Pesma Tamo daleko smatra se nezvaničnom himnom srpske vojske s početka prošlog veka i ima duboko ukorenjen značaj u srpskoj kulturi i istoriji. Njeni stihovi su postali simbol za različite aspekte srpskog naroda i vojničkog ponosa.
Prvenstveno, pesma izražava snažnu nostalgiju među srpskim vojnicima za njihovim zavičajem. Tokom ratova i sukoba, mnogi od njih su bili daleko od svojih domova i porodica, a stihovi pesme naglašavaju tu duboku setu za zavičajem i lepotama koje su ostavili iza sebe.
Osim nostalgije, pesma takođe prenosi tugu i bol koju su srpski vojnici doživeli tokom ratova. Ovi sukobi često su bili praćeni velikim žrtvama i patnjom, a stihovi pesme odražavaju te teškoće. Ovaj element pesme čini je emotivnim odrazom stvarnih iskušenja kroz koja su ljudi prolazili.
Međutim, pesma takođe slavi ogromnu hrabrost i snagu srpskog naroda. Bez obzira na sve nedaće i teškoće, srpski vojnici su se borili za svoju zemlju i svoje vrednosti, i ta borba je postala deo njihovog nacionalnog identiteta. Stihovi pesme Tamo daleko podsećaju na ovu neustrašivu volju i upornost naroda.
Solunske pesme – Tamo daleko
Sedamdesetih godina prošlog veka, Žarko Petrović, istaknuti kompozitor i književnik, sastavio je zbirku pesama koje su obrađivale teme pobede i stradanja srpske vojske tokom perioda od 1912. do 1918. godine. Ova zbirka, poznata kao Solunske pesme, predstavlja značajan kulturni doprinos srpskom nasleđu i istoriji.
Solunske pesme obuhvataju impresivnih oko 120 pesama koje su nastale tokom ključnih događaja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Sve pesme iz zbirke prenose duboko emotivne priče o vojničkim podvizima, stradanju i patnjama srpskih vojnika tokom ovog perioda, dok istovremeno slave hrabrost i odlučnost ljudi. Jedna od pesama koja se izdvaja u ovoj zbirci je svakako pesma Tamo daleko, koja postaje nezvanična himna srpske vojske i simbolizuje navedene teme na posebno snažan način.
Autor ove zbirke, Žarko Petrović, dobio je prestižno priznanje pod nazivom Solunska zvezda zbog svog izuzetnog doprinosa srpskoj kulturi i istoriji. Ova nagrada označava važnost Solunskih pesama kao dela koje je duboko utemeljeno u srpskom vojničkom nasleđu, ali i kao izuzetnog dela umetnosti koje je sačuvalo sećanje na srpske junake i njihove podvige tokom ovog perioda istorije. Žarko Petrović, kao autor ove zbirke, zasluženo je postao nosilac Solunske zvezde, čime je dobio priznanje za svoj neizmerni doprinos srpskoj kulturi i istoriji putem Solunskih pesama.
Čija je melodija pesme Tamo daleko?
Solunske pesme koje je kompozitor i književnik Žarko Petrović uvrstio u zbirku predstavljaju značajan deo srpskog kulturnog nasleđa i istorije. Ova zbirka obuhvata pesme koje su nastale tokom perioda od 1912. do 1918. godine, i koje se bave temama pobede i stradanja srpske vojske. Pesma Tamo daleko iz te zbirke ima posebno istaknutu ulogu i simbolizuje te teme na dubok i emotivan način.
Petrović otkriva da je ova poznata rodoljubiva pesma sa stihovima koje danas pevamo nastala nakon višegodišnjeg procesa dopunjavanja. Na početku, pesma izražava tugu vojnika za Srbijom, selom, voljenim osobama koje je ostavio zbog rata, majkom, mladošću, spaljenom crkvom, i mnogim drugim elementima koji su predstavljali njihovu duboku emotivnu vezu sa svojom otadžbinom.
No, ključni deo pesme, kako tvrdi italijanski novinar Pizani, vezuje se za vreme kada su srpski vojnici bili na ostrvu Krfu. Tada je dodat još jedan stih koji je postao neizostavan deo pesme, a to je stih:
„O, zar je morala doć’…“
Pizani detaljno opisuje značaj ove pesme za tadašnje srpske vojnike i kako su je pevali. Žarko Petrović takođe ukazuje na to da se ova melodična pesma sa ruskim tekstom i danas može čuti u Ukrajini, što postavlja pitanje da li su je možda doneli ruski artiljerci koji su zajedno sa Srbima branili Beograd 1915. godine.
Zanimljivo je da su saveznici, dolaskom na Krf, brzo prihvatili ovu melodiju i stihove pesme. Oni su je usvojili i prilagodili svojim potrebama, menjajući tekst stihova u skladu sa svojim vlastitim nacionalnim pričama. Na engleskom jezik pesma se zove Far away over there, na francuskom Au loin, au loin sur Corfu, dok su je Česi i Slovaci nazivali Tam v dali. Ova pesma je tako postala univerzalni izraz hrabrosti i nostalgije tokom ratova, povezujući vojnike različitih nacija i pružajući im utehu u vremenima velikih izazova.
