miroslav Potpara.
I za kraj dodaje jedan besplatan pravni savet:
Ako vam dete do 7 godina starosti, loptom razbije prozor, nemojte odmah pretiti tužbama i zvati advokate. Em za takvu štetu ne postoji ničija pravna odgovornost, em će biti mnogo delotvornije da pozovete roditelja/e tog deteta. Siguran sam da će vam oni prijateljski nadoknaditi kupovinu novog stakla. A decu pustite nek se igraju na miru sa loptom, ipak im je to najlepši period života.