Kako grane proleće, tako se probudi i priroda, a kao jedan od prvih vesnika proleća, uz visibabe naravno, javlja se i medveđi luk ili sremuš.

U narodu je biljka sremuš poznata ne samo kao medveđi luk, nego i kao divlji luk i divlji beli luk, ali i kao cremoš, te sremuž i po mnogim drugim narodskim nazivima.

Sremuš biljka

Budući da listovi sremuša liče na listove biljke đurđevak, to se neretko dogodi da oni koji nisu upućeni u to kako izgleda sremuš i da jednostavno pomešaju ove dve biljke.

Treba imati na umu da je za rast sremuša, iako je u pitanju samonikla biljka, neophodno da zemlja bude bogata humusom, a sremuš raste uglavnom na senovitim ravnicama, odnosno livadama i to mahom u blizini žbunova. Najčešće se medveđi luk ili divlji beli luk sreće u listopadnim šumama i onim šumama, koje se nalaze na višoj nadmorskoj visini.

Čak i pre nego što neko bude ugledao medveđi luk, sva je prilika da će zbog njegovog jakog mirisa, koji nalikuje mirisu belog luka, znati da je to sremuš.

Iako iz tla sremuš izrasta tokom aprila i maja, u zavisnosti od vremenskih prilika, može se desiti da berba sremuša počne i ranije. Tokom maja i juna ova biljka procveta.

Medvedji luk

Pretpostavlja se da je razlog za to što se biljka sremuš naziva i medveđi luk vezana za to što nakon dugog zimskog sna medvedi vrlo često kreću u potragu za ovom biljkom.

Naime, smatra se da sremuš pomaže medvedima tako što pročišćava njihovu krv, odnosno creva i želudac.

Sremuš lekovitost

Vrlo često se preporučuje da se sremuš koristi odmah s proleća i to u svežem stanju, kako bi pročistio krv i pomogao ljudima u borbi protiv različitih oboljenja kože, koja su prerasla u hronična.

Kako u knjizi „Zdravlje iz Božije apoteke“, navodi čuvena austrijska travarka Marija Treben, sremuš je najbolje koristiti u svežem stanju, jer se lekovitost sremuša gubi sušenjem listova.

Takođe se preporučuje i prikupljanje svežih listova sremuša odmah nakon što izbiju iz zemlje, a pre nego što biljka procveta.

I samim tim što se zna da nakon sušenja listovi medveđeg luka i te kako mogu da izgube na lekovitosti, obično se koristi tinktura od sremuša, odnosno sremuš kapi. Na taj način se u toku godine može konzumirati ova lekovita biljka.

Pored toga što sremuš kapi mogu da spreči zakrečavanje arterija, odnosno aterosklerozu, smatra se i da pomažu boljem pamćenju.

Isto tako ova biljka može pomoći i kod dijareje, bez obzira da li je ona akutna ili hronična, a takođe pomaže i kod zatvora.

Prema narodnoj medicini, tinktura od sremuša, odnosno kapi od sremuša mogu da pomognu i ukoliko kod deteta postoji infekcija glistama, te se smatra da će kod ljudi različite životne dobi sremuš i te kako biti od koristi posebno kad je u pitanju prejedanje.

Kod starijih, vino od sremuša može da se koristi kada je potrebno očistiti pluća od sluzi, odnosno kada kod ljudi postoje određene poteškoće prilikom disanja. Ukoliko se na pravilan način koristi vino od sremuša, sva je prilika da će prema narodnoj medicini ljudi imati mnogo manji problem sa nagomilanom sluzi, jer će ovaj prirodni preparat podstaći izbacivanje sluzi i olakšati disanje. U tom smislu se vino od sremuša prema mišljenju ove austrijske travarke može koristiti i ukoliko kod nekoga postoji takozvana vodena bolest, odnosno edem, kao i tuberkuloza pluća.

Ukoliko se sremuš koristi u svežem stanju, može da podstakne izbacivanje mokraće, a ako se sokom od sveže biljke premažu rane, koji je inače ne mogu da zarastu, prilično je izvesno da će medveđi luk tom prilikom biti i te kako od koristi.

Na kraju, sremuš treba koristiti i kao svojevrsno prirodno sredstvo koje će pročistiti krv, pa će samim tim pomoći i čišćenju kože.

Kako se pravi vino od sremuša?

Za pripremu ovog prirodnog preparata prema pomenutoj knjizi Marije Treben, osim 250 ml kvalitetnog belog vina, potrebna je i puna šaka listova medveđeg luka, odnosno med po ukusu.

Vino od sremuša se priprema na vrlo jednostavan način i to tako što se sveže ubrani, oprani i prethodno na sitno iseckani listovi divljeg belog luka prokuvaju u 250 ml belog vina. Nakon toga je potrebno vino od sremuša zasladiti medom po ukusu i piti u toku dana gutljaj po gutljaj.

Treba imati na umu da bez obzira na to koliko sremuš, odnosno medveđi luk ima lekovitu moć, to ni u kom slučaju nije validno prirodno sredstvo za lečenje različitih oboljenja, već dar koji nam je dostupan iz prirode. Ni u kom slučaju kod ozbiljnijih oboljenja se ne preporučuje oslanjati se samo na lekovitost sremuša, već zatražiti neophodnu medicinsku pomoć.