Da li je srpski vojnik zaista voleo stihove Tamo daleko?
Pesma Tamo daleko igrala je izuzetno važnu ulogu u životima srpskih vojnika tokom teških godina Prvog svetskog rata, kao što se može videti iz mnogih svedočanstava vojnika i istorijskih izvora.
Svedočenja vojnika, kao što su ona Tadije Pavlovića i Svete Živkovića, govore o tome kako je pesma bila prisutna u njihovim životima i postala izvor snage i utehe u teškim vremenima rata. U trenucima kada su se srpski vojnici suočavali sa izuzetno teškim uslovima i gubicima, pesma Tamo daleko je postala duhovna podrška i izraz njihove emotivne veze sa svojom otadžbinom.
Tadija Pavlović u svojim uspomenama iz 1916. godine opisuje kako su se nakon kišovitog perioda vojnici oporavljali i ponovo se osećali vojnički raspoloženi. Pesma je postala deo svakodnevnog života u logoru, a stihovi Tamo daleko, daleko od mora orili su se među vojnicima, pružajući im duhovno olakšanje.
Sveta Živković, u svojoj knjizi Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918, ističe da je pesma imala poseban značaj za srpske izbeglice i vojnike tokom ratnih dana. Iako su se suočavali sa teškoćama i patnjom, pesma je bila kao duhovna hrana koja ih je ohrabrivala i podsećala na njihovu rodnu zemlju.
Žarko Petrović, autor zbirke Solunske pesme, ističe da su Krfljani i Francuzi bili iznenađeni time što su srpski vojnici pevali i igrali čak i usred ratnih strahota. Ovo svedoči o tome koliko je pesma bila prisutna u njihovim životima i kako je imala moć da podigne moral i duh vojnika u teškim trenucima.
U sedam velikih logora na Jonskom ostrvu, gde su srpski vojnici bili smešteni, umiranje je bilo sveprisutno, ali pesma i igra kola su bili načini da se sačuva duh zajednice i da se pruži osećaj nade.
Ko je tekstopisac pesme Tamo daleko?
Istorijska potraga za pravim autorom pesme Tamo daleko donosi interesantne i intrigantne detalje o njenom poreklu. Dok se dugo verovalo da je autor ove čuvene pesme bio Zastavniković, nove informacije i dokumenti ukazuju na Đorđa Marinkovića iz sela Korbova kod Kladova kao mogućeg pravog tvorca ove pesme.
Đorđe Marinković je bio muzičar amater u orkestru kraljeve garde, izuzetno vešt na svim žičanim instrumentima, harmonici i flauti. Na ostrvu Krfu, 1916. godine, napisao je pesmu Tamo daleko. Nakon proboja Solunskog fronta, nije se vratio u Srbiju, već je otputovao u Francusku, gde je stekao slavu kao umetnik i gde je na kraju preminuo.
Dokazi koji ukazuju na Marinkovića kao autora pesme uključuju dokument koji je pronašao Ranko Jakovljević, saradnik Istorisjkog arhiva u Negotinu. Ovaj dokument sadrži zahtev naslednika Zastavnikovića prema Marinkoviću, u kojem traže da prizna da je melodiju pesme napisao na osnovu teksta njihovog pretka. Đorđe Marinković je ovaj zahtev odbio. Takođe, saznajemo da je Marinković već 1922. godine zaštitio svoje autorsko pravo nad pesmom u Francuskoj, dok Zastavniković, nesvestan ovog zaštita autorskih prava, objavljuje verziju pesme tek 1926. godine.
Osim Đorđa Marinkovića i Zastavnikovića, kao potencijalni autori pesme Tamo daleko takođe se pominju kapelan Drinske divizije Milan Buzin i lekar Treće poljske bolnice Šumadijske divizije Dimitrije Marić. Ova neizvesnost oko pravog autora pesme čini priču još intrigantnijom.
Za kraj…
Kao kraj ove priče, važno je napomenuti da pesma Tamo daleko nije samo dragoceni deo srpske kulturne baštine, već i deo svetske istorije. Njena moćna melodija i emotivni stihovi prevazišli su nacionalne granice i vreme. A to se naročito istaklo kada je pesma izvođena na sahrani jednog od najvećih svetskih naučnika, Nikole Tesle, u Njujorku 1943. godine.
Ova pesma je postala univerzalni izraz hrabrosti, ljubavi prema domovini i nostalgije. Ona prelazi granice nacija i vekova, podsećajući nas na zajedničke ljudske vrednosti i osećaje koje delimo bez obzira na poreklo ili istorijski trenutak. Pesma Tamo daleko ostaje živa i značajna, podsećajući nas na snagu muzike da prenese duboke emocije i da poveže ljude širom sveta.